Ауторски текст Београд Политика

Децентрализација Београда

Град Београд има 17 градских општина од чега је седам приградских са ширим надлежностима од осталих 10. У овој години има буџет од око 815 милиона евра што је око 10% републичког буџета. Буџети свих 17 општина заједно износе око 100 милиона евра, што је око 12% буџета града Београда. Десетина новца и надлежности које Република оставља граду, град по истом принципу оставља општинама. Јер власт је тамо где су паре. Као што је Србији потребна децентрализација, тако је она потребна и у Београду.

Град Београд има оснивачка права, управља делом или у целости, финансира или суфинасира или води рачуна о:

  • 13 јавних комуналних предузећа, 9 других предузећа и једном Дирекцијом.
  • 30 установа културе и 3 установе за физичку културу.
  • 23 здравствене установе и 3 установе за социјалну заштиту.
  • 18 државних предшколских установа које управљају са 423 вртића и са 167 верификованих приватних предшколских установа.
  • 192 основне школе са скоро 5.000 одељења и 124.000 ђака.
  • 103 средње школе са скоро 2.500 одељења и 60 хиљада ђака.

Са друге стране, 17 општина управља са 11 јавних комуналних предузећа и установа (у 6 приградских општина), 13 установа културе, једном установом социјалне заштите, 3 туристичке организације, 12 јавних предузећа односно установа за физичку културу.

Годишњи расходи за запослене на буџету на нивоу града износе око 88 милиона евра. Годишњи расходи за запослене на буџету у 17 градских општина износи 28 милиона евра. У овај трошак не улазе запослени у јавним и комуналним предузећима, али поред администрације улазе и запослени у културним и предшколским установама. Укупни годишњи расходи за запослене у граду и свих 17 општина износи око 115 милиона евра. Очигледно је, дакле, да запослени у граду имају много више и посла и одговорности од запослених у градским општинама.

Ово нам говори једну од три ствари:

  • или град има мањак запослених и пружа лоше и споре услуге.
  • или општине имају вишак запослених и пружају брзе и квалитетне услуге.
  • или нико не мери квалитет услуга, нити се бави тиме које услуге треба да буду пружене на ком нивоу, како направити баланс између економичности и квалитета, шта је посао града, а шта градских општина и како да грађанима приближимо установе које треба за њих да ураде посао за који их плаћају.

Бојим се да је ово треће. Јер се ниједна власт до сада, ни у Београду ни у Србији, није озбиљно бавила овим питањима. Пуна су нам уста геополитике, као и великих речи и великих тема, а о животним питањима ни речи.

Како се финансира Град Београд и 17 градских општина? Највећи део, око 506 милиона евра, долази од пореза правних и физичких лица, од чега општинама припада око 72 милиона евра односно око 14%. Други највећи извор, око 260 милиона евра, су други приходи у које улазе таксе, накнаде и сви други приходи, укључујући и накнаде које грађани плаћају за градски превоз или за децу у вртићима. Од овог износа, општинама припада око 9,5 милиона евра односно око 4%.

Који су најзначајнији порески приходи? Порез на доходак (порез на зараде и на приходе предузетника) је највећи порески приход и износи око 300 милиона евра на годишњем нивоу, од чега општинама припада око 35 милиона евра односно око 12%. Затим иде порез на имовину који правна и физичка лица у Београду плаћају око 172 милиона евра, од чега 17 општина добијају око 29 милиона, односно око 17%.

Од пореза на доходак, општинама у Србији припада 80%, док Републици припада 20%. Порез на имовину у целости припада општинама. Ово важи за све општине у Србији осим за Београд и Ниш, где градске скупштине одлучују како ће се делити ови приходи између града и градских општина.

По којој формули се онда деле порески приходи између града Београд и 17 општина? Ту већ почиње циркус. Вишедеценијски циркус.

Од пореза на зараде приградским општинама Барајево и Сопот припада 100%, Младеновцу 70,6%, Сурчину 56,7%, Обреновцу 41%, Гроцкој 27,3%, Лазаревцу 2,7%, док градским општинама припада између 10% и 13% (сваки проценат је различит), осим Новом Београду 4,7%, Звездари 8% и Вождовцу 9,7%. Логично, зар не?

Од пореза на имовину, Барајево, Сопот, Лазаревац и Младеновац добијају 100%, Обреновац 74%, Гроцка 55%, Сурчин 33%, Раковица 35%, Палилула 21%, Земун и Чукарица 19%, Вождовац 18%, Звездара 17%, Врачар 9%, Нови Београд и Савски венац 6% и Стари град 5%.

Како су градски одборници који су изгласали ове проценте дошли до њих? Они то наравно не знају, нити их ико пита за то. А до процената се долази за следећи начин: градоначелник и градско веће, значи владајућа већина, одреде колико која општина треба да добије новца, па онда наштимају проценте како би постигли тај циљ. Овај систем, као и већину накарадних ствари у Србији, није измислио СНС. Они су тавки деценијама. СНС их само ради још боље по партократију, односно горе по грађане.

