Интервју Политика

Душан Теодоровић за Нови магазин: Премијер руши правни поредак

Преносимо вам интервју академика Душана Теодоровића за Нови магазин.


dusan-teodorovic

Академик Душан Теодоровић већ годину дана активно анимира јавност, пре свега да реагује на поплаву лажних диплома и доктората, али и на активну борбу против власти Александра Вучића.

Други ангажман ће учврстити улогом председника Сената покрета “Доста је било”. У разговору са Јелком Јовановић професор Теодоровић скенира Србију данас.

Академик Душан Тедоровић постаће у јануару председник Сената покрета Доста је било, који ће, како се чини, бити 115. странка по реду у Србији. Професор Теодоровић не крије основни циљ свог друштвеног ангажмана – смењивање Александра Вучића са власти, коју карактерише као апсолутистичку. Тај циљ је, каже, легитиман у сваком друштву које жели да буде демократско, па је прво питање за професора Теодоровића због чега се одлучио на нову врсту ангажмана, нестраначког, али везаног уз једну политичку групацију?

“Последњих 25 година ја сам политички ангажован као грађанин и учесник свих протеста против власти, можда сам последњих годину дана познатији у јавности, али као појединац припадам ширем фронту грађанских, демократских снага, чему свакако припадају Покрет Доста је било, Демократска странка, Нова странка… Живимо у таквом тренутку да сваки појединац који жели да се смени ова власт мора да буде ангажован. Сенат покрета ДЈБ је нестраначка форма, ту ће бити шири круг људи, појављује се књижевник Видосав Стевановић, велики карикатуриста Коракс и такође велики карикатуриста Душан Петричић, економиста Шуковић. Мислим да могу да допринесем борби против режима Александра Вучића, који води земљу у погрешном смеру”, каже академик Душан Теодоровић за Нови магазин, наглашавајући да је власт у рукама једног човека.

Пре те, како кажете, апсолутне власти, проблеми су таложени годинама. Да ли су само Александар Вучић и његове две владе одговорни или је у питању кулминација?

Мислим да је кулминација, ми последњих 25 година идемо у трагедију. Знате, кад је 1989. срушен Берлински зид ја сам био гостујући професор на једном америчком универзитету и гледао сам на телевизији рушење зида. Мој пријатељ Белгијанац ми је тада рекао: “Душане, можда ниси свестан, присуствујемо историји, шта ћете да урадите, како ћете да реформишете ваше постојеће друштво?” Мислим да смо тада одабрали најгори могући смер и ово данас је кулминација.

Не смемо заборавити да су људи који данас воде ову државу – Александар Вучић, Томислав Николић и Маја Гојковић – дали изузетно велики допринос урушавању Србије. Према мом дубоком уверењу, требало је да ти људи буду лустрирани 2000, они су дали свој велики допринос погибијама младих људи као ратни хушкачи, економском пропадању земље, одласку младих људи у свет, рањенима, избеглима. О томе треба увек да се води рачуна и никада није касно за лустрацију.

Чини се да ће први посао који вас чека као председника Сената ДЈБ бити савет везан за председничке изборе. Шта ћете рећи људима из Покрета?

Постоји идеја која је мени веома блиска; ако се погледају најважније функције у овој држави, то су шеф државе, председник Владе, који у овом тренутку има апсолутну моћ, и градоначелник Београда. Уз уважавање других градова, Београд је трећина Србије. Људи окупљени око покрета Доста је било сматрају да грађанима Србије треба истовремено да се понуди пакет предлога за све три функције. За председника Србије треба да се кандидује човек за кога се процени да најуспешније може да се супротстави Александру Вучићу. Ако је то Саша Јанковић, нека буде Јанковић или Вук Јеремић, или нека трећа личност из Покрета, Демократске странке, Нове странке, зашто да не, али мора да се каже – ово су људи који ће покушати да промене Србију као председник Владе, шеф државе и градоначелник Београда. То је оно у шта ја верујем, морамо да се учимо из искуства, опозиција се тако понашала 2000, са много компромиса кандидат је био Војислав Коштуница, који је успео да победи Слободана Милошевића.

