Ауторски текст Наука

Дозволите деци да читају

Себе бих сврстао у оне родитеље којима није најважније да њихова деца буду најбоља у разреду. Супротно томе, као приоритет у образовању деце у школском узрасту сматрам искључиво опште образовање. Верујем да наш школски систем затрпава децу мноштвом информација које најчешће забораве веома брзо, а да са друге стране пропусти да им усади најважније друштвене вредности и научи их да мисле и формирају свој став. Лек за то видим у читању. Уосталом и сам сам много више научио из књига које нису биле део школског програма него из уџбеника и обавезне лектире.

На жалост, моја старија кћерка која сада има осам година, ускраћена је за ту могућност. А разлог томе је крање баналан. Наиме, у Србији готово да не можете наћи књигу у слободној продаји која је написана на ћирилици за дете тог узраста које у школи прво учи ћирилицу и латиница му је још увек тешка.

До овог сазнања сам дошао када сам прегледао око 30 наслова које сам, не размишљајући, купио за своје дете. Од Тома Сојера па све до Кроз пустињу и прашуму, ређале су се дечје књиге на латиници. Штавише, када сам прегледао и остала новија издања, схватио сам да су апсолутно сва латинична. Изузетак су историјске књиге Луке Мичете о српским владарима средњег века. И ево, сада моја кћерка чита Стефана Првовенчаног, улазећи у свет књига на најтежи начин, кроз чисту историју.

Запањујуће је да тржишту издавача у Србији није упућена нити једна примедба због чињенице да се књиге штампају само на латиници. Нити је то урадило Министарство просвете нити Министарство културе, па чак ни они који се декларативно залажу за “србске” вредности. Ни тржишна инспекција се није бавила овим феноменом иако је она директно везана за доступност производа потрошачима.

Да се разумемо, немам ништа против латинице. Чак је и сам више користим од ћирилице. Али то је мој избор. Богатство је то што имамо два писма. Али како је могуће да у Србији не можете купити књигу штампану на језику који је у службеној употреби? Да ли деца треба да вежбају писменост читајући закључке владе и судске пресуде, јер су само ти акти доступни на ћириличном писму?

Управо се у овом феномену види сва погубност просветне, културне и осталих дуалних политика. Даме и господо, писменост српског народа је на веома ниском нивоу а вас то не интересује. Разумем да очекујете да наша деца буду гориле и собарице страним инвеститорима, као што разумем да за сваку купљену диплому опште образовање није релевантно. А ви разумите да вам нећемо дозволити да од наше деце направите бахате примитивце. То што сте без иједне прочитане књиге дошли до министарских позиција, не даје вам за право да будуће генерације обликујете у том смеру. Доста је било.

Војин Биљић,
председник Београдског одбора ДЈБ
шеф одборничке групе ДЈБ на Врачару

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

16 Коментарa на "Дозволите деци да читају"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Biljana
Гост
Biljana

Mislim da preterujete. Eto mi uzimamo iz biblioteke i stvaramo naviku da čitamo..

vlada
Гост
vlada

„… za dete tog uzrasta koje u školi prvo uči ćirilicu i latinica mu je još uvek teška.“

Da li ovo znaci da je autor napisao da je latinica teza za ucenje?
Ako je tako, da li moze referenca na naucni rad koji potvrdjuje da je latinica teza za ucenje?
Verujem da autor teksta nije zlonameran pa da protezira jedno pismo u odnosu na drugo.
Inace bih rekao da su to samo prazne floskule koje su bazirane na prozivoljnim cinjenicama bez potvrde naucnim metodom.

Dve teze -„Verujem da naš školski sistem zatrpava decu mnoštvom informacija koje najčešće zaborave veoma brzo…“ i „Bogatstvo je to što imamo dva pisma. “ su po meni suprostavljene. Prvo se autor zali da su deca preopterecena poslom, a onda da je dobro sto uce dva pisma jer to je bogatstvo?!?

Mogu misliti, sigurno je lakse nasoj deci nego deci u Madjarskoj ili Rumuniji, da imamo dva pisma i da moramo da ih koristimo ravnopravno…

Budite realni, mi zivimo u maloj i siromasnoj zemlji, moramo puno da radimo na sebi da bi bili uspesni. Nemojmo odmah zatvarati nase umove za progresivne stvari. Ovakav stav najmanje ocekujem od nekoga iz DJB.

Po meni latinica je vaznija za ucenje. Nakon sto nauci latinicu, dete se lakse snalazi u koriscenju i ucenju upotrebe savremene komunikacione i racunarske opreme. Kada odraste, lakse ce se snaci u inostranstvu. Lakse ce se snaci sa literaturom na stranom jeziku (kada pocne da uci strani jezik). I da ne zaboravimo da kada nauci strani jezik, onda ce moci da nadje na internetu stotine, hiljade i milione knjiga koje ce mu omoguciti da pristupi riznici svetskoga znanja. Tako se radi na sebi – na obrazovanju i na permanentnoj nadogradnji.