Ово је наравно крајње неозбиљно. На жалост, таква је цела држава у којој живимо. Да би тај “идиличан” систем неодговорности, бахатости и потпуне нестручности који је партократија направила за себе, наставио да живи, потребно је да Курта, или Куртин помоћник, која је скинуо Мурта, или Курта, његов помоћник и Мурта заједно у коалицији, би морали да преваре грађане још једном и наведу их да гласају за њих поново.

Иду нам избори у Београду. Ови избори могу да промене све. Доста је било припрема план од 20 тачака за Београд. Прва тачка је преписана из плана за Србију: увођење потпуне транспарентности, објава систематизације радних места, објава СВИХ уговора, укидање страначког запошљавање и престанак злоупотребе јавних ресурса. Друга тачка је и план децентрализације Београда. У наредним недељама ћемо обрађивати тачку по тачку нашег програма. ДЈБ је познат по томе што нуди конкретна решења и увек израчуна колико ће нас решења која предлаже коштати. Уколико нам грађани Београда укажу поверење, оно о чему говоримо ћемо и спровести. Тачку по тачку. У Београду ћемо показати како је могуће за кратко време и од Србије направити земљу у којој се лепо и радо живи.

Саша Радуловић
Председник “Доста је било”

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Sve ovo sto otkrivate i dokazujete morate da napravite video dokument tj dokumentarac. I da emitujete u svom informativnom mediju koji bi se prenosili putem interneta i putem etra.Pisana saopštenja nemaju efekat videa a opoziciona internet, radio i tv bi bio jaci i efektivniji nego poseta sajtu DJB ili 2 min u skupšini Srbije

  • Samo bi nakon eventualne pobede opozicije u Beogradu,onda bilo logicno da se odrze vanredni opstinski izbori u Beogradu,
    u koliko-toliko fer uslovima,svakako boljim nego onim koje je opozicija imala na izborima 2016.No, o tom potom

  • Rekao sam ranije i ponovicu ponovo DJB mora da osnuje sve opstinske odbore u Beogradu!Nema drugog nacina da se pobedi.Treba razmotriti mogucnost da se opozicija ujedini a da se posle pobede u Beogradu krene u rasciscavanje visedecenijskog loma i krsa koji je u Beogradu.Da se direktori biraju na fer konkursima,da nema vise kumovsko-bratskih firmi,da se nepismeni sa kupljenim diplomama ne posatvljaju na najodgovornija mesta u gradu,da se totalno promeni sistem funkcionisanja javnih preduzeca da sve bude transparentno i da se zna za sta se trose pare gradjana…Da funkcioneri budu u sluzbi gradjana a ne obrnuto kako je sada slucaj.Osnujte odbore po Beogradu i pricajte na temu ko je za ovakav program sa ostatkom opozicije jer opet razjedinjeni nista necemo uraditi protiv ove masinerije sa druge strane koji ce po starom da prete,ucenjuju,placaju,voze kolima…i sve sto rade jer jedino to i znaju!

  • A vi se zalazete za to da se ponovo i zvanicno statutom Beograda jasno da do znanja da su Beogradske opštine samo 10, a da su ove ostale samo eto tako za ponešto navodno u Gradu Bepgradu, a da nemaju prava kao ostale Gradake opstine, da nemaju pravo na normalan prevoz, iako i sada placaju duplo i troduplo skuplju kartu za dolazak do tog grada?

    Vi se znači zalazete za to da se i dalje sve daje centralnim opstinama da imaju kao i do sada dostupno sve 24h pa i od ptice mleka, a prigradjanima u prigradskim opstinama ne dati ništa, da mogu da sto pre skoncaju i da ljudi iz njih pobegnu definitivno.

    Vidim kolko vam smetaju ti procenti koje dobijanu bedne opštine Sopot, Mladenovac, Lazarevac, Barajevo…
    A sta treba, da od njih jos oduzmu, da ionako te bedne opstine postanu jos bednije, ionako su otpisane.

    Jeste li bili ikada u naseljima po tim opštinama, nije li vas sramota kada poredite uslove zivota tamo i uslove zivota u takozvanim gradskim naseljima?

  • Шире подручје града Београда (са приградским општинама има око 1,7 милиона становника) мора да постане покрајина, као и Војводина са 1,9 мил, Централна Србија 1,9 и Југоисточна Србија 1,5 (за КиМ специјални статус) , а све велике градске општине (Нови Београд, Палилула, Вождовац, Чукарица,..) да се поделе на ДВЕ МАЊЕ, а нове да добију “општински трг” са : управном зградом, великом салом за позориште и биоскоп, зградом полиције, нотарима, средњом школом, парком, црквом,..