Ауторски текст Јужна Србија Преносимо Привреда

Милош Бошковић за Јужне вести: Конкурс за одабране

Пре неколико недеља, Скупштина Града Ниша објавила је низ конкурса за избор директора јавних предузећа у нашем граду. Добра страна ове одлуке је да ћемо коначно добити директоре са пуним мандатом, уместо досадашњих в.д. (вршилац дужности) директора, који су, узгред, постављани без икаквог конкурса. Лоша страна ове одлуке је… ‘ајмо редом.

Цео оглас са позицијама је написан и објављен у складу са Законом о јавним предузећима. Рецимо, у Закону стоји:

Члан 37
Оглас о јавном конкурсу објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“ и у најмање једним дневним новинама које се дистрибуирају на целој територији Републике Србије, као и на интернет страници министарства.

Како су Јужне вести сазнале, ова ставка Закона је испоштована, али тако што је оглас објављен у таблоиду чије име није вредно уопште спомињати. Остаје питање која циљна група чита овакве “новине”, као и која је вероватноћа да ће се међу њима наћи иоле добри кандидати. Иако их Закон није на то обавезао, зарад веће видљивости су могли да објаве оглас и на неком од јачих интернет портала за налажење послова, али изгледа да нашем Граду није толико битно да што већи број људи види конкурсе.

Даље, исти Закон дефинише и критеријуме за избор у звање директора. Следи извод из Закона:

Члан 25
За директора јавног предузећа из члана 24. овог закона, може бити именовано лице које испуњава следеће услове:
1) да је пунолетно и пословно способно;
2) да има стечено високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године, односно на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама или специјалистичким струковним студијама;
3) да има најмање пет година радног искуства на пословима за које се захтева високо образовање из тачке 2) овог члана;
4) да има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа;
5) да познаје област корпоративног управљања;
6) да има радно искуство у организовању рада и вођењу послова;
7) да није члан органа политичке странке, односно да му је одређено мировање у вршењу функције у органу политичке странке;
8) да није осуђивано на казну затвора од најмање шест месеци;
9) да му нису изречене мере безбедности у складу са законом којим се уређују кривична дела, и то:
(1) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;
(2) обавезно психијатријско лечење на слободи;
(3) обавезно лечење наркомана;
(4) обавезно лечење алкохоличара;
(5) забрана вршења позива, делатности и дужности.

Град је у свом конкурсу буквално преписао све наведене одреднице и тако испоштовао правни акт и у овом делу. На први поглед, скоро сви наведени услови делују мање-више разумно.

Закон није дефинисао како се сви наведени услови проверавају, те је остављено оглашавачу (градској скупштини) да то одреди. Овде ствари постају интересантне.

Док нисам нашао свој први посао као програмер, имао сам прилику да идем на много интервјуа. Ни на једном од тих разговора ми није тражен било какав документ из градске управе, попут извода, држављанства, уверења да нисам осуђиван, а камо ли “оверена фотокопија”, или печат. Кључна ствар коју су проверавали је било знање, како кроз усмени интервју, тако и кроз писмене тестове.

Наравно, нереално је очекивати да за позицију у јавном предузећу не треба слати икакву документације, али јесте реално надати се да се не оде у сасвим другу крајност и тражити оверен документ за сваку могућу ситницу и то сваком кандидату. У наведеним огласима, Скупштина Града је управо то урадила!

Поштовани грађани, уколико желите да конкуришете за неку од позиција за које је расписан конкурс, спремите коњске живце, јер ће вам од документације требати следеће:

1.извод из матичне књиге рођених (оригинал или оверена фотокопија) – не дао бог да није оверен, или да није оригинал – како ће чланови комисије знати да сте ви заиста ви?

2.уверење о пословној способности издато од стране надлежног центра за социјални рад (оригинал или оверена фотокопија) – ово је можда и највећи бисер од свих. Да бисмо разумели колики је овај захтев заправо бесмислен, морамо бацити поглед на породични закон, који каже:

Члан 11
2) Потпуна пословна способност стиче се пунолетством и склапањем брака пре пунолетства уз дозволу суда.

Дакле, ако имате више од 18 година, ви сте аутоматски пословно способни. У јако ретким ситуацијама (психичке болести, болести зависности, деменција, итд) пословна способност се може одузети, али то је заиста реткост. Ипак, Закон је рекао да особа мора да буде пословно способна, а без овереног документа из социјалног, комисија вам неће поверовати!

