Nauka Prenosimo

Komisija FON-a: Softver nije osnov za osporavanje doktorata Siniše Malog

Prenosimo vam članak CINS-a povodom Odluke FON-a da odbije zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja u slučaju prijave plagijata doktorske disertacije Siniše Malog.


U objašnjenju komisije stoji da prijava nije obrazložena, ne sadrži sve dokaze, kao i da korišćenje softvera za utvrđivanje sličnosti teksta nije osnov za osporavanje originalnosti rada. Profesor Raša Karapandža, koji je otkrio propuste u doktoratu, kaže da su argumenti komisije besmisleni.

doktorat

Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu donela je odluku da odbije kao neosnovan zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja u slučaju prijave plagijata doktorske disertacije Siniše Malog.

Između ostalog, komisija je u obrazloženju navela da rad sadrži tek “određene propuste” i da korištenje softera, po aktima Beogradskog univerziteta, nije osnov za njegovo osporavanje.

U odluci koju je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dobio piše da je komisija „prilikom razmatranja navedene prijave konstatovala da ne sadrži sve elemente definisane čl. 3 i 7. Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, tj da zahtev nije obrazložen i da ne sadrži dokaze koji ukazuju na neakademsko ponašanje.“

Dalje navode da su zbog značaja teme ipak uzeli u razmatranje dopis Univerziteta.

Komisija je odlučivala po dopisu Univerziteta u Beogradu iz septembra ove godine koji se odnosi na prijavu plagijata za doktorsku disertaciju „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije.“

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je doktorat odbranio 2013. godine a rad je u pitanje doveden 2014. godine, kada je profesor Raša Karapandža sa Evropske škole za biznis iz Nemačke objavio tekst na sajtu Peščanika u kome je naveo da je Mali uzimao delove teksta iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, Vikipedije i sa sajta Agencije za privatizaciju.

Etička komisija je pre konačne odluke tražila od Malog izjašnjenje povodom prijave, a on je negirao navode sa Peščanika i napisao: „U potpunosti stojim iza celog rada koji je napisan i koji je rezultat mog profesionalnog opredeljenja već preko 20 godina da se bavim restrukturiranjem, privatizacijama, povećanjem vrednosti kompanije i slično.“

Prema zaključcima komisije, sve procedure i uslovi su bili ispunjeni, a doktorat sadrži originalne naučne doprinose koji su dovoljni za njegovu pozitivnu ocenu.

Komisija je navela i da rad Malog „sadrži određene propuste u načinu citiranja iza kojih ne stoje nečasne namere i koje su zanemarljivog obima u odnosu na ciljeve istraživanja i ukupne naučne doprinose disertacije“.

Raša Karapandža za CINS kaže da je zaključak komisije besmislen jer je Mali prepisao ili doslovce preveo velike količine teksta od drugih autora i dodaje da etička komisija te navode uopšte ne osporava.

„Propust u citiranju je kada autor pogrešno interpretira rezultate tuđih radova. Kopiranje čitavih stranica, paragrafa i rečenica iz tuđih radova je krađa i povreda tuđeg autorskog dela. Sticanje doktorata kroz krađu tuđeg autorskog dela je nečasno samo po sebi, kaže Karapandža.

„Nemoguće je prepisati i doslovce prevesti čitave stranice tako nesvesno. Potreban je predumišljaj kao i svestan napor od više desetina sati kopiranja i prevođenja iz tuđih tekstova. Tužno je da profesori FON-a ne razumeju ili se prave da ne razumeju razliku“, kaže Karapandža.

Komisija je u obrazloženju napisala i da su tvrdnje o neoriginalnosti rada date na osnovu korišćenja određenih softverskih paketa za utvrđivanje sličnosti teksta „što ni po aktima Univerziteta u Beogradu ne predstavlja dovoljan osnov za osporavanje originalnosti rada“.

Karapandža kaže da ni ovaj argument komisije nije ispravan jer je potpuno nevažno koji alati su upotrebljeni: „To bi bilo kao tvrdnja da provalnik nije ukrao nakit iz stana jer ste ga snimili digitalnom kamerom, a digitalne kamere se nigde ne spominju u krivičnom zakonu.“

Dodaje da je on u analizi doktorata Malog pokazao kako su od reči do reči prevedeni veliki delovi teksta doktorske teze o restruktuiranju kompanija u Eritreji. Delovi tog teksta su prevođeni, što nije otkrio softver nego Karapandža čitanjem i upoređivanjem.

