Преносимо Привреда Скупштина

Народни посланик Душан Павловић објашњава бесмисао домаће политике субвенција

Министар финансија је говорио о жртвовању за боље сутра, да смо морали да смањимо плате и пензије јер су претходне владе неумерено трошиле. Да ли су заиста пензионери и запослени у јавном сектору морали да поднесу ову жртву?

На казне и пенале у буџету за 2018. предвиђа се 18 млрд динара, то плаћамо јер неки људи данас у Влади и админстрацији неодговорно обављају посао. Само за плате које смо смањили од 2015. до данас штедимо нешто више од 20 млрд.

На субвенције дајемо 42 милијарди динара, кад се изузму субвенције за културу и пољопривреду. Већина тог новца иде за плате предузећима у проблемима и субвенције инвеститорима. Нема никаквог разлога да побољшају пословање кад им држава покрива губитке.

Премијерка је рекла да ће доћи да нам образложи како субвенције утичу на привредни раст Србије. Није дошла.

Србија има најнижу стопу привредног раста у целом региону.

То је производ те политике субвенција за коју се у Влади тврди да даје велики допринос привредном расту.

Привредни раст у Румунији 4 одсто, у Србији 0,5 у последне три године. У чему је поента политике субвенција ако нам не даје привредни раст?

Субвенције које се тичу привлачења инвестиција ће се увећавати, а ништа не радите да се промени карактер субвенција. Оваква политика субвенција се води од 2006. Ево прошло пет година, па где је тај резултат?

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

4 Коментарa на "Народни посланик Душан Павловић објашњава бесмисао домаће политике субвенција"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Милан
Гост
Милан

Издвојио бих само неколико застрашујућих чињеница које је нагласио проф. Павловић:
„Србија има најнижу стопу привредног раста у целом региону… Привредни раст у Румунији 4 одсто, у Србији 0,5 у последне три године. У чему је поента политике субвенција ако нам не даје привредни раст?“
„Премијерка је рекла да ће доћи да нам образложи како субвенције утичу на привредни раст Србије. Није дошла.“

Младен
Гост
Младен

Само једна исправка везана за Европску централну банку (видети на 32:40).

ЕЦБ никако није могла засипати европска тржишта еврима, јер нема за то законске механизме, а о политичкој вољи да не говоримо. Сав новац из програма тзв. квантитативног олакшања је завршио у пословним банкама за откуп „токсичне активе“. Новац у поседу банака је ван промета, не служи за кредитирање и самим тим привреда и грађани од тога немају ништа.

Иначе, ЕЦБ погрешно користи (да не кажем злоупотребљава) термин „quantitative easing“, јер у свом оригиналном значењу има битно другачији смисао.

komsija
Гост
komsija

hahahahahaha, – „….u cemu je dobra politika subvencija ako je privredni rast nula?“

misko
Гост
misko

Porucite im da umesto gondola, jarbola i muzickih fontana pocnu da grade ZATVORE kako im sutra nebi bilo tesno u njima.