Ауторски текст Београд Финансије

Централизована каса главни алиби општинара за нерешене проблеме

У савременим правним и политичким системима локална самоуправа јесте власт у локалним заједницама коју организују и врше становници, односно грађани и грађанке тих заједница. То значи да сва сувереност, тј. сва власт потиче од грађана и да они одлучују самостално или преко својих представника, и управљају локалним пословима који су од значаја за заједницу: уређење насеља, улица и путева, локални економски развој, примарна здравствена заштита, образовање, туризам итд.

У нашој држави државна управа функционише сасвим супротно, руковођена је искључиво партијским интересима и постављењима нестручних људи на руководеће функције. Упоредо са овим проблемом, други једнако велики проблем јесте централизација државне управе. То се најбоље може видети на примеру централизације Београда у односу на 17 општина које обухвата.

Град Београд је локална самоуправа, те задржава надлежности прописане Законом о локалној самоуправи, док градске општине као такве немају статус локалних самоуправа, и самим тим им је и Статутом града сужен опсег надлежности, што директно погађа квалитет живота њихових грађана.

Овако то изгледа на примеру буџета града Београда у односу према буџетима градских општина, када је у питању расподела прихода:

Буџет града Београда износи око 830 милиона евра, а буџет свих 17 градских општина је око 110 милона евра. Ту спадају градске општине: Нови Београд, Чукарица, Раковица, Стари град, Савски венац, Врачар, Звездара, Вождовац, Палилула, Земун, Сурчин, Лазаревац, Обреновац, Младеновац, Сопот, Барајево и Гроцка.

Власт у Београду, без икаквог реда и правила, распоређује приходе између града и градских општина тако што по сопственом нахођењу и жељи израчуна колико којој општини жели определити прихода, и затим подешава проценте њихове расподеле. Тако, рецимо, градска општина Сопот, у проценту од 100% добија приходе од пореза на имовину, пореза на зараде и од самосталних делатности који се на општини убирају, док са друге стране ти приходи у ГО Нови Београд су од пореза на имовину свега 6%, од зарада 4,7% и самосталне делатности 2%. Градска општина Чукарица од града добија 19% од укупно убираних пореза на имовину, 12,2% од зарада, и 3% од пореза самосталних делатности.

Дакле, без икаквог реда приходи се расподељују од Града ка градским општинама, зависно од слободне воље политичких функционера, што је крајње неправично и неодговорно. Један од разлога овакве расподеле стоји и у чињеници колику политичку снагу владајућа странка која је на власти има на одређеној општини, па ако је та снага слабија, онда се опредељују већи приходи, не би ли задобили већу подршку грађана на изборима. Ово је класична злоупотреба буџетских средстава града на штету грађана.

За последицу овакве неправилне расподеле имамо и то да ГО Сопот убира 4,6 милиона, припадне јој 4,4 милиона динара, док ГО Нови Београд, иако убира од пореза 113 милиона динара, добија свега 5,2 милиона динара. Градска општина Чукарица на годишњем нивоу убира од пореза и доприноса 63 милиона динара, а припадне јој само 5,6 милиона динара.

Град Београд, са својим буџетом који је скоро осам пута већи од буџета свих 17 градских општина заједно, понаша се потпуно централистички, а с друге стране и веома расипнички тако што, на пример, баца новац на изградњу музичке фонтане, јарбола, новогодишњу расвету од октобра до априла, уместо изградње канализације у рубним деловима готово свих општина, изградње вртића, или обезбеђивањем бесплатних уџбеника за све ученике у Београду.

Из перспективе одборника у СО Чукарица могу посведочити о одсуству развоја општине која броји готово 200.000 становника, и поред нестручног руководства, има и сужен круг надлежности и буџет завистан од милости Града.