Sednica na kojoj je doneta odluka etičke komisije održana je 19.12.2016. a odluku je potpisalo pet članova, dr Milica Bulajić (predsednik), dr Mladen Čudanov, Srđa Bjeladinović, Veroljub Nastić i Miloš Krstanović.

CINS je uputio više poziva FON-u kako bismo dobili komentar dekana Suknovića ali odgovor do danas nismo dobili.

Siniša Mali je samo jedan od funkcionera čiji su naučni radovi dovođeni u pitanje u proteklih nekoliko godina. CINS je sredinom decembra objavio tekst o tome kako su značajni delovi doktorata Jorgovanke Tabaković, guvernerke Narodne banke Srbije, preuzeti od drugih autora, bez citiranja i navođenja originala u literaturi.

Izvor: CINS
Autor: Anđela Milivojević

Oznake
Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

11 Komentara na "Komisija FON-a: Softver nije osnov za osporavanje doktorata Siniše Malog"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
igor
Gost
igor

Etička komisija FON-a prvo nije pronašla osnov za proveru autentičnosti doktorskog rada Malog, zbog neadekvatnosti prijave, a potom je, ipak, pročešljala rad zbog dopisa sa BU. I konstatovala je da propusta ima, ali da ti propusti nisu – nečasne prirode. Uh, ovde ima igranke za dve nove godine… Prvo (iako se da naslutiti) vi niste jasno naveli – ko je podneo prijavu. Drugo, površni ste. Citirate Raleta Karapandžu, a jednostavnije vam je da citirate – zakon. A u njemu piše da je svako korišćenje, dakle, SVAKO korišćenje (prenošenje, navodjenje) dela ili celine nečijeg autorskog rada, autorskog dela – bez dozvole ili navodjenja izvora tog dela ili celine – krivičnim zakonom sakcionisano – plagijatorstvo. Nije, kao u muzičkom svetu, ukoliko mazneš 4 takta – plagijator si, u našem zakonu definisan procenat – koliko „smeš“ tudjeg teksta ili rezultata da prisvojiš. Za tim nema ni potrebe, jer – SVAKO mažnjavanje makar i samo dela neke celine – predstavlja povredu prava. Mudrovanju mesta nema. A svi toliko mudruju… Nema mesta ni šarolikom, „po potrebi“ tumačenju. Nema mesta ni psihijatriji kojom se bave profesori FON-a. Ovi vrsni psihijatri, psiholozi i duhovne gromade – znaju da namere pisca spornog rada – nisu bile nečasne. I to je najznačajniji gaf ove komisije. Ne to da li je Mali maznuo neki deo nekog rada ili je zaboravio, propustio – da navede i fus notu. To može, istina, na jedno, dva, ne tako ključna mesta, da se i „oprosti“, predje preko toga. Komisija, ako je već pregledala rad, pljunuvši osnovne inicijatore provere, a uvaživši stav nadredjenih (BU), trebala je izadji sa konkretnim podacima:utrvdjeno je to i to, na toliko i toliko mesta, itd. Ali – baviti se namerom (na taj način braniti) Malog, ulaziti u njegovu glavu, i to od strane komisije – previše je.

Sale
Gost
Sale

Ovo je još jedan dokaz koliko nam je akademsko obrazovanje degradirano. Toliko konkretnih dokaza za plagiranje, koji su više nego očigledni ali opet, na osnovu kojekakvih tehnikalija to se proglašava ispravnim radom. Ovim potezom se vidi da je akademska zajednica dotakla dno, prvo što niko neće da se pobuni a drugo što ni same komisije ne smeju da glasaju protiv pripadnika vlasti jer znaju da će biti odmazde u tom slučaju. I tako, zajedno sa svime u ovoj zemlji propada i akademski sektor. Ja se samo nadam, da svi ti ljudi, ako već ne smeju javno da se pobune, da će imati hrabrosti da na sledećim izborima glasaju protiv vlasti koja sve što je kvalitetno obesmišljava. Ranije su ljudi sa „Dr“ bili veoma uvaženi i cenjeni a sada je to postalo predmet podsmeha. Hvala im na tome.

