Квалитет ваздуха се види голим оком

Почетком децембра у Београду, Обреновцу и Панчеву регистровано је повећано загађење ваздуха. Надлежни из Агенције за заштиту животне средине навели су као узрок тог стања, уз уобичајене изворе из саобраћаја, комбинацију фактора грејне сезоне и стабилног времена тј. магле у нижим деловима града (у јутарњим и вечерњим сатима). Азотни оксиди из издувних гасова возила, угљен диоксид из термоелектрана, топлана и домаћинстава, суспендоване честице, чађ, прашина, згуснути смог – обично остају на локацијама у граду док их ветар и падавине не сперу, а повезани са маглом постају веома штетни.

zagadjenje

Тада се објашњава становништву да је то „епизода пораста концентрације загађујућих материја“ и „одступање у односу на стандардне вредности“ те да треба да се смањи боравак на отвореном, посебно суграђани који имају неке респираторне проблеме. Што се оваквих новинских натписа тиче, свеједно је која је година. Ако мало претражите на интернету, видећете да се овакве вести малтене идентичних реченица, понављају годинама – лично сам у пар секунди пронашла текстове из 2013., 2015. и 2016. год.

Феномен загађеног ваздуха бележи се и у другим градовима, не само у нашем региону (Сарајево, Скопље, Тирана) већ и у богатијим друштвима, на пример у Паризу. Оно што се у Паризу примењује, а у Београду недостаје, су ванредне мере којима би се ово стање хитно поправило кад постане акутно.

  • Налог да се у саобраћају поштује препорука да се мотори гасе код задржавања у саобраћају (семафори итд.);
  • Привремено искључење из саобраћаја возила на дизел у данима посебно високе концентрације загађења;
  • Пар-непар;
  • Привремено измештање теретног саобраћаја из угрожених делова;
  • Подршка коришћењу бицикла и јавног превоза (чак бесплатан јавни превоз у данима посебно високе концентрације загађења);
  • Налог топланама да делимично обуставе грејање у данима посебно високе концентрације загађења.

Уместо ових мера, ми једноставно сачекамо да дуне кошава или се десе падавине. А отприлике толико траје и наша брига о том питању. Без обзира на редовно понављање високог загађења из године у годину, након новог инцидента никада не настаје импулс за дуготрајније мере, као што су: акције пошумљавања, модернизација система даљинског грејања, едукација индивидуалних загађивача, строжи услови регистрације моторних возила у погледу емисионих стандарда мотора и др.

Закон о заштити ваздуха и Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха одређују параметре ваздуха какав желимо. С обзиром на новинске натписе са почетка текста, главно питање је шта се предузима када реалност не одговара нормама. Да ли нама као грађанима не смета да се не предузима ништа? Да ли је време за јавну дебату и промишљање о теми коју надлежни не пласирају у први план? Да ли еколошке теме служе за скретање пажње грађанима са важнијих проблема или „важнији проблеми“ служе за скретање пажње од еколошких тема? Да ли смо довољно информисани о томе какве последице по здравље људи производи дугогодишње стање загађења ваздуха?  Колико је у Србији нужна борба за добар квалитет ваздуха?

Грађани који би хтели да се информишу о квалитету ваздуха који удишу требало би да се запуте на интернет адресу Агенције за заштиту животне средине, на Обједињени приказ аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у Републици Србији. Ту, до душе, стоји „Веб портал је у фази успостављања“, одмах поред ознаке „Пројект финансира Европска унија“. Очигледно, интернет страница дугује свој настанак, како лепо пише на сајту, пројекту IPA 2012 „Establishment of an integrated environmental monitoring system for air and water quality“ тачније његовом делу „Supply of ICT equipment and software for Air Quality Monitoring System“.

