На кафи са нашим посланицима

У оквиру Недеље парламентаризма посланици Доста је било из Бора Бранислав Михајловић и Ниша Милош Бошковић разговарали су са својим суграђанима о привредним и друштвеним проблемима важним за локалну средину. У чему посланици у Скупштини Србије могу да помогну?

– Привреда је једини здрав извор финансија за буџет. Ако нема привреде, онда се узимају кредити и задужујемо младе да их сутра враћају – рекао је својим младим Боранима посланик Михајловић, један од најжешћих критичара неодговорног трошења новца у РТ Бору.

Милош Бошковић је у Нишу, заједно са другим посланицима, био учесник округлог стола “Ваш посланик уживо”. Разговор је модерирао уредник Јужних вести Предраг Благојевић.

Повезани чланци
Недеља парламентаризма обележена у Крагујевцу

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. @Aleksa,

    „Zbir vrednosti svih proizvoda i usluga bi trebalo u zdravoj ekonomiji da oslikava nivo novca u opticaju jer je novac roba i koristi se u razmeni dobara između učesnika na tržištu.“

    Количина новца у оптицају је вишеструко мања од вредности роба и услуга због фактора званог брзина оптицаја новца. За проверу, упоредите вредност БДП-а било које земље са висином новчане масе (агрегат М1).

    „To predstavlja robnu pokrivenost novca u opticaju. „

    Ако новац има робно покриће, онда он сам не може бити роба, зар не? Да појасним, новац није роба, јер нема употребну вредност. Не можете га јести, пити, ни обући. Има само разменску, симболичку или номиналну вредност. Вреди онолико колико робе и услуга можете са њим да купите.

    „tako da privreda proizvodnom ili neproizvodnom proizvoda-viška vrednosti stvara osnov za povećanje ili smanjenje nivoa novca u opticaju.“

    Привреди новац треба унапред (да би платила производне импуте), а не по окончању производње. То је закаснела реакција. Фирме су тад увелико у проблемима, без могућности производње (јер нису имале чиме да је плате) или са смањеним капацитетима. Дакле, управо је обрнуто. Повећање новца у оптицају ствара основ за већу продукцију, исто као што несташица новца (неликвидност) девастира производњу и тржиште.

    „Znači prvo je nastao proizvod pa je onda izmišljen novac kojim se trguje kako se ne bi vršila razmena „ja imam meso a ti šangarepu pa se onda menjamo“ Izvini na ovom plastičnom primeru ali bilo je neophodno.“

    Тај пример (да је прво настао производ) важи за примитивну привреду, тамо где се производња одвија за сопствене потребе уз повремене вишкове.

    У савременој, високо специјализованој економији са израженом поделом рада, ви се не можете бавити производњом за тржиште, ако пре тога нисте добили новац за њено покретање, јер немате чиме да је организујете (платите). Што је још горе, ако би се новац емитовао накнадно (реторичко питање: како и коме, тј. којим каналима), ви дефакто немате ни тржиште.

    1. Gospodine Mladene mislio sam da ne idem u ovako opširno pojašnjenje ali.. Robni novac nije ništa drugo već određen proizvod ili roba u svom fizičkom obliku. U početku je najčešće tu funkciju imala stoka, a vremenom dobra koja su činila robni novac gube svoju upotrebnu vrednost i služe isključivo razmeni. To postaje roba koja se najlakše prodaje i vremenom se broj tih dobara sužava do jednog dobra koje služi kao opšti ekvivalent preko kog se izražava vrednost ostalih, a to su plemeniti metali. Oni su se u početku koristili i u monetarne i u nemonetarne svrhe zato što imaju svoju unutrašnju(upotrebnu) vrednost.

      Zbog lakoće razmene prelazi se na standardizaciju i dolazi do kovanog novca. Od kovanog novca se vremenom razvija i papirni novac. Ljudi su iz različitih razloga ostavljali kovani novac kod privrednih subjekata i dobijali potvrdu za podizanje. Postepeno se razvijaju tako da sa potvrdom jednog privrednog subjekta može da se podigne novac kod drugog. Iz tih potvrda se razvijaju banknote koje su prethodnica papirnog novca. Bankonta(novčanica) predstavlja surogat novca, tj. vrednosni papir koji sadrži pravo na određenu količinu punovrednog novca . Počele su da se osnivaju banke u koje su ljudi deponovali zlato, a banke su izdavale potvrde za taj iznos.

