Комисија ФОН-а: Софтвер није основ за оспоравање доктората Синише Малог

Преносимо вам чланак ЦИНС-а поводом Одлуке ФОН-а да одбије захтев за утврђивање неакадемског понашања у случају пријаве плагијата докторске дисертације Синише Малог.


У објашњењу комисије стоји да пријава није образложена, не садржи све доказе, као и да коришћење софтвера за утврђивање сличности текста није основ за оспоравање оригиналности рада. Професор Раша Карапанџа, који је открио пропусте у докторату, каже да су аргументи комисије бесмислени.

doktorat

Етичка комисија Факултета организационих наука (ФОН) у Београду донела је одлуку да одбије као неоснован захтев за утврђивање неакадемског понашања у случају пријаве плагијата докторске дисертације Синише Малог.

Између осталог, комисија је у образложењу навела да рад садржи тек “одређене пропусте” и да кориштење софтера, по актима Београдског универзитета, није основ за његово оспоравање.

У одлуци коју је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) добио пише да је комисија „приликом разматрања наведене пријаве констатовала да не садржи све елементе дефинисане чл. 3 и 7. Правилника о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, тј да захтев није образложен и да не садржи доказе који указују на неакадемско понашање.“

Даље наводе да су због значаја теме ипак узели у разматрање допис Универзитета.

Комисија је одлучивала по допису Универзитета у Београду из септембра ове године који се односи на пријаву плагијата за докторску дисертацију „Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије.“

Градоначелник Београда Синиша Мали је докторат одбранио 2013. године а рад је у питање доведен 2014. године, када је професор Раша Карапанџа са Европске школе за бизнис из Немачке објавио текст на сајту Пешчаника у коме је навео да је Мали узимао делове текста из туђих докторских дисертација и научних чланака, Википедије и са сајта Агенције за приватизацију.

Етичка комисија је пре коначне одлуке тражила од Малог изјашњење поводом пријаве, а он је негирао наводе са Пешчаника и написао: „У потпуности стојим иза целог рада који је написан и који је резултат мог професионалног опредељења већ преко 20 година да се бавим реструктурирањем, приватизацијама, повећањем вредности компаније и слично.“

Према закључцима комисије, све процедуре и услови су били испуњени, а докторат садржи оригиналне научне доприносе који су довољни за његову позитивну оцену.

Комисија је навела и да рад Малог „садржи одређене пропусте у начину цитирања иза којих не стоје нечасне намере и које су занемарљивог обима у односу на циљеве истраживања и укупне научне доприносе дисертације“.

Раша Карапанџа за ЦИНС каже да је закључак комисије бесмислен јер је Мали преписао или дословце превео велике количине текста од других аутора и додаје да етичка комисија те наводе уопште не оспорава.

„Пропуст у цитирању је када аутор погрешно интерпретира резултате туђих радова. Копирање читавих страница, параграфа и реченица из туђих радова је крађа и повреда туђег ауторског дела. Стицање доктората кроз крађу туђег ауторског дела је нечасно само по себи, каже Карапанџа.

„Немогуће је преписати и дословце превести читаве странице тако несвесно. Потребан је предумишљај као и свестан напор од више десетина сати копирања и превођења из туђих текстова. Тужно је да професори ФОН-а не разумеју или се праве да не разумеју разлику“, каже Карапанџа.

Комисија је у образложењу написала и да су тврдње о неоригиналности рада дате на основу коришћења одређених софтверских пакета за утврђивање сличности текста „што ни по актима Универзитета у Београду не представља довољан основ за оспоравање оригиналности рада“.

Карапанџа каже да ни овај аргумент комисије није исправан јер је потпуно неважно који алати су употребљени: „То би било као тврдња да провалник није украо накит из стана јер сте га снимили дигиталном камером, а дигиталне камере се нигде не спомињу у кривичном закону.“

Додаје да је он у анализи доктората Малог показао како су од речи до речи преведени велики делови текста докторске тезе о реструктуирању компанија у Еритреји. Делови тог текста су превођени, што није открио софтвер него Карапанџа читањем и упоређивањем.

