Ауторски текст Западна Србија Политика

Једини могући пут

На који то пут ми данас изводимо нашу децу? Шта ми њима данас остављамо? Дугове, кредите, политиканство, мржњу, поделу, неверу у боље сутра. Шта им поручујемо? Најружније што можемо осмислити: да им је срећан пут тамо негде. Далеко, што даље! И миримо се са тим. Уместо да унучиће држимо на коленима и учимо поштењу, моралу и етици, ми ћемо са њима комуницирати путем фејса и скајпа.

 

А поштењу, моралу и етици ће их учити неки страни људи, у неким страним земљама. И наравно, учиће их вредностима за које они сматрају да ваљају. Временом, кад се та деца асимилирају у новим срединама, када науче страни језик боље од матерњег (или када им матерњи буде страни, јер су рођени тамо), биће касно. Ми ћемо им нудити нестабилност, сукобе, мржњу, политику и можда пар стотина евра месечно. Наравно, и „љубав далеко од очију“, а са друге стране, у земљама у којима живе и чији су део постали, они ће имати све: удобност, угодност, стандард, здравство, школство, културу…
А да ли мора да буде тако? Да ли, заиста, овде ништа не вреди? Да ли заиста овде нема ништа и ништа не може да се уради. И да ли, заиста, ништа не зависи од нас?

 

За почетак је довољно да се запитамо у каквом друштву живимо и у каквом друштву желимо да живимо? Тачније, у каквом друштву бисмо желели да наша деца и унучићи живе? Већина ће се сложити да друштво треба да буде поштено, уређено, демократско, културно… цивилизовано! Наравно да под термином „цивилизација“ подразумеавмо виши степен развоја људског друштва, друштва које познаје институције (државу, школу, породицу…), али и друштва које мора да поседује уређен (унификован) морални код, чија се правила подразумевају и препознају као нешто добро. И без обзира да ли ће се образовање нараштаја вршити кроз породицу, цркву или школу, основни постулати морају бити пренети и послужити наредним генерацијама као инструмент (средство) које ће их учинити различитим од примитивних животиња.

 

Друштво које треба да остане иза нас, то јест, друштво које треба да оставимо нашој деци мора се битно разликовати од овог данас. Мора бити сушта супротност ономе у чему смо постојали претходних двадесет пет година, а и дуже.
Као први степеник ка томе морамо да препознамо моралну осуду сваког облика непоштења и крађе. У друштву које је дубоко на почетку транзиције, непоштење и крађа се некако подразумевају као формула успеха и то је прва баријера коју морамо срушити (згазити) ако желимо напред. Красти и лагати мора бити априори неморално и то мора бити првенствени циљ свих институција чији је задатак старање о будућности нације. Како се то постиже?

 

Наравно, не остављањем могућности да се такве случајеви појаве. Дакле, увођењем потпуне транспарентности свих јавних позиција. На пример, ако донесете прописе којима се налаже државним и друштвеним, односно јавним установама да морају изнети у јавност сваки зарађен и сваки потрошен динар, тиме чин проневере, корупције и крађе сводите на минимум и чините јавно доступним сваки неморал. А када неморал учините јавно доступним учинили сте пут ка бољем животу проходнијим.
Даље од тога, увођењем конкурса за сва радна места у јавном сектору, учинићемо да нестручност и политика напусте фотеље из којих се бахато троши новац свих грађана. Када успоставимо систем са три основна постулата: јавна систематизација радних места – јавни кункурси – јавна биографија, учинили смо други корак ка уређењу друштва у коме желимо да задржимо нашу децу.

 

То би био почетак промене друштва – стручност, непоткупљивост, моралност и етика. Вредности за које се исплати борити. Након тог првог учињеног корака, ствари би се одвијале саме од себе. Тиме би се, временом, постигло и највеће достигнуће у цивилизацији једне нације, а то је да народни изабраник постане питање части, а не власти!
Дакле, да се вратимо на почетак. Да, наравно да је могуће променити све. Одвајкада су људи мењали свет. Потребно је неколико правих закона, неколико правих људи, и мало добре воље. Наравно, потребна је жеља да свему што је претходило једном за свагда кажемо – доста је било!