Сврха ЕУ пројекта је била да се за јавност обезбеди приказ резултата аутоматског мониторинга квалитета ваздуха, у реалном времену, из државне и локалних мрежа. То није случајно, јер пуна транспарентност и овде као и другде штити јавни интерес. Наравно да ЕУ не сноси одговорност за стање 2016. год. када грађани Србије имају или немају приступ овим информацијама, већ та одговорност припада Агенцији. На грађанима је да праћењем инернет странице осигурају да тако и буде. Тако се десило да ауторка овог текста дана 13.12.2016. наиђе на сајт који не ради, али зато дана 24.12.2016. затекне сајт у функционалном стању.

Грађани на овој интернет адреси могу да нађу мапу Србије са индикаторима квалитета ваздуха у тачкама посматрања тј. мерним станицама, као и да погледају детаље са 49 мерних станица широм Србије које би требало да мере и објављују податке у реалном времену. За више детаља могућ је и преглед података по компонентама загађења по станицама. Уочава се да од укупно 49 опремљених станица, код 16 станица стоји да је индекс непознат, тј. оне тренутно не раде (што је занимљиво јер је једна од њих и станица Београд Панчевачки мост, која је позната као критична локација). Према овим мерењима, на дан 24.12.2016. год. између 11 и 12 сати у већини мерних станица по Србији квалитет ваздуха је одличан, у неколико места је прихватљив – Суботица, Ниш, делови Београда, док је у деловима Београда Врачар и Стари град индикатор поцрвенео, односно квалитет ваздуха у њима је лош.  

Сви ови сатни и дневни подаци се обрађују и сумирају за даље коришћење. Тако можемо видети број сати и број дана у којима смо, на појединим локацијама, били изложени којим компонентама загађења ваздуха. Занимљиво је да у тој информацији опет нема свих 49 станица, већ само 13; претпостављамо да код осталих није забележено прекорачење.

На крају, у вези са детектованим концентрацијама загађујућих материја опасних по здравље људи и концентрацијама о којима се једном недељно извештава јавност (у складу са Уредбом), извештени смо да није било алармантних дешавања.

Ово је тек први корак за дизање свести јавности о томе да постоје алати и механизми који служе да се конкретизује, визуелизује и разложи проблем звани лош квалитет ваздуха у Београду и да се захтева да надлежни органи (од локалних до републичких) не седе скрштених руку поводом тога.

Осим тога, следи сугестија надлежнима да на сајту Агенције за заштиту животне средине треба да се нађу и подаци (или барем линк ка њима) везани за јавно здравље, који стоје у вези са квалитетом ваздуха који Агенција прати. Такви подаци би мотивисали грађане да се заинтересују за ову област, посебно ако би се истакла објашњења загађење ваздуха: зашто је важно? Или ризици загађења ваздуха по људско здравље (укључујући утицај загађења на дечије здравље, податке о оболелима од астме и сл.) То наравно подразумева сарадњу Агенције са другим институцијама (на пр. Институтом за јавно здравље), али показује да су грађани и њихово потпуно информисање на првом месту.

др Ивана Ивковић
одборница у Скупштини ГО Чукарица
чланица покрета „Доста је било“

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. Kako tvrde novine, a više dokazuju građani Bora, da se ovih dana u Boru ne može disati. Ko je u pravu, Spaskovski, koji nagovorio kanadske inženjere Erika Partelpoga i Terija Brauna, kao i gospodina Popovića iz Agencije za zaštitu životne sredine da hvale njegovo nebo iznad Bora kao nikada čistije od 1903. do danas, ili građani i građanke Bora koji ne mogu da dišu punim plućima. Svako je u pravu, borani ne lažu, a Sosan kada ne zine onda i on ne laže. Tačno je da Spaskovski ništa nije ispunio, ali zato je RTB Bor dovoljno ispraznio.

  2. Korisne informacije. Pitanje je do koliko će građana doći. Ja ću ga svakako poslati prijateljima.
    Zaključak je nespretno napisan. Ako se čita na brzinu može se steći utisak da država dobro radi svoj posao.
    Kad je ekologija u pitanju treba napisati eksplicitno kako utiče zagađenje na zdravlje (neka statistika). To pokreće ljude – kad im kažete da će se razboleti. Većina ne reaguje na normalne tekstove.

Затворено за коментаре.