Седница на којој је донета одлука етичке комисије одржана је 19.12.2016. а одлуку је потписало пет чланова, др Милица Булајић (председник), др Младен Чуданов, Срђа Бјеладиновић, Верољуб Настић и Милош Крстановић.

ЦИНС је упутио више позива ФОН-у како бисмо добили коментар декана Сукновића али одговор до данас нисмо добили.

Синиша Мали је само један од функционера чији су научни радови довођени у питање у протеклих неколико година. ЦИНС је средином децембра објавио текст о томе како су значајни делови доктората Јоргованке Табаковић, гувернерке Народне банке Србије, преузети од других аутора, без цитирања и навођења оригинала у литератури.

Извор: ЦИНС
Аутор: Анђела Миливојевић

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. Ponovo akademska zajednica Srbije pokazuje svu svoju jadnost, bedu i kukavičluk.

    Briga me da li je ovo plagijat! Ovo je glupost!
    Razumete li razliku? Ovo nije doktorat, nije plagijat, jer plagijat može da bude dobar.
    Ovo je gomila gluposti. I ovaj doktorat i ostali sporni doktorati.
    Samo što niko nema hrabrosti da nazove stvari pravim imenom.

    E zato je sve što ima veze sa naukom u Srbiji bedno i ostaće bedno.

    Jel iza ovog doktorata stoje objavljeni naučni radovi?
    Ne stoje…
    Znači, ti doktorari su ono na slovo „S“, slovo „G“ u značenju slova S.

    Još jednom, kao nekoga sa doktoratom, briga me da li je ovo plagijat, jer S### ostaje S###, čak i kada nije plagijat.
    Zato treba osporiti te doktorate, bedni predstavnici nauke (sindikat, 100 odbora, akademija, 1000 nekih veća i komisija).
    Zalud ste škole učili kad niste naučili da poštujete sebe i poštenje.

  2. Siniša Mali je jako čudan čovek… On je bio izvanredan gimnazijalac (među najboljima u V Beogradskoj gimnaziji), a potom izvanredan student na Ekonomskom, gde je magistrirao vrlo brzo. Doškolavao se i u inostranstvu.. Na stranu kakve šeme i šemice prate njegovu karijeru, talenat i intelekt su mu nesporni (za razliku od celog tog SNS jata, njegovih sadašnjih drugara). Prosto je nelogično da se upustio u priču sa FON-om posle Ekonomskog fakulteta i inostranstva. Iz nekog razloga je odlučio da zbrza i nažvrlja nešto, pritom radeći obilato CtrlC-CtrlV (sjajna slika!!). Negde mu je „popustio“ akademski vid, koji je (fakat) imao dok je bio klinac. Da li je na njega uticala kinta, loše društvo ili šta god, tek izblamirao se pred svim onima koji ga znaju kao Mnogo Boljeg – to kako vodi grad je priča za sebe (ima i ograničenja u vidu ogromnog duga), ali ovo sa doktoratom je ozbiljna svinjarija.

    1. Njegov vokabular je kao nekog ko je jedva i srednju završio. Nigde se tu ne vidi talenat osim za ugradnju, provizije i ostale nezakonite stvari.