3. доказ о стеченом образовању (оверена фотокопија дипломе) – ево једног скоро разумног захтева, који то ипак није, јер “а где је печат?”

4. доказ о потребном радном искуству на пословима за које се захтева високо образовање (оригинал или оверена фотокопија потврде или других исправа којима се доказује најмање пет година радног искуства на пословима за које се захтева високо образовање из наведених услова) – како ово доказати? Да ли радном књижицом, која је пре неких годину и нешто дана законом укинута? Које су то друге исправе? Проблем са синтагмом “или других исправа” је што нико не зна на шта се мисли, тако да ако ја рецимо решим да приложим оверен ЛинкедИн профил, на коме ми стоји списак свих позиција, да ли ће они то прихватити као “исправу” или не? Ово је сјајна прилика за комисију да сваког кандидата који им се учини иоле озбиљним, а није “њихов”, дисквалификује, јер приложен документ не сматрају “исправом”.

5. доказ о радном искуству на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа (оригинал или оверена фотокопија потврде или друге исправе којима се доказује да лице има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима предузећа, са краћим описом послова које је обављало) – хајде да преведемо ово на обичан језик: “можете да конкуришете само ако сте већ радили у предузећу, или некој фирми која ради са предузећем”. Овим условом је и овако мали број људи који може да испуни све ове неразумне услове, још више смањен. Имајући у виду да партијски кадар влада јавним предузећима, наведени захтев малтене отворено ставља до знања да је свака директорска позиција намењена “њиховим” људима, те обични смртници треба одмах да одустану. Поред тога, ово је услов који ће сваки в. д. директор, који је постављен по партијској линији и без конкурса, без проблема испунити. Као да је намештен управо за њега. На крају, и овде остаје исто питање као и за претходни документ – шта је “друга исправа” којим се доказује радно искуство?

6. доказ о радном искуству у организовању рада и вођењу послова (оригинал или оверена фотокопија потврде или друге исправе којима се доказује да лице има радно искуство у организовању рада и вођењу послова) – опет, довољно широко постављено, да увек може да се смисли изговор зашто неки документ није “доказ”, те да се кандидат који није “њихов” одбије.

7. оверену изјаву дату под кривичном и материјалном одговорношћу да кандидат није члан органа политичке странке, односно да му је одређено мировање у вршењу функције у органу политичке странке (оригинал или оверена фотокопија) – разумно, али када не би било речи “оверену”.

8. уверење надлежног органа да лице није осуђивано на казну затвора од најмање шест месеци и уверење надлежног органа да му нису изречене мере безбедности у складу са законом којим се уређују кривична дела, и то:

а) обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи;

б) обавезно психијатријско лечење на слободи;

в) обавезно лечење наркомана;

г) обавезно лечење алкохоличара;

д) забрана вршења позива, делатности и дужности, не старија од шест месеци у односу на дан објављивања огласа о јавном конкурсу у „Службеном гласнику РС“ (оригинал или оверена фотокопија).

Ево још једног сјајног услова који нема везе са кључним захтевима за саму позицију, а који је одличан да сваког просечног интересента одврати од пријављивања.

Овде се завршава списак услова, али не и низ бисера. Рецимо:

Пријава са доказима о испуњености услова подноси се… …Градској управи града Ниша… … са назнаком Комисија за спровођење конкурса… …чији је оснивач Град Ниш – НЕ ОТВАРАЈ, на адресу Ниш, улица Николе Пашића број 24. – ако на коверти пише “не отварај”, како ће онда видети садржај коверте? Зар то није мало логички неусклађено, да не кажем бесмислено? А да ли су чули за пошту, али електронску? Ваљда знају, има онај уређај, личи на телевизор, зове се рачунар. Седнеш испред њега, убациш документа и кликом на нешто што се зове миш (да не објашњавам сад), садржај магично стиже до њиховог телевизора, тј. рачунара. Изгледа да нису чули.

Неблаговремене, неразумљиве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази о испуњености услова, Комисија ће одбацити. – када тражиш најбољег кандидата за одређен посао, у интересу ти је ваљда да буде што више пријављених. Чак и ако неко нема комплетну документацију, зар није разумније обавестити га да му фале документа и на тај начин му дати још једну шансу да прибави шта недостаје и на тај начин остане у трци?
Списак тражене документације, као и начин на који се она може доставити, шаље грађанима јаку и јасну поруку: “не пријављујте се, већ знамо кога ћемо одабрати!” Очигледно је да је процес намерно неразумно закомпликован управо да се не би десило да се појави кандидат који је бољи од свих осталих, а није члан партије из владајуће коалиције.