Може ли такво размишљање да се схвати као размишљање читавог продемократског блока и може ли да пробуди спаваче, људе који годинама не излазе на изборе?

Мислим да та нека трећа Србија, људи који ћуте или не излазе на изборе, не изјашњавају се, држи будућност Србије у својим рукама. С једне стране, имате власт која влада и креира стање какво тренутно јесте у 2016, са друге стране имате опозицију и појединце као што сам ја, који критикују, и имате велику групу људи која се не изјашњава, ћути. Ако њих успемо да пробудимо, кажемо им: “Хеј, људи, погледајте како живимо на крају 2016. године”, мислим да је то кључ за успех.

Хоће ли бити ванредних парламентарних избора? Из наступа премијера у Скупштини чини се могућим?

Биће их ако Александар Вучић процени да му то одговара. Он ће учинити све да остане на власти, па не искључујем ни то, питам се само како ће сићи са власти пошто сумњам да ће прихватити изборне резултате који му не одговарају.

Мислите ли да је Покрет Доста је било прави избор за идеје које желите да остварите?

Мислим. Кад сам прихватио функцију председника Сената вођи тог Покрета Саши Радуловићу сам рекао: “Не смеш ништа да урадиш да се поново разочарам. Током последњих 25 година имао сам неколико разочарања и било би ужасно болно да се поново разочарам”.

Очекујете ли да ћете сада више бити у жижи јавности, можда неке последице отворенијег опозиционог ангажмана?

Последњих годину дана јесам у жижи, блатили су ме на једном сајту, због безазленог саобраћајног прекршаја летос је послата полицијска патрола да ме приводи, али то је решено. Петиција коју сам покренуо поводом лажних диплома била је блокирана на седам сати, а када сам са мобилног телефона увече звао редакцију Данаса да се пожалим, после минут је одблокирана. Из тога могу да се извуку свакакви закључци, индикативно је, мада нема доказа. Али, да вам кажем, ја имам 65 година и мени више ништа не може ружно да се деси, не бојим се било каквих непријатности.

Највише енергије сте потрошили да анимирате људе да се боре против лажних диплома и доктората. То вам је као професору универзитета и председнику Одбора САНУ за високо школство и посао, али реците нам шта су дугорочне последице и како се борити против?

Мислим да су најважнији стубови сваког друштва образовање и правосуђе, па дозволите ми прво неколико речи о правосуђу: држава је убијена случајем Савамала. Премијер не може да схвати да се не ради о рушењу три бараке, како понавља, него о рушењу државе, правног поретка. Не може да схвати да изјавама како не може да заузда хорде навијача и да неће да руши дивљу градњу у Новом Пазару такође даље убија правни поредак, убија државу. Несхватљив је притисак на суд у случају тужбе министра Стефановића против НИН-а.

Што се тиче образовања, ми као друштво нисмо били спремни, ни професионално, ни политички, ни морално, на приватно образовање. Приватно образовање се у Србији често схвата као нешто само моје, са чим може да се ради шта год ти падне на памет, а тако не може бити. Против сам тога да човек који од општег образовања има само основну школу, а све остало је верско образовање, води скупштински одбор за образовање, противим се идеји да је нови министар власник приватне гимназије, поготово што је, како сам прочитао, премијеров син похађао ту школу. Људи који воде образовање, науку и високо школство морају да разумеју проблем научника и универзитета, а човек који није прошао све степенице на универзитету, и поред најбоље воље, то не може и не сме да буде на челу образовања. То је као кад би неко са вишом управном школом био судија.

Поједини власници приватних високошколских институција конципирали су своју активност као лукративни бизнис у сиромашној земљи с недопустиво великим бројем неписмених и функционално неписмених, са само седам одсто људи са високим квалификацијама. Та активност је често делатност равна продаји шећерне водице. Власници неких институција су се енормно обогатили, а истовремено има много случајева да деца која су завршила такве школе продају робу по бутицима, што је губитак за државу, за родитеље, за то дете. То вам је као кад имате тешку болест, па идете код надрилекара или вам слепо црево вади неко ко није завршио хирургију. Мислим да је задатак свих будућих влада Србије да се озбиљно позабаве проблемима просвете, посебно високог образовања и науке, да доведу међународно признате људе да то воде. Не знам када ће се то десити, али једном мора.

