Државна управа

Манипулације власти око броја запослених у јавној управи

Пре две године Влада Републике Србије решила је да „подвуче црту“ међу запосленима у јавном сектору, тако што ће до краја 2017. године максималан број запослених смањити, односно рационализовати. Тада су разматране могућности измене Закона о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, Закона о одређивању максималног броја запослених у локалној администрацији и Одлуке о максималном броју запослених у органима државне управе, јавним агенцијама и организацијама за обавезно социјално осигурање из 2009. године. Како измена тада важећих закона и одлука није била могућа, јер се радило о суштинским изменама, закључено је да је најефикасније и најекономичније доношење новог закона.

Сходно наведеном, 2016. године донет је Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. Примена овог Закона престаје 31. децембра 2018. године, када би јавни сектор требало да има тачно онолико запослених колико је потребно да се обезбеди фискална одрживост и очување јавних финансија, односно, смањење расхода за плате на одрживом нивоу, уз ефикасно, стручно и успешно обављање послова са што мање трошкова, остваривање пуне запослености свих извршилаца и ефикасно задовољавање потреба грађана и других субјеката.

Једина препрека у остваривању овог плана била је: како задовољити лојалне, покорне чланове СНС-а и како се одужити коалиционим партнерима који су владајућој партији пружали подршку углавном због интереса и прикривања прљавих биографија.

Због тога је „домишљата власт“ покушала да нас убеди да се рационализацијом у одређеним системима јавне управе може повећати број запослених, тако што ће се партијски кадрови, без конкурса, „удомити“ у вд стању, а као оправдање за то наводи се њихова “стручност“ и „неопходност“ њиховог ангажовања те да се тако може остварити ефикасност и уштеда.

Други начин повећања запослених у јавној управи који, такође, омогућава удомљавања људи блиских власти (поново у вд стању) је расписивање конкурса који су отворени и по годину-две, и који се не окончавају, јер рока за окончање нема. Овакав пропуст у законској регулативи, где се не предвиђа рок трајања конкурса, власт добро зна да искористи.

Према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања, у јавном сектору на крају 2015. године било је 491.510 запослених на неодређено време, а план који је требало испунити био је да максимални број запослених буде 462.674. Дакле, на крају 2015. године било је 29.000 запослених више него што је предвиђено Владином Одлуком о максималном броју запослених за 2015. годину.

Током 2016. године број запослених у јавном сектору на неодређено време износио је 477.377, око 15.000 више него што је предвиђено. Што значи да ни 2016. године није достигнуто смањење запослених предвиђено Одлуком из 2015. године.

Крајем 2016. године, тадашња министарка државне управе и локалне самоуправе, на новинарско питање да ли зна колико је заправо људи запослено у државној управи је изјавила: „Избројали смо их. Има их тачно, 478.683.“ Такође је изјавила да је у претходне две године, 2015. и 2016. године државна управа смањена за 23.600 људи.

Чудно. Очигледно да се подаци из различитих извора мењају на дневном нивоу у зависности од тога да ли бројеви треба да имају популистички карактер. Свака полемика око тога колико је људи запослено у јавној управи власт је окарактерисала као политичко питање. А на таква питања власт не одговара.

Овакву “рационализацију”, разлику у одређеном максималном броју запослених и вишку који се појавио, Министарство државне управе и локалне самоуправе објаснило је тако што Одлука не обухвата све запослене у такозваној „општој држави“. Наводно, Одлуком о максималном броју запослених нису обухваћени сви запослени, за које се сматра да су део „опште државе“, попут професионалних војника у Министарству одбране и још неких органа. Ово је било једино објашњење Министарства и требало је да нас убеди да, ето, постоји скривени део јавног сектора, који не улази у предвиђене квоте максималног броја запослених.

Зашто нам и поред оваквог немуштог, недореченог и непрецизног објашњења поново нешто не штима у рачуници?

Због тога што нису поштовани утврђени стандарди у појединим областима рада, примена начела фискалног управљања, рационалност, функционалност и ефикасност на којима се заснива Закон. Не постоји тачно утврђено почетно стање, не постоји стриктно поштовање плана и не постоји транспарентна реализација.

Почетно стање броја запослених обухватило би и скривени део: „општу државу“ и план који је образложен и усклађен са цијевима, а након тога би уследила транспарентна реализација.

Одлуком о максималном броју запослених у јавном сектору за 2017. годину предвиђено је да број запослених буде 451.433. У односу на Одлуку о максималном броју запослених у јавном сектору из 2015. године, број запослених смањен је за 11.241. Поново се огласило Министарство и дало објашњење овог умањења, које гласи: “Цифра од 11.241 представља већ достигнуто смањење од око 6.500 запослених за 2016. годину, у којој није било Одлуке о максималном броју запослених и додатно смањење за 2017. годину од око 5.000 запослених“.

Дакле, сабрано је оно што је већ постигнуто у 2016. години са оним што треба спровести до краја 2017. године и све то у збиру представљено као план за смањење и рационализацију јавног сектора за 2017. годину.

Покушајте на основу свих податка које су изнели државни органи и бивша министарка да израчунате право стање запослених и право стање смањења броја запослених. Прилично је тешко. Изгледа да и треба да нам је тешко, јер политизација управе и могућности манипулисања бројкама отвара врата за безбедно “убацивање” партијских кадрова.

Иако декларативно, држава покушава да нас убеди у рационалност својих потеза. А ево, како заиста функционише механизам запошљавања подобних, послушних, корисних и строго контролисаних кадрова.

Према званичним подацима, од 346 радних места, службеника на положају у државној управи, само 91 место Влада РС је попунила након спроведеног конкурса. Дакле, 255 службеника на положају је у вд стању. Од почетка 2016. године расписано је 49 интерних и јавних конкурса, а од тога је само 12 окончано. У вези са осталим конкурсима Влада се не оглашава.

Партијске кадрове је лако запослити, али их је лако и отпустити. Прича о рационализацији, акционом плану, стратегији реформе јавне управе која дефинише мере, резултате и активности за спровођење реформе, само су мртва слова на папиру.

Закулисне радње које се крију иза закона и подзаконских аката је манипулисање партијским послушницима. Прави смисао је искористити “своје кадрове”, углавном неквалификоване и неискусне. Држати их у неизвесности и покорности, најчешће у вд стању, противзаконито, годинама. У тренутку, када покажу малу непокорност, од оних који су их поставили добијају “свилен гајтан” и затворена врата да се било где у јавном сектору запосле.

Наравно, све ове игре неодговорне власти и неспособних кадрова плаћају грађани које је та иста власт увукла у другу игру, игру “штапа и шаргарепе”.

Покрет Доста је било је одлучан у својој намери да се манипулација и политизација јавне управе заустави. Да се изради програм оптимизације који би резултирао неопходном рационализацијом. Да сви интерни и јавни конкурси у јавној управи буду расписани са јасним роком пријављивања кандидата, као и да се одлуке по расписаним конкурсима доносе у кратким роковима. И коначно, да се вд стање запослених избегава јер она немају сврху ако се донесе трајно и одговарајуће кадровско решење за важне позиције у јавној управи.

Зорица Дамјановић
Посланик у Скупштини АП Војводине