      Faktori koji su doprineli pojavi papirnog novca:
      1. problemi vezani za nesigurnost i troškove transporta zlata,
      2. metalni novac se habao u prometu i postojale su mogućnosti zloupotrebe,
      3. masa plemenitih metala nije u stanju da prati rast proizvodnje i prometa,
      4. uvidelo se da monetarna vrednost ne mora biti jednaka stvarnoj vrednosti novca zbog čega se prešlo sa 100% pokrića plemenitima metalima na delimično pokriće.

      Razvija se fiducijarni novac – vrednost plaćanja se bazira na poverenju da se novac može zameniti za robu i usluge.

      Kad je ekonomija sklonija korišćenju znaka nego robe kaže se da je usvojila robni standard. Tu se koristi novčani znak čija je vrednost u potpunosti ili delimično povezana sa vrednosti plemenitih metala. Tek se ovde pojavljuje novčani oblik vrednosti.

      U prometu se javlja prekomerna količina banknota i država uvodi prisilni tečaj banknota, odnostno ukida njihovu konvertibilnost za plemenite metale. Banknota tako postaje jedino zakonsko sredstvo plaćanja i prometa:
      1. svako je mora primiti u podmirivanju obaveza,
      2. ne može se tražiti isplata u novcu pune materijalne vrednosti – zlatu,
      3. banke nemaju obavezu konverzije banknota u plemenite metale

      Papirni novac predstavlja papir određene norme i nominalne vrednosti bez unutrašnje vrednosti, bez metalnog pokrića i bez bilo kakve veze sa zlatom. To je novčanica koja ima prinudan kurs, što znači da se ne može zameniti za novac pune materijalne vrednosti. Njegova vrednost zavisi od prometne funkcije, odnostno da se za njega može dobiti određena količina roba i usluga. Optimalnu količinu papirnog novca određuje Centralna Banka. Optimalna novčana masa je ona količina koja je neophodna za nesmetano odvijanje proširene reprodukcije uz održavanje stabilnosti cena roba i usluga. Detaljnu formulu za utvrđivanje količine novca u opticaju ne bih ovoga puta predstavljao ali ako je neophodno tu sam!

  2. Mladene izvini ali imam potrebu da se na neki način uključim i pojasnim neke elemente koji su pomenuti što kroz interviju što kroz Vaš komentar. Privreda pa recimo na primer RTB Bor je proizvodno preduzeće koje kao proizvod ima bakar ili određeni supstrat bakra i on na tržištu postiže izvesnu cenu tj. ima određenu vrednost. Zbir vrednosti svih proizvoda i usluga bi trebalo u zdravoj ekonomiji da oslikava nivo novca u opticaju jer je novac roba i koristi se u razmeni dobara između učesnika na tržištu. To predstavlja robnu pokrivenost novca u opticaju. tako da privreda proizvodnom ili neproizvodnom proizvoda-viška vrednosti stvara osnov za povećanje ili smanjenje nivoa novca u opticaju. Monetarna politika ima svoje mehanizme kojima kojima na izvestan način (recimo povećanjem ili smanjenjem tog nivoa) može podsticajno uticati na razvoj privrede ali to je druga tema. Znači prvo je nastao proizvod pa je onda izmišljen novac kojim se trguje kako se ne bi vršila razmena „ja imam meso a ti šangarepu pa se onda menjamo“ Izvini na ovom plastičnom primeru ali bilo je neophodno.
    Druga stvar je odgovor na pitanje kako privreda puni budžet. Posmatrajući predhodni primer proizvodnog preduzeća Bor recimo možemo zaključiti da taj privredni subjekt na više načina učestvuje u određivanju nivoa raspoloživih sredstava koja su na raspolaganju u budžetu države i to: Proizvodnjom a potom prodajom tog proizvoda na tržištu(kako stranom tako i domaćem) država na toj transakciji ubira porez koji se direktno sliva u budžet, takođe država ako preduzeće posluje sa dobitkom naplaćuje i porez na dobit koji takođe ide u budžet, preduzeće isplaćuje plate radnicima čiji je bruto iznos sačinjen između ostalog od poreza i doprinosa na zarade koji se direktno ulivaju u budžet(porez) a indirektno utiču na manje izdavanje novca iz budžeta (doprinosi za penzisko i zdravstveno) jer se u našoj situaciji u većem delu penzije pokrivaju isplatom iz budžeta, pomenuću i mnogobrojne parafiskalne namete koje preduzeće takodje servisira i oni takođe se pretaču u budžet i na kraju a mogao bih još primera da navodim država je na kraju vlasnik preduzeća pa samim tim i vlasnik njegove dobiti koja se umanjena za iznos akumulacije u proizvodnju takodje sliva u budžet.