А каква се порука шаље тиме што људи са сумњиво стеченим дипломама и докторатима обављају високе функције?

Страшна, поражавајућа! Часни, поштени научници на државним универзитетима и у научним институтима браниоци су истине и знања, али то што се дешава са фабрикованим дипломама је примамљиво за младе људе; ако могу шеф државе, градоначелник, министри и директори јавних предузећа без муке и труда да стекну дипломе, зашто не би и они? Тако се промовише лажна култура која је у истој равни с таблоидима и ријалити програмима, који су рак-рана српског друштва данас. И није само реч о плагијатима, неки нису плагијати, али кад узмете те радове да читате схватите колико је то тривијално и далеко од истинске науке.

Због чега ти људи, који свакако нису лишени способности, иду пречицом до диплома и шта ће им докторати ако неће да се баве науком већ политиком и државним послом?

Један део стиче те дипломе вођен прагматичним идејама да би могли да буду директори јавних предузећа, што је директна корист, а ово друго видим као опсењивање простоте. Ваљда сами себи лепше изгледају кад имају титулу. То је најбоље пре осам деценија описао Нушић у комедији ДР, треба читати његовог Животу Цвијовића, па схватити шта то ови људи раде и зашто верују да ће их прави професори, научници, прихватити као колеге?

Како то кореспондира с поруком коју често шаље премијер да се ми не трудимо довољно, не радимо, а мора да се ради 24 сата дневно, као што он то чини.

Много тога што каже премијер је лицемерно. Премијер Вучић никада није стварно радио у животу. Ја имам морално право да то кажем као инжењер који је радио на инжењерским пословима, професор на универзитету, ментор, као човек који је написао и пише књиге које се користе у читавом свету. Садашњи премијер се са двадесетак година ухватио политике и четврт века покушава да “усрећи” грађане Србије. Прво ратнохушкачким причама, причама о Карлобагу и Вировитици и скидањем табле са именом Зорана Ђинђића, а данас идолопоклоничким европејством и акцијом за подизање споменика Ђинђићу. Дакле, све што премијер каже а приори не схватам озбиљно и, понављам, да је 2000. било лустрације данас о Вучићу не бисмо разговарали.

Можемо ли да се дотакнемо ваше струке, саобраћаја? Најављују се опсежни радови од Славије до Врачара и Калемегдана. Хоће ли то побољшати саобраћај у Београду?

Немам ништа против фонтане, али то је шлаг, јагодица на торти. Пре фонтане треба направити неколико озбиљних саобраћајних студија, уз ангажовање водећих међународних експерата. Београд има велике саобраћајне проблеме, али они не могу да се решавају изоловано: ако на једном месту у саобраћајној мрежи нешто погрешно урадите последице се јављају десет километара даље. Реч је о сложеним феноменима расподеле саобраћајних токова по мрежи или чувеном Брасовом парадоксу, када упркос изградњи нове саобраћајне инфраструктуре повећате просечно време путовања по једном возилу. Не могу недовољно компетентни људи да доносе круцијалне инвестиционе одлуке. Рецимо, направили смо два моста. Зашто? Да бисмо побољшали одвијање саобраћаја. У реду. Знамо ли резултате? Колико је било просечно време путовања на мрежи пре изградње мостова, а колико је сада? Сви су дискутовали о томе колико кошта пилон на Мосту на Ади, а нико није причао о томе да ли је то најбоља локација…

Да ли је?

Не могу да вам одговорим, немам на располагању ниједан податак нити урађене студије и анализе, а не желим да дајем паушалну оцену. Кључно питање је јесмо ли се улагањем у саобраћајну инфраструктуру приближили глобалном циљу да укупно време путовања свих учесника у саобраћају буде минимално. На овако озбиљним проблемима у свету раде најбољи међународни стручњаци, Београд и Србија то не могу сами.