Шта да раде људи који су већ запослени – како наћи времена за скупљање силне документације? А тек они који не живе у Нишу, већ у неком другом граду у Србији? А шта са онима који су у иностранству, желе да конкуришу, али заиста не могу да одвоје време да одсуствују са посла, да се врате у родни град о свом трошку, и све то само да би прикупљали тону неразумне документације?

С друге стране, у списку формалних услова фали, по мом мишљењу, један од кључних услова: план рада. Зар није разумно да сваки кандидат достави некакав план активности које би спровео уколико буде одабран, са јасним временским роковима?

Да ли је било могуће испоштовати Закон о јавним предузећима (који је иначе далеко од савршеног), а ипак драстично поједноставити процедуру?

Наравно да да.

Процес је могао бити подељен у два круга. У првом кругу би било потребно послати само документа везана за образовање и радно искуство, и то без икаквих печата. Дакле, не би било извода, апсурдног уверења о пословној способности, или уверења да лице није осуђивано. На овај начин, поједноставила би се пријава, а самим тим и повећала могућност да се пријави већи број кандидата.

Обавезујући захтев би био да документа треба послати у електронској форми на емаил. Кандидат који претендује на место директора предузећа нема шта да тражи на конкурсу уколико није елементарно информатички писмен.

На основу ових докумената, извршило би се бодовање и рангирање кандидата. Други круг би био интервју, где би било позвано 10-20% најбољих где би се кроз неформалан разговор, али и разговор са стручним лицима из предузећа, као и писани тест, проверило знање кандидата и остале вештине потребне за позицију из огласа. У изузетним околностима, уколико кандидат не живи у Нишу, било би дозвољено одрадити интервју преко Скајпа.

Након ове фазе, кандидати са интервјуа би се додатно бодовали и коначно би био одабран победник конкурса.

Ако би победник конкурса прихватио позицију за коју је конкурисао, тек онда би се од њега захтевало да прикупи сву документацију коју прописује Закон о јавним предузећима, са све печатима (уколико баш мора). Уколико би се испоставило да је кандидат лагао у својој пријави и не може да обезбеди сва документа, било би му на дужи период забрањено да се кандидује за позиције у јавном сектору, а победником би био проглашен следећи са листе.

На овај начин је процедура испоштована, али тако да терет фотокопија, печата, уверења и осталих бирократских заврзлама, уместо на све кандидате, падне само на једног јединог који је победио на конкурсу.

Али, када би наши градски челници оволико поједноставили процедуру пријављивања, како би “прогурали” своје људе??? Никако, зато то и не раде.

Имајући у виду да је очигледно да ће сви конкурси за директоре јавних предузећа бити намештени за партијске послушнике, ми из “Доста је било” имамо поруку за све чланове комисија који ће одлучивати о новим директорима:

Господо чланови комисија, даћемо све од себе да ваш процес селекције кандидата до најситнијих детаља представимо јавности. На основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, тражићемо на увид пријаве свих кандидата, укључујући и оне које ћете одбити јер наводно нису испуњавали услове, или нису имали комплетну документацију. На тај начин ћемо јавности изложити ваше партократске методе којима у јавна предузећа угуравате партијске послушнике, а своје џепове пуните новцем Нишлија. Водите рачуна шта радите, јер ће грађани сазнати за све ваше марифетлуке, ако до њих дође. Бирајте како бирате.

 

Милош Бошковић
народни посланик
члан покрета „Доста је било“, Ниш

Извор: Јужне вести

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

2 Коментарa на "Милош Бошковић за Јужне вести: Конкурс за одабране"

Обавести од
avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Nenad
Гост
Nenad

Kakav razgovor preko Skype-a za ljude koji ne žive u Nišu? Zar je problem odvojiti nekoliko sati za razogovor na tako bitnu poziciju. Pa nije Srbija Kina da ti treba 10 sati od jednog do drugog kraja zemlje. Dobro, ako ne ideš vozom

Korisnik
Гост
Korisnik

Pokrenite pitanje sta je sa konkursima za republicka JP koji su zavrseni re nekoliko meseci, a direktori nisu izabrani.

wpDiscuz