медији су стубови демократије
медији су стубови демократије
Медији Шумадија

Неко је облатио демократију

Нема земље у свету у којој се радо и лепо живи, а да та земља није демократска. Власт у Србији тврди да смо ми демократска земља, а у Србији већина не живи ни радо ни лепо. Штавише, већина жели да побегне из Србије, чак и ови мигранти са сиријског ратишта схватили током свог боравка на овим просторима. Бежанија је сваким даном све масовнија и прети да се претвори у стампедо или чак у егзодус.

Демократија је, најпростије речено, ВЛАДАВИНА НАРОДА. Пошто још увек не постоји могућност да све одлуке доноси сав народ, демократска друштва организују изборе на којима народ, добро информисан о свим кандидатима, СЛОБОДНО бира своје представнике. Лоше информисани људи ретко доносе исправне одлуке (што је случај у Србији). Зато је од највеће важности за добар избор имати истините и правовремене информације. Без истинитог и правовременог информисања постоји велика вероватноћа да на изборима испаднемо будале и да упропастимо државу. Страхујући од тога да не испадну будале и да не упропасте државу, многи и не излазе на изборе. Зато имамо 45% бирача који нису изашли на последње председничке изборе.

Једини ко је имао све време свих медија за своје представљање био је Александар Вучић. Остали кандидати заједно нису имали ни приближно толико времена, опозиција није имала 1 кандидата, па су многи, не могавши да одлуче за кога ће гласати, а да то није А. Вучић, одлучили да уопште не гласају. Многи који су гласали могли су да бирају само између А. Вучића и отказа. Они који су гласали за нешто пара или намирница подсећају нас на људе који од ,,каматаша“ узимају паре на зајам. И тако је А. Вучић са добијених 25% од укупног броја бирача ,,победио“ и на овим изборима, на изборима на којима се добар део бирача изјашњавао неинформисан о другим кандидатима и под страшним притиском.

То нису били слободни избори слободних и добро информисаних људи. Самим тим нису ни демократски, а Србија нема демократски изабрану власт. Друштва у којима се лепо и радо живи су демократска друштва. Србија није држава са таквим друштвом и неће ни бити ако се сами не изборимо за такво друштво. Борба ће бити неправедна, али ћемо ми победити. То нам показује историја демократских друштава. Пре или касније. Пре, ако на време схватимо да то неће урадити нико други. Морамо МИ.