Метро?

Свакако, много би допринео смањивању нивоа саобраћајних загушења. Морамо да размишљамо о делимичном решавању проблема саобраћајних загушења користећи и позитивна искуства Лондона, Стокхолма, Сингапура и других градова. Не знам да ли знате, али тамо људи који приватним аутомобилом хоће у центар плаћају одређену таксу и из тог се новца развија јавни градски превоз.

Извор: Нови магазин
Аутор: Ј. Јовановић

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Nece nas Sasa razocarati, bori se jako protiv neravnopavnog neprijatelja, koji ima svu vlast, i sve dugre resurse, armiju beskicmenjaka koji ce hiljadu puta iznositi lazi i klevete protiv Sase, Skoro svi mediji su podredjeni SNS-u O botovima koji su placeni da velicaju AV, da ga prikazuju ,,uspesnim i voljenim,, da ne pricamo. Budite uvereni da im DOLAZI KRAJ, mrze jedni druge, a na kraju ce clanstvo bezati masovno u druge stranke, trazeci NOVO UHLEBLJENJE.

    • Ko se seca koliko je je bilo clanova DSS kada je Kostunica postao predsednik vlade? A na sta je spao DSS nakon njegovog odlaska sa politicke scene? Tek danas?E, sve to ceka SNS! Ko nije spreman da podrzi neku organizaciju ili partiju iz ubedjenja,nema sta da trazi u istoj.

    • @Misko:Svima koji se plaše da će ih Saša razočarati bih posavetovala da se uvek prisete onog ćupa zlata u
      ministarstvu privrede koji je ostavio jer nije hteo da uprlja ruke.
      Po tome se on razlikuje od ostalih na političkoj sceni Srbije,
      koji ili nisu bili u mogućnosti da iz ćupa zahvate, ili su iz njega već debelo zahvatili i i dalje to rade

  • Vučić tvrdi kako je on Mesija koji je spasio Srbiju bankrota, kako ga narod voli i kako je srećan da pomaže “svoju” (tj njegovu) Srbiju odričići se plata i penzija. Tvrdi (i probi nam uši) kako beležimo rast od 3% a vizionarski vidi rast u 2017 od >4%. Tvrdi i da nemamo deficit.
    Sa druge strane Radulović pokazuje slikom a i dokazuje argumentima da lutkar ili Pinokio laže.
    Dakle neko od njih dvojice ne govori istinu. Ko? Evo vesti:
    “Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavestilo je Univerzitet u Novom Sadu (UNS) da u budžetu trenutno nema dovoljno sredstava kao bi se zaposlenima na fakultetima isplatile zarade za novembar.” i dalje “”Univerzitet u Novom Sadu obaveštava fakultete u svom sastavu da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne raspolaže u ovom trenutku u svom budžetu sa dovoljno raspoloživih sredstava na poziciji zarada zaposlenih za mesec novembar 2016. godine, usled čega fakulteti Univerziteta u Novom Sadu NEĆE DOBITI SREDSTVA za ovu namenu dinamikom koja je uobičajena”, navodi se u dokumentu.”
    Dakle Biće da Pinokio laže. Ako sa tim njegovim imaginarnim suficitom i rastom i svim pohvalama MMF i EU država Srbija ima problem da plati profesore jednog Univerziteta (a mislim da i ostali imaju problem) onda to nije dobar znak i ne možemo govoriti o bilo kakvoj stabilizaciji i konsolidaciji budžeta.
    Radulović je u pravu i ja verujem da je i gore nego što i Radulović misli.
    Ponavljam NAPREDNJAČKA DRŽAVA SRBIJA ima problem da isplati plate koje su inače obuhvaćene budžetom za 2016 (ne 2017).