 

Владан Ћосић,

члан покрета Доста је било – Саша Радуловић, Шабац

 

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

11 Коментарa на "Једини могући пут"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
misko
Гост
misko

Nazalost bojim se da je kasno za Srbiju, put kojim smo krenuli je bez povratka. Primitivizam, prostakluk, nemoral, kriminal, korupcija, zavladali su u ovom drustvu. Pametni, kulturni, pristojni ljudi se povlace i iseljavaju-beze. Prirodna selekcija nam nista dobro nece doneti jer su ovi prvi u vecini. Zabrinut sam za buducnost ove lepe zemlje, ovo nam je ZADNJA sansa da nesto promenimo i zato se MORAMO SVI ANGAZOVATI.

Goran
Гост
Goran

Nije kasno. Prvi koraci su uvek najteži. I niko ne shvata koliko svaki glas (time i njegov) vredi! Stoga pamet u glavu i znajte koga da zaokružite na izborima. Svaka vlast je smenjiva, pa čak i ukoliko se DJB pokaže kao loš izbor u nekom trenutku, neće biti problem da se smeni. Od usta do usta, pričajte, navodite ljude i usmeravajte da se informišu na VIŠE MESTA a ne na RTS-u, pinku i drugim prorežimskim medijima. Car je go i toga svi treba da budu svesni. A DJB je jedina realna, moralna i inteligentna alternativa u ovom trenutku.

Slave
Гост
Slave

Jos jedna stvar koja me dodatno utvrdjuje kad je DJB u pitanju su brojni autorski tekstovi. Licno, nije mi ni tema bitna, Becej, Kikinda, obrazovanje…ali procitati nedirigovanu, a smislenu misao je tako retko. Mislim da je Dusan Pavlovic prvi objavio tekst koji je bio break u odnosu na dnevno politicka desavanja, i opet je bio prikladan

Ovaj portal mi je novi dnevni magazin

aleksandar
Гост
aleksandar

Konacno da mogu nesto da procitam i zagledam se u sebe.Sta ja mogu da ucinim da me se deca ne stide.Konacno tekst koji ne pocinje fanfarama i slavopojem o svekolikom nam premijeru..konacno ideja, pravac, put. Ni jedan nije lak.Treba Hidru dehidrirati, montirano demontirati…..Nece biti lako..ali treba da damo svi koliko mozemo..i da to bude iskreno.
Osvetljen prolaz…prava pista za uzlet ideja i mogucnosti..DOSTA JE BILO.. mraka i strasenja..

Gordana Peric
Гост
Gordana Peric

Moja deca : jedno u inostranstvu a drugo se sprema i to na zalost oboje porodicno i sa po dvoje dece, mojih unucica. Zelela bih
da ovo postane bolje mesto za zivot , jer svi imaju samo jedan jedini. Ucinicu sve iskreno da doprinesem da pozele da se vrate, ako ne oni ono mladji da pozele da ostanu. T

Dalibor
Гост
Dalibor

Ovaj put treba svi zajedno da stvaramo !!! Ovu ideju treba zajedno da nodograđujemo i pravimo od Srbije državu gde će se ceniti prave vrednosti civilizovanog društva. Ovo nije posao Saše Radulovića niti bilo kog pojedinca. Jedan čovek ne može promenuti Srbiju već samo zastupati ideju oko koje treba da se okupe svi principijelni i pošteni ljudi koji znaju da cene prave ljudske vrednosti i razmišljaju svojom glavom.

Ines
Гост
Ines

moje dete je u zivotnoj opasnosti. skupstina izglasava protivustavni zakon o ubrizgavanju eksperimentalnih vakcina, koje se u drgim EU zemljama ne daju.
naravno da cu da bezim odavde.

zoran
Гост
zoran

Znamo li mi sta je dobar zivot?

Goldina
Гост
Goldina

Iz dobrog teksta, izvkla bihi zvrstan deo recenice koja kaze:da narodni izbranik postane pitanje casti, a ne vlasti.

Borislav
Гост
Borislav

Konačno i tekst koji govori o načelima kojima socio-ekonomija i primenjena ekologija treba da se ostvare. Čvrsto i uporno insistiranje na njima, a moralnost je prvo načelo, su najubojitije oružje kojim Pokret raspolaže. Time se razlikuje od svih drugih političkih snaga koje druge principe postavljaju u prvi plan – ucenjivanje novcem, raspolaganjem moći, korupcijom i sl.

Ljubiza
Гост
Ljubiza

Jako lep i emotivan tekst.Vreme da se svako pojedinacno zagleda u sebe ,da definise kako vidi svoj zivot sutr,za 5 ili 10 god.Verujem ,svakako ne kao ovo danas.A jedino sto imamo(znanje i moralnost svakako)je GLAS na izborima i VREDI pokusati jer sada imamo ZA koga,a ne protiv!

wpDiscuz