Autorski tekst Politika Šumadija

Izbori za Savet mesnih zajednica? Da ili Ne? I šta se dešavalo iza kulisa?

Izbori za članove Saveta Mesnih zajednica su nejneposredniji vid demokratije u praksi jer na taj način birate ljude koji bi trebalo da zastupaju vaše najdirektnije interese – one koji se tiču funkcionisanja mesne zajednice u kojoj živite. Priroda i ideja demokratije i jeste da u odluke i aktivnosti vlasti budu refleksija birača koji posledice tih odluka najdirektnije osećaju. Ipak, čelnicima gradske vlasti to izgleda nije bitno, pa je proteklih meseci postojao pokušaj da se izbori na ovom nivou ukinu. Skrivena ili otvorena misija gradske vlasti – ukinuti demokratiju na svim nivoima po svemu sudeći nije uspela.

Kragujevac je proteklih meseci bio još jedan korak bliže diktaturi i samovolji pojedinaca i kvazi komisija. Ideja gradske vlasti bila je da ne dozvole da građani neposredno biraju Savet mesnih zajednica već da i tu vrstu neposrednog uticaja građana na život i okruženje u kojem žive prepuste vladajućoj većini, odnosno odbornicima u Skupštini grada.

Gradska vlast je imala u planu da na sednici Skupštine iznese predlog odluke o mesnoj samoupravi kojom bi bili ukinuti izbori za savete MZ. Umesto građana birala bi ih Skupština grada na predlog komisije. Kakva bi bila ta komisija to već možemo da naslutimo.

Postavlja se pitanje zašto? Kome smetaju izbori? Da li je ova vlast toliko narcisiodna, toliko autokratski nastrojena ili toliko društveno i politički neprosvećena?

Sudeći po analizi prethodnih, ali i najavljenih izmena u raznim oblastima očekuje nas ukidanje brojnih postojećih procedura i uvođenje vladavine raznoraznih komisija čime se naravno gubi smisao transparentnosti i elementarnih demokratskih načela vladavine.

Kad god neko gubi kompas, postavlja se pitanje zbog čega?

Čega se gradska vlast plaši? Sopstvenih sugrađana i njihove volje, koalicionih partnera i njihove vernosti ili je po sredi jednostavno autokratska priroda učesnika u vlasti koji će na svaki način pokušati da nas udalje od dostignutog stepena krhke demokratije i vratiti unazad.

Da podsetimo, za vreme vladavine Nikolića mlađeg Kragujevčani su ostali bez prava na informisanje, bez zakonom obaveznog sufinansiranja medijskih projekata od javnog značaja, a sada je očigledno došlo vreme da se ode i korak dalje i da se ukine i ono malo demokratije koja nam je raspolaganju, a tiče se onog osnovnog, prava da biraš svoje predstavnike u Savetu mesne zajednice.

Na svu sreću, taj predlog nije ugledao svetlo dana, što ne znači da neće biti još pokušaja da se predstojeći izbori za Savet mesnih zajednica na razne druge načine opstruiraju.

Zaključak ovakvog pokušaja Gradskog veća je da ga tumačimo kao organizovano i smišljeno ubijanje demokratije u korenu.

Ipak, u politici kao i u životu, bumerang funkcioniše efikasno.
Ishitrene političke odluke koje su ništa drugo do prosta demonstracija autokratskih principa, obično postaju i onaj kamen spoticanja koji datu političku opciju može voditi samo ka sopstvenom urušavanju, jer čak i ako se građanima oduzmu sva demokratska prava, mišljenje im se ne može oduzeti.

Pokret Dosta je bilo će uvek kao prioritet u svom delovanju imati sprečavanje organizovanog i smišljenog ubijanja demokratije.

Koautori
Irena Jandrić, sekretar pokreta „Dosta je bilo“, Kragujevac
Ivana Đorđević, politikolog