    • Zahtevajte od Vucica da zatrazi pomoc od SAD, Nemacke, Svedske, Norveske itd. za isplacivanje troskova oko dobijanja visoko obrazovnog kadra Srbije, jer, ionako, ti ljudi, posle zavrsenih studija idu u te zemlje da se nastane, zive i rade, i usavrsavaju svoje naucne talente.
      Ako nemamo mogucnosti da ih skolujemo, neka oni idu tamo, odmah nakon zavrsenih srednjih studija, bar nas nece dodatno opterecivati njihovo visokostrucno obrazovanje, koje nama nije ni potrebno.
      Nije logicno da Zapadu serviramo besplatne visokoobrazovane i strucne kadrove, – bar im to nismo ni duzni.To “curenje mozgova” je bio predmet diskusija i u francuskoj Skupstini, posto je ustanovljeno, da, zbog preteranih birokratskih procedura, mladi i strucni preduzetnici idu u London, gde registruju svoje preduzece za jedan sat, dok u Francuskoj, za to je bilo potrebno oko tri meseci.Odmah nakon te diskusije, procedura je pojednostavljena, ali i dalje ostaje komplikovana.U toj drzavi se godisnje otvori milion novih firmi, dok se isto toliko i ugasi.

  • Vuk Jeremic za kandidata za predsednika Srbije svih opozicionih stranaka!Mozda mnogima nije po ukusu(Zoran Zivkovic npr.)ali jaci kandidat ne postoji!On jedini moze da dobije glasove druge strane!Sasa Jankovic bi bio idealan ministar policije npr kada padne ova vlast!Jovo Bakic ministar vojni….gospodja Milenovic pravosudja…akademik Teodorovic ministar prosvete…profesor Miodrag Zec ministar privrede…premijer Sasa Radulovic!Gradonacelnik Bgd moze da bude onda ko hoce…i da vidim kakva bi bila Srbija kroz 4 godine!Gde bi se promenio izborni zakon…gde bi se glasalo za imena a jednim delom za stranke…gde bi se Srbija decentralizovala da Bgd ne bude SVE!Gde bi se SNS,SPS,Radikali poslali u istoriju…a mesta u politickom zivotu Srbije zauzeli novi i mladji ljudi,kojima sigurno prvo ne bi bila opcija mrznje i svadje sa Hrvatskom,Kosovom,Bosnom!Trebaju se jasno odrediti granice ove zemlje a da ne budemo ucveljeni i da ne zivimo u iluziji da imamo ono sto odavno nemamo!Srba ima sirom sveta…bogu hvala u dijaspori mnogo,u Bosni i Crnoj Gori najvise a i na Kosovu!Tako da je Srbija nama Velika onoliko koliko je svi volimo!Ziveli!

    • Jovo Bakić je levičar.
      To su ti oni zanesenjaci koji hoće nekoga abnormalno visokim porezima da kazne zato što je bogat, a da socijalu učine udobnijom od zaposlenosti.

    • Akademik, Dusko Kovacevic je nedavno rekao ovo:
      “Trebamo da raspisemo konkurs, da nadjemo jednog uljudnog okupatora, da nas dovede u red”.
      Ja se sa njime slazem, to bi bila prava opcija.
      I za ovaj narod, kako se, obicno i cesto kaze, treba dobra motka.Znaci, demokratija je za one, druge, kulturne i pametne ljude.
      I treba glasati za pametan, realisticki program, a ne za neko ime, koji je samo dobar po provokacijama i neprestanim kritikama vlasti.A vec je isti bio u Vladi, pa izbacen ili izasao, zbog nekih, – nama nepoznatih, razloga.
      Drzava je u posebno izuzetnim uslovima za opstanak, znaci, krajnje je vreme da se sve partije udruze, sa narodom, i da se naprave planovi za obnovu zemlje, ucrtaju pravci i reforme, (kao Nemacka odmah posle II sv.Rata), pa kada se osnazimo, onda da pricamo o demokratiji, o modama u drugim zemljama, banalnim stvarima.
      Ljudi nam rovare po kontejnerima, nemaju minimun za zivot, odrzavanje zdravlja ili lecenje, dok nam inteligencija odlazi u svet.
      Mi trenutno zivimo na pretposlednjim lestvicama u svetu (osmo mesto po siromastvu) dok lopovske organizacije i dalje nastavljaju svoja delovanja.
      Na pitanje, “sta je ostalo od Titove Jugoslavije” , procitao sam jedan odgovor:
      “…to je ono, sto vec 30 godina trosimo, upropascujemo, prodajemo i krademo…!”