  3. Istorija FONa je vrlo zanimljiva. Nastao je kao fakultet za direktore. Naravno to je narodni naziv koji mu je dodeljen jer su tamo studirali ugalvnom direktori tadasnjih drustvenih preduzeca kojima je trebala hitno fakultetska diploma. To je naravno sve zavrsavano u to vreme veoma brzo i bez muke za doticne, a FON je bio preteca danasnjih Megatrendova i Singidunuma. FON postaje ozbiljnija ustanova tokom 80ih i 90ih, ali BU 90ih tojest 1993 i 1994 razmatra gasenje fakulteta zbog nemogucnosti da ga finansira. Tada grupa profesora podnosi plan po kome ce se fakultet dobrim delom sam finansirati radom svojih instituta i zapocinju potpuno novi projekat koji svoj procvat dozivljava 2000. godine. FON ima veoma sposobnog kadra, veliki broj onih koji nemaju samo teoretska znanja vec i prakticna jer rade u okviru svojih instituta veoma puno. FON postize odlicne finansijske rezultate van finansiranja od strane studenata i drzave, a veliki broj diplomiranih nalazi uhlebljenje u jakim firmama u Srbiji ili odlaskom u inostranstvo.
    I sam sam zavrsio FON u prvoj deceniji treceg milenijuma i ubrzo potom sam otisao u inostranstvo gde sam upravo zahvaljujuci diplomi i naucenom na istom uspeo da nadjem dobar posao i nastavim dalje napredovanje kao i dalje usavrsavanje kroz postdiplomske studije, a pritom nisam bio vrhunski student. Tesko je utvrditi da li je neki fakultet tezi ili laksi, ali potpuno iskreno mogu reci da ja ETF, PMF ili Masinac ne bi zavrsio istom brzinom kao FON (uporan sam pa bi diplomirao na kraju), ali isto tako ne bi ni Filoloski, Hemijski ili neki od preostalih fakulteta koji imaju cetvorogodisnje studije.
    Ako mislite da nije postojao pritisak na rukovodstvo FONa i ovu komisiju onda silno gresite. Nisu smeli reci ono sto je istina vec su to malo uvili jer jasno je da rad nije adekvatan, a najveci problem je jasna namera da se podmetne nesto sto ocigledno nije niti pisao niti prevodio Mali. Ovo je samo jedan u nizu generickih radova koje odradjuju ljudi nesto boljeg kapaciteta nego ljudi koji naprimer pisu seminarske i diplomske. Velika je steta sto FON dozvoljava sebi bruku sa korupcijom (mislite da ne postoji na drugim fakultetima?) i sa ovakvim propustima jer FON izbacuje dobar kadar i sposobne ljude koji vrlo lako i brzo mogu biti deo radnih organizacija i prilagoditi sebe raznim izazovima.
    Da me neko pogresno ne shvati u ovoj situaciji ne mogu braniti FON, ali fokus samo na fakultet upravo ce doneti ono sto druga strana i zeli, a to je rasipanje energije, gubljenje fokusa na pravi problem sistema celokupnog univerzitetskog obrazovanja i naravno skretanje teme sa plagijata koji je vise i nego ocigledan.
    Neke od ovih iz komisije poznajem sa fakulteta i znam da su sposobni ljudi, ali tesko mi je da shvatim brukanje svog akademskog imena i postignuca ovakvim stvarima i potezima. Nazalost tesko je povuci liniju i reci dosta je bilo i zato DJB mora raditi na tome da se budi svest kod ljudi i da se stvari menjaju iz korena po svim osnovama.

  4. Samo da ne predje u pljuvanje samog FON-a. Kao neko ko je zavrsio taj fakultet pre vise od deceniju, mogu da kazem da, iako neuporodivo laksi od tadasnjeg ETF-a, PMF-a, Saobracajnog, Gradjevinskog, Ekonomoskog, u odnosu na potrebe trzista rada, daleko ispred svih tih fakulteta.
    Cak iako su i tada bili kradljivi i vise nalik privatnom fakultetu, po merilu prolaznosti i plata posle faksa, FON ima zicu na koju drugi fakulteti treba da se ugledaju.

    Sto se tice Malog, on retko kad sastavi gramaticki pravilnu recenicu, gde god se skolovao, mislim da treba da trazi svoje pare nazad

  5. Stvari treba posmatrati I sa vedre strane. U jednoj oslobodjenoj Srbiji, posle sledecih izbora dace Bog, ovih petoro „profesora“ ce ili podnati ostavke od sramote ili biti otpusteni – eto pet novih radnih mesta za petoro mladih, pametnih, ambicioznih I cestitih docenta!

  6. Fax tako „respektabilan“ inace poznat po kupovini ispita od koiih su mnoge imale sudske epiloge zahvaljujuci samo i iskljucivo hrabrim studentima ali samo studentima, korupcija, paraziti, lencuge kao i svuda inace cudi me da drugi fakulteti u svetu i dalje priznaju ovakve interesne grupe.