    Mislim da sam na jednostavnim primerima ukazao na načine punjenja budžeta od strane jednog u ovom primeru državnog preduzeća i da tu nema apsolutno mesta za ikakvo osporavanje činjenice da je gospodin Mihajlović u pravu!

    Mladene veliki pozdrav

  3. @milos,

    Привреди треба новац за покретање фактора производње: опрема, материјал, радна снага. Све се то мора платити. Привреда сама није у стању да створи паре, јер нема штампарију ни ковницу новца, нити може да ствара тзв. жирални (електронски) новац, како то раде пословне банке. Јел се можемо онда сложити да је привреда по питању финансирања зависна од државе, а не обрнуто?

    Ви кажете, парафразирам: „Новац је само папир, привреда и људи су ти који стварају вредност“.
    Квака је у томе што поседовање новца представља предуслов стварања таквих вредности. Привреда без новца је као аутомобил без горива. Мора се сипати да би га било. Не може привреда да га ствара. О томе се ради.

    Држава нажалост не штампа новац (нити га електронски креира), јер да је тако не би се задуживала, нити би владала хронична неликвидност у привреди. Штампање новца (додуше у електронској форми) је препуштено на милост и немилост пословних банака. Ако је новац само папир, тј. номинална вредност исказана на том папиру, како је могуће да држава тврди да нема новца и стално се задужује? И то за динарска плаћања / расходе?

  4. @Sale,

    Нити се порези плаћају у натури, нити се држава задужује натурално. Овде није реч о новоствореној вредности коју фирме стварају (што је неспорно), већ о погрешној перцепцији да привреда финансира државу. Емисија новца је старија, тј. претходи опорезивању, јер у супротном не би имало шта да се опорезује. Другим речима, није привреда та која ствара новац, већ је новац тај који покреће привреду.

    Било би сјајно да „држава емитује новац“ као папир или у било којој другој форми (електронски), али она то не ради. Све је препуштено пословним банкама, што је у супротности за законом и Уставом. Зато сам и рекао да држава мора имати ингеренције не само над пореском, већ и монетарном политиком.

  5. Мислим да г. Михајловић није довољно упознат са проблематиком финансирања.

    Ниједна фирма на свету не ствара паре. Предузећа су само корисници новчаних средстава која је неко (ко поседује емисиону моћ) пре тога пустио у оптицај. Ако пара у оптицају нема уопште или их нема довољно, привреда је ту немоћна. Дакле, привреда једне земље може у најбољем случају бити посредник у дистрибуцији, тј. прерасподели, а никако извор финансирања. Узалудно је чекати да се привреда опорави, па да се буџет почне пунити. То тако не функционише.

    По питању финансирања, држава не зависи од привреде, већ привреда од државе!

    Емитовање националне валуте је право и обавеза сваке државе. Не може она да инсистира на наплати пореза, ако пре тога није одрадила свој део посла, тј. пустила паре у оптицај. Другим речима, ако је надлежна на пореску политику, мора бити и за монетарну. Ако су у питању динарски расходи, држава нема потребе да се задужује ни у једној варијанти. Стање привреде нема са тим никакве везе.

    1. Mladene, kad se (popularno) kaže da firme stvaraju novac, ne misli se na papir nego na novu vrednost. Država emituje novac „kao papir“ a privreda stvaranjem nove vrednosti tom papiru daje vrednost. Znači ne možeš da puniš budžet tako što samo štampaš novac, da to može svi bi mogli lako da budemo bogati, nego se novac štampa, privreda mu daje vrednost i to puni budžet. Ja sam to malo uprošćeno ilustrovao ali tako to ide.

    2. Postovani Mladene,
      Drzava zavisi od privrede. To sto drzava stampa (emituje) papirni novac, samo znaci da ima moc da stvori inflaciju. Toliko ja vidim.
      Ljudi, odnosno preduzeca, su ta koja stvaraju vrednost. Papir je samo papir. Ne znam da li me razumete.
      Da nema papirnog novca, koristilo bi se zlatni ili srebrni novcici ili nesto slicno.
      Milos

Затворено за коментаре.