Mogu da navedem masu primera iz nase proslosti (recimo 80-te godine prosloga veka) gde ja upravo ovakva logika,da je tradicija ispred vremena u kome zivimo stracila zivote i godine obrazovanja mladih ljudi.

Popravite satove. Zivimo u 21.veku. Razmisljajte malo o buducnosti svoje dece.

Sale
Гост
Sale

Vlado, smanji aroganciju, ovde smo da razmenjujemo mišljenja na civilizovan način. Vojin iskazuje „primedbu“ što se knjige za decu štampaju samo na latinici a trebalo bi i na ćirilici. Ako već u školi uče ćirilicu, logično je da postoje i knjige na ćirilici, inače koja je poenta učenja ćirilice? To je sve, nikakve druge filozofije ili skrivene poruke ne treba tražiti. Ako srpski jezik ima dva pisma, logično je i da imamo knjige na oba pisma. Ne mora baš svaka da bude u dva pisma ali da postoji neki balans. Ja lično koristim latinicu i na svakom sajtu ili aplikaciji prebacujem na latinicu ali smatram da treba da postoji i ćirilica za one kojima se to pismo više sviđa.

Ana
Гост
Ana

Vlado, šta nije jasno u tekstu? Autor nije rekao da je latinica teža, nego da dete koje je završilo prvi razred, u kom se prvo uči ćirilica, još uvek ima problem sa čitanjem latinice. Kako ste zaključili da je autor rekao da je latinica teža? Kao drugo, mi imamo dva pisma i tu nema mesta nikakvim proizvoljnostima. Vi možete imati svoje mišljenje kad je reč o tome šta je važnije za učenje, ali to ne menja činjenicu da u ovoj zemlji deca treba da savladaju oba ova pisma i da se u tome i sastoji bogatstvo koje autor pominje. To nije za raspravu. I to nema nikakve veze sa učenjem stranih jezika. Naše poznavanje ćirilice nas ne čini manje sposobnosnima za učenje stranih jezika, to mogu da vam potvrdim jer mi je to profesija. U velikoj ste zabludi.

vlada
Гост
vlada

Zar nije znanje vaznije od toga u kojoj je formi?
Knjiga se ne ocenjuje po koricama a jos manje po tome da li je napisano cirilicom ili latinicom.
Mislim da autor teksta protezira cirilicu (iz nekoga meni nepoznatoga razloga) i da trazi samo izgovore za razloge zasto bi hteo vise literature na cirilicnom pismu: zbog deteta, zbog toga sto je to zvanicno pismo, itd.
Ovo pitanje je po meni dosta vazno, jer pokazuje da li ste vise za formu ili za sustinu.
Baviti se formom pre nego sustinom je (u siromasnoj i maloj zemlji kao sto nasa) pogubno za buduce generacije.
I to kako ko uci svoju decu kuci je njegova licna stvar, ali vec jeste veliki problem kada se to namece i celom drustvu kao model i vrednost.
I na kraju, zar niste vi ti koji zatvarate diskusiju tvrdnjom da nema mesta proizvoljnostima i da nema mesta za raspravu? Ko je onda iskljuciv u ovoj diskusiji?

Стојан
Гост
Стојан

Чему овакав непримерен коментар? Ако бих наставио у вашем стилу могао бих рећи да је ваш коментар управо потврда текста господина Војина. Наиме не да нисте научили да користите ћирилицу већ и српску латиницу користите неправилно (као енглеску латиницу) па је тако у вашем тексту “ucenje, teza, lakse…“ уместо “ učenje, teža, lakše…“

vlada
Гост
vlada

Sjajno. Kada nemate drugih argumenata, onda me napadate na licnom nivou i ocenjujete moj komentar kao neprimeren. Kako, eto, ne koristim naŠa slova u odgovoru na temu. Meni je ovo smesno. Hvatate se za slamcicu. Odgovorite na pitanja kada ste vec advokat autora teksta.

Стојан
Гост
Стојан

Нисам имао намеру да будем “адвокат аутора текста“ али кад већ тражите и желите одговор на своја “питања“ ево:
“Da li ovo znaci da je autor napisao da je latinica teza za ucenje?“
Не аутор није то написао. У нашим школама се у првом разреду учи ћирилица а тек у другом латиница, па је за очекивати да детету које је тек завршило први разред лакше читати ћирилицу (ово вам је неко већ одговорио).
“Ako je tako, da li moze referenca na naucni rad koji potvrdjuje da je latinica teza za ucenje?“
Питање недостојно одговора!
У остатку коментара не постоје више “питања“, већ више личних ставова, са којима се апсолутно не слажем, али наравно да свако има право на своје мишљење, ма какво оно било.
Само још да додам, јако је лепо научити што више страних језика, али је непходно прво научити свој језик.