  7. Ovo je strasno sta se radi!
    Velika sramota za BU i FON!
    Pod hitno nam treba integrisan Univerzitet!
    Za plagijate ozbilnjijieg znacaja, treba biti nadlezan Nacionalni Savet. Ali i on mora biti jako bitno reformisan.
    Nacionalni savet treba formirati komisiju anonimnu gde ne znaju jedan za drugoga i posle objavljivanja rezultata on da ponisti disertaciju ako ima osnova. To bi sve bilo nadgledano od potpuno reformisanog ministasrtva prosvete, evropskih institucija, civilnog drustva, SANU, zajednice instituta, KOnus i penzionisanih profesora i istrazivaca.
    Ovako je ono kadija te tuzi kadija ti sudi.! Univerzitet ybog klanovskog zakona i posebno fakultet nece nista priznati. Tako da se taj posao mra predati nacionalnom savetu!

  8. Čitajući ovu vest, drago mi je što BU nije integrisan univerzitet kako zagovara profesor Dušan Teodorović. U tom slučaju bi i mene, studenta ETF-a trebalo da bude sramota zbog ove sramote FON-a.

  9. Ovo je još jedan dokaz koliko nam je akademsko obrazovanje degradirano. Toliko konkretnih dokaza za plagiranje, koji su više nego očigledni ali opet, na osnovu kojekakvih tehnikalija to se proglašava ispravnim radom. Ovim potezom se vidi da je akademska zajednica dotakla dno, prvo što niko neće da se pobuni a drugo što ni same komisije ne smeju da glasaju protiv pripadnika vlasti jer znaju da će biti odmazde u tom slučaju. I tako, zajedno sa svime u ovoj zemlji propada i akademski sektor. Ja se samo nadam, da svi ti ljudi, ako već ne smeju javno da se pobune, da će imati hrabrosti da na sledećim izborima glasaju protiv vlasti koja sve što je kvalitetno obesmišljava. Ranije su ljudi sa „Dr“ bili veoma uvaženi i cenjeni a sada je to postalo predmet podsmeha. Hvala im na tome.

  10. Etička komisija FON-a prvo nije pronašla osnov za proveru autentičnosti doktorskog rada Malog, zbog neadekvatnosti prijave, a potom je, ipak, pročešljala rad zbog dopisa sa BU. I konstatovala je da propusta ima, ali da ti propusti nisu – nečasne prirode. Uh, ovde ima igranke za dve nove godine… Prvo (iako se da naslutiti) vi niste jasno naveli – ko je podneo prijavu. Drugo, površni ste. Citirate Raleta Karapandžu, a jednostavnije vam je da citirate – zakon. A u njemu piše da je svako korišćenje, dakle, SVAKO korišćenje (prenošenje, navodjenje) dela ili celine nečijeg autorskog rada, autorskog dela – bez dozvole ili navodjenja izvora tog dela ili celine – krivičnim zakonom sakcionisano – plagijatorstvo. Nije, kao u muzičkom svetu, ukoliko mazneš 4 takta – plagijator si, u našem zakonu definisan procenat – koliko „smeš“ tudjeg teksta ili rezultata da prisvojiš. Za tim nema ni potrebe, jer – SVAKO mažnjavanje makar i samo dela neke celine – predstavlja povredu prava. Mudrovanju mesta nema. A svi toliko mudruju… Nema mesta ni šarolikom, „po potrebi“ tumačenju. Nema mesta ni psihijatriji kojom se bave profesori FON-a. Ovi vrsni psihijatri, psiholozi i duhovne gromade – znaju da namere pisca spornog rada – nisu bile nečasne. I to je najznačajniji gaf ove komisije. Ne to da li je Mali maznuo neki deo nekog rada ili je zaboravio, propustio – da navede i fus notu. To može, istina, na jedno, dva, ne tako ključna mesta, da se i „oprosti“, predje preko toga. Komisija, ako je već pregledala rad, pljunuvši osnovne inicijatore provere, a uvaživši stav nadredjenih (BU), trebala je izadji sa konkretnim podacima:utrvdjeno je to i to, na toliko i toliko mesta, itd. Ali – baviti se namerom (na taj način braniti) Malog, ulaziti u njegovu glavu, i to od strane komisije – previše je.

Затворено за коментаре.