Ауторски текст Београд Државна управа Политика

Четврта “стабилна” Влада

Недавно смо добили четврту Владу у послењих пет година. Оличење политичке стабилности, а о стручности и да не говоримо. За почетак, премијерка Србије је особа која говори о успеху дигитализације и великим достигнућима у систему Е-управе, док истовремено скупштинска служба није способна да на дан расправе о Влади стави експозе у информациони систем доступан свим посланицима.

Министри се ту не питају много и никоме не одговарају за своје поступке. Стати на чело такве Владе није више питање политичког опредељења, стручности и личне амбиције већ питање морала и инегритета. Питање здравог разума. Ани Брнабић то очигледно није битно. Можда и не треба више очекивати од особе која је пословно блиска Синиши Малом и која је Вучићевог кума Николу Петровића одбранила од оптужби да је хтео да рекетира фирму која је покушала да уђе на српско тржиште. Скандал са издавањем дозволе за градњу ветропарка код Ковина десио се 2015. године, а Ана Брнабић је већ 2016. постала министарка.

Владу на челу са Аном Брнабић чини 21 министар, 18 ресорних министарстава и три без портфеља.

И Вулин на челу војске.

Асоцијација на њега није само ЈУЛ, Мира Марковић, говор мржње и глупости које изјављује на дневном нивоу, нити црно одело, већ политичке опаске настале последњих неколико година. Више пута је обећао усвајање Закона о финансијској помоћи породицама са децом, а грађанима покушао да наметне принудни рад. Наиме, на седници Владе усвојена је крајем 2014. године Уредба о мерама социјалне укључености корисника новчане и социјалне помоћи, која обавезује радно способне грађане да раде или да се образују, како би остварили право на новчану помоћ. Уредба је у супротности са Уставом и ратификованим међународним уговорима, а уколико се неко усуди да одбије задужење додељено од стране центра за социјални рад, предвиђала је и умањење накнаде за 50 посто док је за друго одбијање наредбе казна престанак исплате. Сетимо се 2015. године и намештеног конкурса за доделу средстава невладиним организацијама. Коме је и зашто отишло скоро два милиона евра, никад нисмо сазнали.

И династија Кркобабић (опет) има свог представника. Милан Кркобабић, “експерт” за јавна предузећа и намештање послова у истим. Заправо, идеалан назив његовог ресора би био ‘‘министарство за намештање послова породици и ужој фамилији.” Познат и по изјави да су се “пензионери својевољно одрекли једног дела примања, те да им нико ништа није узео”. У кампањи 2014. обећао тринаесту пензију, пар месеци након тога пензије су смањене, са ПУПС-ом у Влади. Пре 4 године истовремено је обављао функцију народног посланика, одборника Скупштине Града Београда и генералног директора ЈП „Пошта Србије“.

Социјалистичка партија Србије има четири ресорна министра и једног без портфеља. Све имају искључиво дугачак партијски радни стаж, а од осталих “квалификација” – једно хапшење и контакте са криминалцима.

Горан Триван, министар заштите животне средине, био је министар са 29 година, давне 1991. Након тога је био директор у ЈП Србијашуме. Ухапшен је због сумње да је злоупотребио службени положај приликом куповине стана, извршио кривично дело „подстрекивања“, али је ослобођен због застаревања случаја.

Бранислав Недимовић је променио неколико партија, а био је народни посланик као кадар ДС-а. Из приложених биографија једино Душан Вујовић може да се похвали релевантним радним искуством, али и он је пристао да буде перформер у циркусу Александра Вучића, тако да суштински наноси исту штету као и сви остали. Ако не и већу. Бранко Ружић има везе са државном управом колико и Александар Антић са енергетиком, Зорана Михајловић са саобраћајем, Недимовић са привредом и водопривредом. Небојшу из Београда нема потребе објашњавати. Полтронство и марљив рад једног бота у оволико искривљеном систему увек се исплати.

Имамо и министра од заната, Расима Љајића коме је по десети пут ‘’запало’’ неко министарство. Као министар рада био је оптужен за кршење Закона о буџетском систему, приликом јавних набавки вредних неколико милиона евра. Прекршајни суд га је пре 4 године прогласио кривим и казнио опоменом. Привреду нам води човек који је 2008. хапшен због корупције, у поступку ‘’грађевинска мафија’’. У притвору је провео 13 месеци, а након тога правоснажно ослобођен.

Има ту још материјала за дисквалификацију свакога од њих појединачно. Не знамо да ли је горе то што опет имамо исте људе који за време свог ранијег министровања нису ништа корисно урадили и чији је учинак, у најмању руку, раван нули, или то што су и нови министри особе сумљивих биографија и прљаве политичке прошлости.

Од бившег премијера а садашњег председника наследили смо неиспуњена обећања, урушене институције система, медијску цензуру и најнижи раст БДП у региону од 1.8% у последње 3 године. По свему судећи, биће ово Влада континуитета партијског запошљавања и „одлива мозгова“, са кадровима високо квалификованим само да нас одвуку у још већи бунар.

Биљана Марковић
Чланица ОО Звездара покрета “Доста је било”