Vojim Biljic
Гост
Vojim Biljic

Evo, ja cu Vam odgovoriti. Prilikom jednog potpisivanja zajednickog dokumenta opozicije,jedan od funkcionera druge stranke je odusevljeno primetio da se,kao on, i ja potpisujem latinicom. To mi je bilo toliko besmisleno da sam se nasmejao. Mi imamo pluralizam pisama, pluralizam obozavaoca oba pisma ponaosob, a knjige uglavnom na jednom pismu. Zbog toga je pristup knjigama deci odredjenog uzrasta ogranicen. I ne samo njima vec i ljudima koji citaju samo jedno pismo-cirilicu, a takvih je kod nas mnogo. Necu prihvatiti stanje u kome se bilo koja kategorija gradjana iskljucuje iz mogucnosti da na pismu na kome moze ili zeli procita knjigu. Koliko god da je to nekima nazadno, diskriminacija ipak im dva lica.

Valter
Гост
Valter

Odlicna ocena skolstva bez smisla,u kome deca zatrpana gradivom izlaze polupismena iz skole.Iz srpskog sa gramatike trce na pesmicu,pa pripovetka ,pa gramatika,da bi u srednjoj radili samo knjizevnost,nema uopste gramatike.O lektiri u osnovnoj da ne govorimo,ista je ko pre 40 god.Matematika.isto trcanje.Ko moze da trci ide,ostali zaostaju.Neguje se takmicarski duh,i tako skola dize rejting,umesto da svi ukapiraju gradivo,tj.vecina.Deca bi trebalo da rade sama a ne da od osnovne uzimaju casove i roditelji da im rade sastave i crteze.Ako im ne rade,dobiju slabiju ocenu,umesto da budu nagradjena za samostalan rad.Na zavrsnom testu ne znaju vaznost 1804.god.Ne prepoznaju na slici deportacije Jevreja od uniformisanih nemackih vojnika,pojam holokausta.Bio sam na dezurstvu u junu,licno.Bubaju se geografija,istorija,biologija u zavisnosti od stila pojedinacnog nastavnika.Ko ce da neguje nacionalno pismo ako necemo mi Srbi?Prosvetu vode diletanti,lupetaju o keceljama itd.,inspektori nisu dan jedan radili u skoli,i u sustini niko se prosvetom ne bavi.Izuzetak su sindikati i Prosvetni savet,ali ih vlast sikanira i ignorise,i naravno casni i vredni prosvetari sto rade na suvo,vecina ko u svakoj profesiji.Deca i prosveta su jos i dobri kakva je vlast i stanje u drustvu koje kreira ta ista nepismena i bahata,tako je Biljicu,vlast.

Cale
Гост
Cale

Bas naprotiv – ja sam trazio za decu knjige na latinici, za uzrast do 7 godina i vrlo ih je tesko naci jer su gotovo sve napisane cirilicom. Udjite u bilo koju knjizaru i prebrojte koliko decjih knjiga je na latinici a koliko na cirilici.

Valter
Гост
Valter

Vecina stampanih medija je na latinici,kao TV sa nacionalnom frekvencijom.Cirilica je deo identiteta srpskog naroda kao i drugih naroda,preko tog pisma smo stupili u red prosvecenih naroda,primili hriscanstvo od slovenskih prosvetitelja Kirila i Metodija i njihove glagoljice do potonjih redakcija cirilice njihovih ucenika.Citav slovenski svet ovo ceni kao deo svog kulturnog nasledja.U zagrebackoj katedrali je ogromna mermerna ploca na glagoljici u cast solunske brace,koristilo se ovo pismo u Dalmaciji, Dubrovniku,Bosni(bosancica),cak i kod Rumuna do !9.veka u crkvi.Od 9.v.do 18.v.kada srpskoslovenski biva zamenjen ruskom redakcijom staroslovenskog jezika-ruskoslovenskim,i na kraju do slavenosrpskog knjizevnog jezika kojim je pisao Dositej i drugi pre Vuka,postoji razvoj slovenske i srpske pismenosti.Kod nas zivi jedan Brazilac koji je preko nase devojke upoznao nasu kulturu,govori srpski neverovatno,bas mu je zanimljiva cirilica,peva nase pesme i plete kolo koje ja neznam da igram.Njemu ove nase price nisu jasne,a ni meni.