  • Vrlo mi je drago da se uvazeni profesor i castan covek koga se secam jos iz Antinog doba na saobracajnom faxu ukljucio i reorganizaciju drustva, zelim mu puno uspeha u buducem angazmanu jer nam predstoji mracna, neizvesna i nepredvidljiva buducnost koja je i kroz istoriju, na ovim prostorima cinila tragedije, bombardovanja i druga stradanja zbog bipolarnog sveta.

  • Цитирам: Уз уважавање других градова, Београд је трећина Србије.

    То је управо горући и растући проблем Србије. Ми у другим градовима једноставно се гасимо и становништво се сели у Београд. Са једне стране то ће да доведе до депопулације остатка земље, а са друге до пренасељености у Београду. Уколико се хитно не уради нешто по том питању, за 10-20 година држава ће демографски да имплодира: у Београду ће живети половина становника, а његова површина ће бити неколико десетина пута мања од површине целе земље. То нити ће функционисати за Београд, који је и сада пренасељен, нити за остатак државе.

    Теодоровић је морао да каже шта мисли о томе како да се омогући равномеран развој целе земље и како мисли да би овај проблем требало решити. Склон сам да гласам за ДЈБ, али морам да видим конкретан план који брине о небеоградским местима и придаје им важност да бих мирне савести могао да вам дам глас. Тако размишља доста нас у унутрашњости.

  • Проблем образовања у Србији нису само приватни факултети, већ и државни, на којима постоје читави кланови професора који су катедре претворили у приватну својину. Уџбеници се не пишу, многи програми су застарели, а неретко су уџбеници пуни граматичких грешака тако да се једва читају. А ароганција такозваних професора никад већа. Душан Теодоровић треба да се позабав тиме, а не да стиче јефтине политичке поене нападајући Зукорлића. Чик нека се дотакне својих колега.

  • Концепт странке са Сенатом у који долазе људи са интегритетом, животно и професионално остварени, обећава наставак досадашњег курса. Препород друштва и “реанимација” демократије са грађанином у средишту има шансу ако мета остане систем а метод задовољавање интереса већине обичних људи . Покрет је показао како се то успешно ради али до критичне подршке има да се трчи и крчи зарасла стаза препуна бодљикавог и жилавог растиња негованог деценијама уназад.

  • Vreme je da Srbija dobijeTim eksperata,koji će stati iza određenih Programa i dosledno ih sprovoditi sve do ozdravljenja društva.Politika i stranke trebaju poštovati stručnost,voditi računa o stvaranju povoljnog ambijenta i rokova ostvarenja postavljenih ciljeva.

  • Akademik dobro zna da probleme u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju nisu napravili privatni fakulteti jer su mnogi državni fakulteti i instituti privatizovani od dekana, direktora i njihove familije. Državni su, ali u suštini privatni. Ako nemaju familiju, imaju četu asistenata i profesora koji bi rado odstranili svakog drugačijeg od njih, pogotovo onog koji je doktorirao na nekom privatnom fakultetu. Za opštu javnost je preporuka da makar malo čita doktorske disertacije pa da vidi na kakvim se glupostima doktorira ovde u poslednjih 30 godina. To je najveći problem, Pišu se neki rdovi koji ne rešavaju probleme oko kojih se vrte. Te teme se odobravaju na uglednim katedrama (dok jedni drugima podmeću nogu na svakom koraku) i oni namerno prave “sterilne” naučnike koji ne mogu svoje znanje da oplode, jer su im teme od malog značaja. Posebno ovi bolonjski doktorati. Tako akademska gospoda brine o podmlatku. Tu nema govora o društvenoj odgovornosti i nekom interesu. U taj krug se ne ulazi samo poštenim i predanim radom, kako akademik ovde predstavlja, i sa tim brojem godina koliko ima pravo bi čudo bilo da on za to tek sada sazna. Akademik je zapravo jedan od radikalnijih predstavnika koji glumi gospodina koji radi za “dobrobit naše dece”. Ni njemu ni Raduloviću ne verujem 2%.

