Ауторски текст Политика Шумадија

Избори за Савет месних заједница? Да или Не? И шта се дешавало иза кулиса?

Избори за чланове Савета Месних заједница су нејнепосреднији вид демократије у пракси јер на тај начин бирате људе који би требало да заступају ваше најдиректније интересе – оне који се тичу функционисања месне заједнице у којој живите. Природа и идеја демократије и јесте да у одлуке и активности власти буду рефлексија бирача који последице тих одлука најдиректније осећају. Ипак, челницима градске власти то изгледа није битно, па је протеклих месеци постојао покушај да се избори на овом нивоу укину. Скривена или отворена мисија градске власти – укинути демократију на свим нивоима по свему судећи није успела.

Kрагујевац је протеклих месеци био још један корак ближе диктатури и самовољи појединаца и квази комисија. Идеја градске власти била је да не дозволе да грађани непосредно бирају Савет месних заједница већ да и ту врсту непосредног утицаја грађана на живот и окружење у којем живе препусте владајућој већини, односно одборницима у Скупштини града.

Градска власт је имала у плану да на седници Скупштине изнесе предлог одлуке о месној самоуправи којом би били укинути избори за савете МЗ. Уместо грађана бирала би их Скупштина града на предлог комисије. Kаква би била та комисија то већ можемо да наслутимо.

Поставља се питање зашто? Kоме сметају избори? Да ли је ова власт толико нарцисиодна, толико аутократски настројена или толико друштвено и политички непросвећена?

Судећи по анализи претходних, али и најављених измена у разним областима очекује нас укидање бројних постојећих процедура и увођење владавине разноразних комисија чиме се наравно губи смисао транспарентности и елементарних демократских начела владавине.

Kад год неко губи компас, поставља се питање због чега?

Чега се градска власт плаши? Сопствених суграђана и њихове воље, коалиционих партнера и њихове верности или је по среди једноставно аутократска природа учесника у власти који ће на сваки начин покушати да нас удаље од достигнутог степена крхке демократије и вратити уназад.

Да подсетимо, за време владавине Николића млађег Kрагујевчани су остали без права на информисање, без законом обавезног суфинансирања медијских пројеката од јавног значаја, а сада је очигледно дошло време да се оде и корак даље и да се укине и оно мало демократије која нам је располагању, а тиче се оног основног, права да бираш своје представнике у Савету месне заједнице.

На сву срећу, тај предлог није угледао светло дана, што не значи да неће бити још покушаја да се предстојећи избори за Савет месних заједница на разне друге начине опструирају.

Закључак оваквог покушаја Градског већа је да га тумачимо као организовано и смишљено убијање демократије у корену.

Ипак, у политици као и у животу, бумеранг функционише ефикасно.
Исхитрене политичке одлуке које су ништа друго до проста демонстрација аутократских принципа, обично постају и онај камен спотицања који дату политичку опцију може водити само ка сопственом урушавању, јер чак и ако се грађанима одузму сва демократска права, мишљење им се не може одузети.

Покрет Доста је било ће увек као приоритет у свом деловању имати спречавање организованог и смишљеног убијања демократије.

Коаутори
Ирена Јандрић, секретар покрета „Доста је било“, Kрагујевац
Ивана Ђорђевић, политиколог