Vasilije
Gost
Vasilije

Čitajući ovu vest, drago mi je što BU nije integrisan univerzitet kako zagovara profesor Dušan Teodorović. U tom slučaju bi i mene, studenta ETF-a trebalo da bude sramota zbog ove sramote FON-a.

Nikola
Gost
Nikola

Ovo je strasno sta se radi!
Velika sramota za BU i FON!
Pod hitno nam treba integrisan Univerzitet!
Za plagijate ozbilnjijieg znacaja, treba biti nadlezan Nacionalni Savet. Ali i on mora biti jako bitno reformisan.
Nacionalni savet treba formirati komisiju anonimnu gde ne znaju jedan za drugoga i posle objavljivanja rezultata on da ponisti disertaciju ako ima osnova. To bi sve bilo nadgledano od potpuno reformisanog ministasrtva prosvete, evropskih institucija, civilnog drustva, SANU, zajednice instituta, KOnus i penzionisanih profesora i istrazivaca.
Ovako je ono kadija te tuzi kadija ti sudi.! Univerzitet ybog klanovskog zakona i posebno fakultet nece nista priznati. Tako da se taj posao mra predati nacionalnom savetu!

komsa
Gost
komsa

Fax tako „respektabilan“ inace poznat po kupovini ispita od koiih su mnoge imale sudske epiloge zahvaljujuci samo i iskljucivo hrabrim studentima ali samo studentima, korupcija, paraziti, lencuge kao i svuda inace cudi me da drugi fakulteti u svetu i dalje priznaju ovakve interesne grupe.

Toronto
Gost
Toronto

Stvari treba posmatrati I sa vedre strane. U jednoj oslobodjenoj Srbiji, posle sledecih izbora dace Bog, ovih petoro „profesora“ ce ili podnati ostavke od sramote ili biti otpusteni – eto pet novih radnih mesta za petoro mladih, pametnih, ambicioznih I cestitih docenta!

Slave
Gost
Slave

Samo da ne predje u pljuvanje samog FON-a. Kao neko ko je zavrsio taj fakultet pre vise od deceniju, mogu da kazem da, iako neuporodivo laksi od tadasnjeg ETF-a, PMF-a, Saobracajnog, Gradjevinskog, Ekonomoskog, u odnosu na potrebe trzista rada, daleko ispred svih tih fakulteta.
Cak iako su i tada bili kradljivi i vise nalik privatnom fakultetu, po merilu prolaznosti i plata posle faksa, FON ima zicu na koju drugi fakulteti treba da se ugledaju.

Sto se tice Malog, on retko kad sastavi gramaticki pravilnu recenicu, gde god se skolovao, mislim da treba da trazi svoje pare nazad

