Autorski tekst Nauka Finansije

Naučnicima na čelu piše…

MUČI ME!

Ovom parafrazom skandalozne izjave Ministra Šarčevića ukratko bi se mogla objasniti situacija u kojoj se nalaze naučni radnici u Srbiji na kraju 2017. godine.

Od kada je u proleće 2016. promptno raspisan pa poništen konkurs za nove naučne projekte i izborom novog Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, stalno slušamo najave novog ciklusa i obećanja Ministra o tome da konkurs samo što nije, ali da pre toga treba da se ispune određeni zakonski preduslovi. U svojim poslednjim izjavama Ministar je išao tako daleko da je rekao da su svi problemi rešeni i da će novi konkurs biti raspisan do kraja godine, kako bi od 2018. mogao krenuti novi ciklus. Pored svih ovih neispunjenih obećanja, ne treba da čudi što malo ko iz naučne zajednice uopšte više veruje u ovakve gromoglasne najave posle kojih obično dolazi muk nadležnih.

Nije trebalo biti vidovit pa da se predvidi kako će se stvari odvijati u oblasti nauke u 2016. i 2017. godini, a o čemu smo već pisali. Takođe, jasno je da ako se ne ispune neki osnovni preduslovi za uvođenje novog i uređenog sistema u naučnoj oblasti, neće biti ni reči o pomaku u odnosu na katastrofalnu situaciju u kojoj se trenutno nalaze naučnici u Srbiji.

Da se dalje mučenje naučnika nastavi, pobrinulo se, naravno, i samo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Naime, naučni radnici, koji rade na projektima finansiranim iz budžeta, dobili su ovih dana novi zadatak, da popune i provere svoje kartone naučne produkcije u Registru istraživača Srbije (RIS). Ovo ne bi bilo čudno da isto takvo obaveštenje nije stiglo nekoliko meseci ranije, kada su naučnici trebali da urade isto to, samo se sistem tada zvao Dositej. A ni to nije bio prvi put da se tako nešto traži, jer su i do sada svi učesnici morali na kraju svake kalendarske godine da unose svoje reference i rezultate kako bi podneli izveštaj Ministrstvu. Tako ispada da jedan te isti administrativni posao radimo već treći put, a sva je prilika da neće biti i poslednji, jer je sam sistem tako napravljen da ima veliki broj problema i nedorečenih stvari. Malo je reći da je većina istraživača razočarana nakon ovoga.

Osnovno pitanje, koje muči sve ljude iz nauke, jeste zašto moramo već po ko zna koji put da radimo istu stvar kada baza podataka sa naučnim rezultatima već postoji u Ministarstvu? Ko je zadužen da pravi ovu bazu podataka i da je ispravlja i kontroliše? Da li postoji cilj ovog ponovnog unošenja i ispravljanja već unetih rezultata? Pored ovoga, već su pokrenuta pitanja o dostupnosti ličnih podataka svih istraživača koji se nalaze u Registru, a koji su postali dostupni neovlašćenim osobama, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Kada se podvuče crta, ostaje nam da konstatujemo da je haos u oblasti nauke u Srbiji samo povećan od kada je na čelu nadležnog Ministarstva Mladen Šarčević i da se kraj takvoj situaciji ni ne nazire. O tome govori i činjenica da je u budžetu za 2018. godinu za nauku predviđen iznos koji je praktično isti kao i za 2017. godinu, što je očigledna poruka naučnicima šta tačno mogu očekivati u predstojećoj godini. Jedno veliko NIŠTA kao i do sada! Za to vreme, veliki broj mladih istraživača će napustiti zemlju, a oni koji ostanu mogu samo da se nadaju pukom preživljavanju.

Do nekog novog mučenja i popunjavanja jednih te istih baza podataka…

Dr Ivan Stijepović

poslanik u Skupštini AP Vojvodine

član pokreta „Dosta je bilo“