Ауторски текст Војводина Финансије

Нема развојне политике у буџету Војводине за 2017.

Приликом доношења ребаланса буџета за 2017. годину, председник Покрајинске владе Игор Мировић нам је саопштио низ лепих обећања и планова, испољених кроз велики број инвестиција, које све заједно дају овом буџету „развојни карактер“, како га је он крстио. Проблем настаје када се мало боље прочешљају ти развојни пројекти и расподела средстава која су условила повећање буџета у односу на првобитно планирани.

Прва ствар која је индикативна је да су сви посланици опозиционих странака, укључујући и посланике Доста је било, без икаквих договора и потпуно одвојено, приметили увећања на ставкама одређеним за плате у администрацији, трошкове превоза, материјалне трошкове и специјализоване услуге. Ово, заједно са пратећим катастрофалним Кадровским планом, значи нова запошљавања у ионако претрпаној покрајинској администрацији, односно, нова страначка ухљебљења послушних партијских војника. Ипак, задивљује лакоћа којом се правдају повећања на овим позицијама! Секретар Њилаш правда повећање броја запослених увећаним обимом посла и потребом за новим радницима, иако је свима који су макар једном прошли кроз зграду Бановине јасно да их је и сад превише.

Др Иван Стијеповић

Друго објашњење за повећање материјалних трошкова и специјализованих услуга је још више цинично. Покрајински „министри“ их правдају „уништавањем штетних организама“, односно, реч је о прскању комараца. Њихова одбрана је да у првобитном буџету (који су они сами правили и донели) није било предвиђено довољно средстава и да се сада то мора повећати. Има само један велики проблем код овог објашњења, цифре и позиције које се налазе у повећању никако не одговарају намени којом се правда повећање, него једноставно упућују на даље расипање јавних средстава из буџета.

Друга битна ставка које нема у буџету ни након ребаланса, јесте програм суфинансирања пројекта „БИОСЕНС“, а на шта се АПВ обавезала приликом конкурисања пројектног тима за овај заиста вредан европски пројекат. О чему се заправо ради? Европска унија, преко свог механизма Хоризонт 2020 финансира оснивање и изградњу Института Биосенс са 14 милиона евра бесповратних средстава, док су се Република Србија, АП Војводина и Град Нови Сад обавезали да суфинансирају пројекат са још 14 милиона евра. На замерку посланика Доста је било да се Покрајина одлучила на суфинансирање пројекта „Нови Сад Европска престоница културе 2021“, а да се понаша маћехински према Биосенсу и да удељује мрвице, Секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство мр Вук Радојевић је жустро реаговао и порекао ове тврдње уз опаску да Покрајина подржава рад Института са 10 милиона динара кроз програм испитивања квалитета земљишта у Војводини. Иако грађанима ово може бити логично и довољно, треба напоменути да ово није помоћ већ исплата за посао који ће стручњаци са Института урадити по наруџбини Секретаријата. Колико је ово неозбиљно можемо схватити ако се послужимо врло простим математичким рачуном. Наиме, ако је потребно суфинансирати Биосенс са 14 милиона евра, а АПВ издваја годишње за ову намену 10 милиона динара (ако узмемо да је то помоћ), биће потребно око 174 године да се испуни квота. Чак и ако узмемо да ће финансирање највећим делом пасти на Републику, те да је за Покрајину одређено да суфинансира рецимо 10% инвестиције, опет се добија резултат од 17 година чекања да Војводина испуни свој део помоћи. И то за Институт чији је формално оснивач!

Хајде да видимо сада зашто је битно подржати пројекат Биосенс и зашто то не погодује садашњој власти. Институт Биосенс је продукт домаће памети и људи са вишегодишњим искуством у раду са европским фондовима. Њихови производи спадају у високотехнолошке, са применама како у пољопривреди тако и у другим областима, као што је рецимо свемирска технологија. Запослени на Институту су углавном млади, високообразовани људи из Србије, а куриозитет је и да су овде запослени и страни држављани. Ово је потпуно супротно од сада већ устаљене праксе да млади и образовани људи иду у иностранство да се школују и раде. Дакле, једним ударце убијају се две муве. Млади стручњаци се задржавају у Србији, а производе се потпуно домаћи квалитетни производи који су конкурентни и на међународном тржишту.

Па добро, зашто то не погодује владајућој клици? У најкраћем, зато што знају да са Европском унијом нема муљања! Нема намештених тендера, штелованих финансијских извештаја, уграђивања у све набавке. Сваки динар мора да се оправда и добије зелено светло из Брисела, а „награда“ за то је мала гледано из угла партократије. Нема страначког запошљавања нестручних кадрова са купљеним дипломама који ће само примати плату, а неће ништа радити, односно, нема партијског рекета. Када се тако сагледа из угла партократије, јасно је и њима да није довољно само сликати се на отварању нове зграде, већ треба нешто и знати и урадити, и отуда мањак воље и ентузијазма да се подржи овакав један пројекат.

Решење које предлаже покрет Доста је било је укидање страначког запошљавања нестручних кадрова у администрацији и смањење издвајања за специјализоване и услуге по уговору, које су углавном извор корупције и „уграђивања“ странака на власти уз преливање јавних средстава у приватне џепове. Овако ослобођен новац би се онда могао издвојити за подршку пројектима који задржавају младе и образоване људе у Србији, а целокупну привреду чине конкурентнијом на међународном тржишту својим високотехнолошким производима.
Др Иван Стијеповић
Потпредседник Скупштине АПВ и члан Доста је било

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Оставите коментар

1 Коментар на "Нема развојне политике у буџету Војводине за 2017."

Обавести од
avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
sremica
Гост
sremica

Bravo Ivane, ponosna sam na tebe! Pokreni i pitanje pravdanja republičkih i pokrajinskih projekata fotokopijama jednih te istih faktura.

wpDiscuz