Stranac u noci
Gost
Stranac u noci

Istorija FONa je vrlo zanimljiva. Nastao je kao fakultet za direktore. Naravno to je narodni naziv koji mu je dodeljen jer su tamo studirali ugalvnom direktori tadasnjih drustvenih preduzeca kojima je trebala hitno fakultetska diploma. To je naravno sve zavrsavano u to vreme veoma brzo i bez muke za doticne, a FON je bio preteca danasnjih Megatrendova i Singidunuma. FON postaje ozbiljnija ustanova tokom 80ih i 90ih, ali BU 90ih tojest 1993 i 1994 razmatra gasenje fakulteta zbog nemogucnosti da ga finansira. Tada grupa profesora podnosi plan po kome ce se fakultet dobrim delom sam finansirati radom svojih instituta i zapocinju potpuno novi projekat koji svoj procvat dozivljava 2000. godine. FON ima veoma sposobnog kadra, veliki broj onih koji nemaju samo teoretska znanja vec i prakticna jer rade u okviru svojih instituta veoma puno. FON postize odlicne finansijske rezultate van finansiranja od strane studenata i drzave, a veliki broj diplomiranih nalazi uhlebljenje u jakim firmama u Srbiji ili odlaskom u inostranstvo.
I sam sam zavrsio FON u prvoj deceniji treceg milenijuma i ubrzo potom sam otisao u inostranstvo gde sam upravo zahvaljujuci diplomi i naucenom na istom uspeo da nadjem dobar posao i nastavim dalje napredovanje kao i dalje usavrsavanje kroz postdiplomske studije, a pritom nisam bio vrhunski student. Tesko je utvrditi da li je neki fakultet tezi ili laksi, ali potpuno iskreno mogu reci da ja ETF, PMF ili Masinac ne bi zavrsio istom brzinom kao FON (uporan sam pa bi diplomirao na kraju), ali isto tako ne bi ni Filoloski, Hemijski ili neki od preostalih fakulteta koji imaju cetvorogodisnje studije.
Ako mislite da nije postojao pritisak na rukovodstvo FONa i ovu komisiju onda silno gresite. Nisu smeli reci ono sto je istina vec su to malo uvili jer jasno je da rad nije adekvatan, a najveci problem je jasna namera da se podmetne nesto sto ocigledno nije niti pisao niti prevodio Mali. Ovo je samo jedan u nizu generickih radova koje odradjuju ljudi nesto boljeg kapaciteta nego ljudi koji naprimer pisu seminarske i diplomske. Velika je steta sto FON dozvoljava sebi bruku sa korupcijom (mislite da ne postoji na drugim fakultetima?) i sa ovakvim propustima jer FON izbacuje dobar kadar i sposobne ljude koji vrlo lako i brzo mogu biti deo radnih organizacija i prilagoditi sebe raznim izazovima.
Da me neko pogresno ne shvati u ovoj situaciji ne mogu braniti FON, ali fokus samo na fakultet upravo ce doneti ono sto druga strana i zeli, a to je rasipanje energije, gubljenje fokusa na pravi problem sistema celokupnog univerzitetskog obrazovanja i naravno skretanje teme sa plagijata koji je vise i nego ocigledan.
Neke od ovih iz komisije poznajem sa fakulteta i znam da su sposobni ljudi, ali tesko mi je da shvatim brukanje svog akademskog imena i postignuca ovakvim stvarima i potezima. Nazalost tesko je povuci liniju i reci dosta je bilo i zato DJB mora raditi na tome da se budi svest kod ljudi i da se stvari menjaju iz korena po svim osnovama.

Boris Petrović
Gost
Boris Petrović

Siniša Mali je jako čudan čovek… On je bio izvanredan gimnazijalac (među najboljima u V Beogradskoj gimnaziji), a potom izvanredan student na Ekonomskom, gde je magistrirao vrlo brzo. Doškolavao se i u inostranstvu.. Na stranu kakve šeme i šemice prate njegovu karijeru, talenat i intelekt su mu nesporni (za razliku od celog tog SNS jata, njegovih sadašnjih drugara). Prosto je nelogično da se upustio u priču sa FON-om posle Ekonomskog fakulteta i inostranstva. Iz nekog razloga je odlučio da zbrza i nažvrlja nešto, pritom radeći obilato CtrlC-CtrlV (sjajna slika!!). Negde mu je „popustio“ akademski vid, koji je (fakat) imao dok je bio klinac. Da li je na njega uticala kinta, loše društvo ili šta god, tek izblamirao se pred svim onima koji ga znaju kao Mnogo Boljeg – to kako vodi grad je priča za sebe (ima i ograničenja u vidu ogromnog duga), ali ovo sa doktoratom je ozbiljna svinjarija.

Hm
Gost
Hm

Njegov vokabular je kao nekog ko je jedva i srednju završio. Nigde se tu ne vidi talenat osim za ugradnju, provizije i ostale nezakonite stvari.

Aleksandar S.
Gost
Aleksandar S.

Ponovo akademska zajednica Srbije pokazuje svu svoju jadnost, bedu i kukavičluk.

Briga me da li je ovo plagijat! Ovo je glupost!
Razumete li razliku? Ovo nije doktorat, nije plagijat, jer plagijat može da bude dobar.
Ovo je gomila gluposti. I ovaj doktorat i ostali sporni doktorati.
Samo što niko nema hrabrosti da nazove stvari pravim imenom.

E zato je sve što ima veze sa naukom u Srbiji bedno i ostaće bedno.

Jel iza ovog doktorata stoje objavljeni naučni radovi?
Ne stoje…
Znači, ti doktorari su ono na slovo „S“, slovo „G“ u značenju slova S.

Još jednom, kao nekoga sa doktoratom, briga me da li je ovo plagijat, jer S### ostaje S###, čak i kada nije plagijat.
Zato treba osporiti te doktorate, bedni predstavnici nauke (sindikat, 100 odbora, akademija, 1000 nekih veća i komisija).
Zalud ste škole učili kad niste naučili da poštujete sebe i poštenje.