Angie
Гост
Angie

Izuzetno poštujem gospodina Biljića i njegov rad, ali moram priznati da me baš malo neprijatno iznenadio ovim tekstom. Pretpostavljam da je malko bio ljut na sebe što je, kako i sam kaže, ne razmišljajući, uzeo tridesetak naslova, od kojih su mnogi u latiničnom izdanju, za svoju osmogodišnju ćerkicu koja trenutno zna samo ćirilicu. Kao roditelj dvoje dece koji su veliki ljubitelji knjige i čitanja ne mogu se složiti sa konstatacijom da za decu tog uzrasta nema dovoljno naslova štampanih ćirilicom. I Kreativni centar i Mala laguna i Vulkančić … baš vode računa kada je u pitanju uzrast dece (predškolci, mlađi osnovci, stariji osnovci), tako da za mlađe osnovce postoji veliki broj ćiriličnih izdanja, prilagođenih tom uzrastu (od raznih koraka ka čitanju, bajki, kratkih romana za taj uzrast, divnih knjiga Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Branka Ćopića…). Čak i pomenuti Tom Sojer (inače lektira za VI razred) i Kroz pustinju i prašumu imaju svoje ćirilične verzije (imamo ih u kućnoj biblioteci). Lično sam, kao i jedan od prethodnik komentatora, imala više problema da nađem odgovarajuću literaturu kada su savladali latinicu.
Sa druge strane treba povesti računa i o tome koliko je dete određenog uzrasta u stanju da razume određene sadržaje i održi pažnju, ukoliko je knjiga preobimna, pogotovo kada su u pitanju dečica koja su tek savladala čitanje.
Ono što je, takođe, lepo i korisno je učlaniti dete u biblioteku. Dok su tako mali, svaki odlazak u biblioteku je događaj i velika radost, bar je mojoj deci bio, a onda se tamo biraju knjige, bibliotekar pomaže i savetuje i bude kasnije jedna navika koja traje.
Što se polemike oko pisama tiče, mislim da je besmislena. Ćirilicu treba čuvati i negovati kao deo nacionalnog identiteta i kulturne baštine, ali nam je latinica i te kako potrebna, kako u profesionalne svrhe tako i u smislu komunikacije sa svetom oko nas.

Vojin Biljic
Гост
Vojin Biljic

Hvala na lepim recima. Mozda ste u pravu, tekst i jeste nastao jer sam shvatio da od vise stotina knjiga koje imam u vikendici ( tu su mi novije knjige Laguna,Vulkan, Alnari i sl. ) medju kojima i oko 30 decijih knjiga nema knjiga na cirilici. I to je ozbiljan problem. Knjiga u danasnje vreme ne sme da bude selektivo ili tesko dostupna. Previse je to znacajan faktor u razvoju coveka i drustva. A sto se biblioteka tice, sem onih najvecih, i tu bi smo morali biti i ozbilhniji i preduzimljiviji. Isto je i kod strucne literatire. Razumem profitabilnost, ali dostupnost knjiga i pismenost moraju biti i obaveza drzave.
Zbunilj ste me sa Tomom Sojerom, posto sam do tog 6. razreda vec procitao sve od Dime, Sjenkevica, Pionirsku trilogiju vise puta i sl. a Tvena mnogo ranije. Ali to je vec deo koji se tice prilagodjenosti i kvaliteta skolskog programa. Pozdrav.

Angie
Гост
Angie

Poštovani Vojine, potpuno se slažem sa Vama i kada je u pitanju izrazita dominacija latinice (sem kada se radi o knjigama za najmlađe, u šta se i sami možete uveriti na sajtovima pomenutih izdavačkih kuća) i kada je u pitanju žalosno stanje u bibliotekama, gde sve, bukvalno, zavisi od entuzijazma i agilnosti zaposlenih i, tu i tamo, društveno odgovornih pojedinaca i poneke firme, a o stručnoj literaturi da i ne govorimo. Apsolutno ste u pravu, država je ta koja treba i mora da se bavi osnovnim preduslovima za pismenost i obrazovanje stanovništva i na tome treba insistirati i boriti se za to.
Što se Toma Sojera tiče, generacija mog sina ga je obrađivala u 5., a moje ćerke u 6. razredu, tj. ove školske godine. U lektiri za osnovnu školu se malo toga promenilo od vremena kada smo Vi i ja bili đaci (u 6. razredu je uveden naslov „Moj deka je bio trešnja“ i „Lovac u žitu“ se, umesto u 1.godini srednje škole, obrađuje u 8. razredu osnovne), što je stvarno tužno i pretužno. Klasici su klasici, ali za ove 3-4 decenije je napisano sigurno dosta dobrih knjiga koje su zavredele da budu uvrštene u školsku lektiru.
Želim Vam mnogo uspeha u daljem radu!

Милош
Гост
Милош

Мислим да је текст на месту, већина деце овлада латиницом тек у каснијим разредима. Сигурно да мобилни телефони и компјутери помажу томе, али је мало чуднод а ипак књиге за децу не постоје на ћирилици ван библиотека.

wpDiscuz