Често се на седницама скупштине општине говори да су средства у буџету ограничена, те да нема средстава за реализацију потребних програмских активности и пројеката, а који су неопходни за развој општине. Тако, рецимо, за изградњу вртића или фискултурних сала у основним школама у рубним деловима општине – Сремчици, Остружници, Умци, надлежан је град, док се надлежности општине завршавају на нивоу текућег одржавања зграда, односно, поправке крова, фасаде и сл. У надлежности града су и изградња и уређење паркова. Тако узак оквир надлежности често служи општинарима као добар алиби за слабе резултате, нерешене проблеме и стаганцију у развоју општине.

Надлежности које припадају градским општинама нису јасно дефинисане, па су неретко општинске службе у раскораку при доношењу одлука или упућивању на даљу надлежност.
С друге стране, честе су и ситуације да надлежност постоји, али их општински органи не испуњавају. Тако, и поред чињенице да је општина Чукарица надлежна и да има четири запослена лица која су обучена и поседују одговарајуће сертификате за аплицирање и добијање средстава из ЕУ фондова, ниједан такав пројекат није израђен нити реализован до данас.

У ситуацији када надлежни у ГО Чукарица (а ништа боља ситуација није ни у другим градским општинама), не испуњавају ни послове који јесу у њиховој надлежности, свако додатно умањење надлежности и даља централизација града ка градским општинама је погубна по интерес и добробит грађана.

Веома је важно да грађани препознају значај децентрализације градске управе. Са повећањем броја јавних послова, повећана је и потреба да се послови које обављају различити актери јавне власти, што више приближе њеним корисницима, односно, обвезницима. Градске општине као мање локалне заједнице су ближе становницима који живе на њеној територији и најбоље препознају њихове потребе и проблеме, те ће их брже, боље и ефикасније решавати. Такође, у мањим локалним заједницама могућ је већи утицај грађана на одлуке локалних представничких тела. Грађанима је лакше да своја права из области социјалне и здравствене заштите, образовања, остварују у месту у коме живе.

За овакво функционисање локалних заједница неопходан услов јесте пренос надлежности са града на градске општине који мора бити праћен преносом финансијских средстава, односно, потребним нивоом средстава у буџету. На тај начин би се постигло да сваки проблем који постоји у локалној заједници буде благовремено и решен, те би тако, рецимо, код констатовања недостатка вртића, градска општина могла одмах да реагује и изградњом нових капацитета, без чекања на одлуке и средства градске власти.

Доста је било ће децентрализовати Београд. То смо и дефинисали у нашем Програму од 20 тачака за Београд. Јасно ћемо дефинисати надлежности које природно припадају граду, и оне које припадају градским општинама. Надлежности које припадају општинском нивоу треба пренети са града на општине. Јасно ћемо дефинисати правила поделе пореских прихода између града и градских општина, тако да ће сви порески приходи припадати општини. Општине ће бити надлежне за све оно што је усмерено ка квалитетнијем животу њених становника. Вртићи, основне школе, домови здравља и паркови биће у потпуности у надлежности општина. Увешћемо мерила успеха рада градских општина. Истовремено, смањићемо број одборника у скупштинама општине града и градских општина у циљу ефикаснијег рада.

Град ће бити надлежан за надзор над радом општина, као и за све услуге усмерене ка свим грађанима Београда. Град ће бити надлежан за средње школе, позоришта, док ће општине плаћати те услуге према корисницима. Градска јавна предузећа пружаће услуге општинама, као што су услуге градског превоза, комуналне услуге, грејање итд.

Доста је било ће увести ред у градску управу, како би градске и општинске службе несметано функционисале и биле у служби и ближе грађанима, што и јесте сврха њиховог постојања.

Биљана Андрић
Доста је било Чукарица

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

1 Коментар на "Централизована каса главни алиби општинара за нерешене проблеме"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Katarina+Piljanovic
Гост
Katarina+Piljanovic

Odličan članak. Poreski sistem – i naplate i raspodele je nakaradan u našoj zemlji. To važi i za poreze na dohodak, kao i za poreze na imovinu i ostale od kojih prihoduje grad, a koji se – kako navodi Biljana, raspodeljuju bez ikakvog reda. Poreski sistem je u osnovi naših ekonomskih problema.