Ауторски текст Војводина Образовање

Како створити предуслове за квалитетније образовање?

Квалитетније образовање је, од како је школства, увек актуелна тема. Код нас се не може инсистирати на квалитетном образовању, док се прво не изврше деполитизација, децентрализација и демократизација школа.

škola

Посматрајући систем школства, несумњиво је да је наставник један од кључних фактора у провођењу реформе образовања. С обзиром на његов положај у друштву (зарада, однос шире заједнице, углед) који вероватно никада није био гори, не можемо очекивати да реформе заживе, односно да промене буду на боље. Ако нису на боље, онда то нису ни реформе.

Закони и подзаконски акти (о основама система васпитања и образовања, о основној школи, о средњој школи, разни правилници и др.) од почетка вишестраначја до данас су све лошији. Уместо да обезбеђују демократизацију, деполитизацију и децентрализацију, они их потиру.

Када је реч о деполитизацији, нема је ни у назнакама. Партије на власти комплетно управљају школом. Директори, готово без изузетка, се постављају по партијској линији. И они су слепи послушници своје партије. Школски одбори су катастрофални, а њих опет постављају, контролишу и воде партијски другови. У великом броју случајева ти људи су некомпетентни да обављају функцију у Школском одбору. Такав састав “управљача” неретко улази и у незаконите радње око набавки, запошљавања, расподеле сопствених средстава итд. Са друге стране, просветне инспекције и инспекције рада се не мешају у свој посао, јер су и њихови шефови партијски постављени људи. Дешава се да образовање у локалним управама воде људи који са образовањем немају ништа (завршили су правни, пољопривредни, или неки трећи факултет), или пак просветни радници готово без радног искуства, јер партија то тражи. Школске управе углавном паразитирају и упитно је овакво њихово постојање. Иако закон предвиђа да три члана Школског одбора делегира локална самоуправа, три Савет родитеља и три Наставничко веће, партије не мирују и најчешће су и родитељи и наставници партијски људи владајућих странака. Дешавало се да локална самоуправа из редова Наставничког већа изабере и постави “истакнуте” наставнике. Има још драстичнијих примера бахатости и политичког насиља у школама, о њима другом приликом. Мислим да је овде довољно констатовати да је деполитизација у школама непозната реч.

Ништа није боље ни по питању демократизације школа. И она је у потпуности нестала. Запослени у школама не одлучују ни о чему. Нити их ко шта пита, нити су квалитетно обавештени. Замислите случај да Пословник о раду Наставничког већа доноси Школски одбор. Нонсес без преседана. Ко још информише и проводи расправу о изменама закона? Ретко која школа је потписала колективни уговор са послодавцем. О каквој демократизацији даље и да говоримо, када директори данас имају готово сва овлаштења, када су Наставничка већа тотално на маргинама и немају готово никакав утицај у било каквом одлучивању. Сходно томе, поједини директори одржавају Наставничка већа проформе и она трају око пет-шест минута. Са таквим односом према најстручнијем органу у школи не може се стићи нигде. Остали запослени ван Наставничког већа такође немају никакав утицај у доношењу било каквих одлука. Кад се деси да је и синдикална организација под утицајем директора, што није редак случај, онда је пропаст потпуна. Дакле, запослени у школама немају баш никакав утицај, па чак ни преко своја три представника у Школском одбору, јер су они по правилу увек прегласани (уколико нису чланови партије).

Централизација је сурова и, чини ми се, све већа и већа. Нпр. када су у питању фондови, они су комплетно на једном месту. Тога нема у развијеним земљама Европе. Фондове треба спустити на ниже нивое, дакле тамо где се и стичу приходи. Централизацијом фондова спречава се било каква самоиницијатива, а самим тим и слободан развој. Ако немаш економску слободу, не можеш “градити” слободну личност. И тако долазимо у диктатуру.

Мирко Радета

Нови Сад

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар