Autorski tekst Zapadna Srbija Politika

Godine koje jedu zrikavci

Prethodnih četvrt veka zaista su bile „godine koje su pojeli skakavci“! Međutim, sada ih jedu zrikavci. Koji, iako potiču iz istog roda, bitno se razlikuju od svojih prethodnika po tome što imaju izraženo duže pipke (lakše i obimnije obuhvataju plen) i imaju čudnovatu zriku kojom pokazuju svoju uspešnost.

Zamislite crvom načetu jabuku koja sa stabla padne na zemlju. Naravno, odmah je napadnu mravi. I jedu je, jedu, sve do onog dela koji je truo. Onda je napuštaju, jabuka se suši, kopni i na kraju svene toliko da se pretvori u komad ljušture sa jedva prepoznatljivim obrisima. E, na tu jabuku danas liči naša Srbija. Skoro da i nema šta više sa nje da se jede.

Sistematska i sistemska pljačka, početa još osamdesetih, nije zapravo ni prestajala do dana današnjeg. Vlasti su se smenjivale, vlade odlazile i dolazile, a sistem je oduvek bio naklonjen malom broju izabranih čije pravo na „naše“ niko nikada nije mogao da ospori. Uzimalo se šta se htelo i moglo. Krali su se stanovi, kuće, vile, fabrike, neograničene količine zlata i novca, krali su se ljudski životi, sudbine, deca iz porodilišta, pa i grobna mesta! Mi smo ih zvali lopovi! Nekada mali, lopovčići, oni što samo „kraduckaju“, a nekada i veliki, lopuže, za koje nikada nije (iako je dokazano) priznato da to i jesu. E, to su bili skakavci!

A onda su došli zrikavci! Pa, u čemu je razlika, pitamo se? Razlika je u tome što su skakavci skoro nečujni, neprimetni, zadovoljni sami sobom. Skloni da se posle dobrog obroka povuku i miruju. A zrikavci? Zrikavci su alavi, bestidno glasni, bezobrazni i nadmeni – bahati! Svoju proždrljivost i najavljuju i odjavljuju gromoglasnom zrikom, zvukom koji para uši, zvukom čija nepodnošljiva frekvencija nagoni suze na oči. Njihova bahatost se ogleda u tome da javno govore da čine upravo ono što nikada neće učiniti. Kada kradu i pljačkaju pozivaju se na narod! Kada bespravno ruše tuđu imovinu, pozivaju se na „pravo“. Kada stiču odroman nelegalan kapital, pozivaju se upravo na legalnost. Zrikavci napadaju plen u skupinama, velikim družinama, njihova najezda je praćena vikom, galamom, pretnjama i ucenama. Poučeni iskustvom skakavaca, zrikavci jedu sve pred sobom, pre svega kulturu, informisanje, nezavisno sudstvo, policiju, vojsku… sve čega se dohvate svojim dugim pipcima.

Kako se efikasno boriti protiv takve pošasti. Samo stvaranjem sistema u kome takve jednike ne mogu da opstanu. Sistema u kome vlada pravo, a ne pravilo jačeg. Sistema u kome nije važno ko sam, već šta sam i šta znam. I sistema u kome će čast postati veći cilj nego vlast.

Vladan Ćosić
koordinator pokreta “Dosta je bilo” za mačvanski okrug