  • @ Tanja: – Ne budimo naivni, u politici se nauci kako da se jednom rukom daje, i da se drugom rukom uzima.
    To, sa “cupom” ne beznacajno, da bi se sudilo o ljudskom integriteu, u celosti, njegovoj cestitosti,itd. I americki sef mafije, Al Kapone je pljackao americku drzavu, dok je, u svojoj rodnoj Italiji, placao izgradnju puteva, elektrifikaciju i ko zna cega jos.Ti ljudi, u Italiji su ga voleli, i on je za njih bio dobrocinitelj, humanista….
    I nas Premijer je skoro uzimao penzionerima, a sada, doduse mnogo manje, im vracao.Ostali deo ce im vratiti pred izbornu kampanju, da bi osigurao glasove.Inace, jedan deo ce se upotrebiti za troskove kampanje, sto, – ako se ispostavi da je tacno, – nije legalno, ni u jednoj drzavi u svetu.
    Mi nemamo postene niti realno obrazovane politicare, do sada su se svi izredjali, da bismo konstantovali da je “DS” pokrao i izneo iz zemlje nekih 50 Milijardi eura, za deset godina vladavine.Ti politicari znaju samo da “preletavaju” iz jedne partije u drugu, sto dodatno potvrdjuje da ne slede svoje partijske programe i ideje, vec svoje licne politicke ambicije i ciljeve.To se zove lopovsko udruzenje, ono posluje po mafijaskim sistemima i svakom godinom ucvrscuje svoje pozicije.
    Ja sam glasao Vucica, jer je pre pet godina obecavao da ce se boriti protiv lopovluka, korupcije i svega sto je lose po drzavu.Video sam, dovoljno, pa vise moj glas nece dobiti.To su videli jos i mnogi sugradjani, koji su cak i u partiji SNS, ali razocarani….

    • Да ли Ви уопште знате колико је 50 милијарди евра? Да ли је могуће да наседате на безочне лажи АВ и његових сатрапа иако сте се као опаметили? Демократска странка је била на власти 2001-2003 и 2008-2012, дакле шест година. Целокупни приходи државе ове године износе око 8 милијарди евра, а почетком века су били неколико пута мањи. Па, како, мајку му, покрадоше дупло више новца него што што је укупни приход државе? А, успут, ако је тачно да су крали, зашто нису осуђени? АВ гура већ пету годину апсолутне власти, или су демократе невине или АВ бесрамно лаже.

  • Samo da nam eksperti ne budu kao gospodin Dinkic koji se usavrsio u plhjackanju Srbije da o tome bez problema moze napisati doktorat ali pravi. I na njegovim radovima se sada usavrsavaju ovi slabiji strucnjaci. Jedva cekam da nam svane ali ovde je uporno mrak, tacak svetlosti sa Djindjicem i opet mrkli mrak…..

  • Država Srbija, kao pravna država, postoji jedino kad to odgovara Vučiću, da je na njemu svojstven način “upotrebi” za obračun sa neistomišljenicima. Opet, kad mu odgovara, država će progledati kroz prste na očigledne kriminalne radnje pojedinaca i same države i njenih činovnika. A zašto ? Zato što mu se može, i što mu niko ništa ne može, bar za sada. Pokret DJB ima sve veću podršku u javnosti, i jedina je nada da može nešto promeniti na sledećim izborima.

  • Oni koji su već bili na vlasti pa tu poziciju nisu iskoristili da naprave neki boljitak za naciju, ne mogu da se nadaju većini na predstojećim izborima. Srbiji su potrebni novi ljudi, koji nisu iskompromitovani.Svi su poznati već proigrali poverenje naroda.