Извор: Википедиа
Екологија Источна Србија Рударство Туризам

Оаза на удару страног капитала

Не тако давно  у Рготини је снимљена епизода емисије “Знање-имање” са Зораном Гајићем. У том периоду  село је цветало, мештани су били пуни оптимизма, насмејаних лица и црвених образа.

Наравно, егзистенцију им је у то време пружао рудник кварцног песка, благодарећи коме су били финансијски потковани.

Кварцни песак се продавао широм бивше Југославије. Такво рудно богаство ретко је у Европи. Свака друга кућа имала је радника у надалеко чувеном “Србокварцу”.  Људи су могли лагодно да живе и раде и у руднику и да се баве пољопривредом после посла.

Данас је слика далеко суморнија: мештани изгледају као да им је неко одузео ваздух који дишу.

Након дужничког периода, при чему дуг и није био тако велики, проглашен је стечај, а затим је имовина продата приватном власнику “Quarzwerke Gmbh” и “Alfa finance Holding”.

Но, вратимо се корак уназад.

Историјат рудника говори о богатом рудном лежишту: 1905.  почело је извођење рударских радова, а 1937. произведено је 5.200.000 кг разних кварцних пескова за стакларску индустрију и 246.000 кг песка за филтрирање воде и израду асфалта.

Године  2004. предузеће је приватизовано, чиме је власник постао „Каолин“ Сеново             ( Бугарска ) преко његове ћерке компаније “ЈУГОКАОЛИН” д.о.о. Ваљево, а 2011. извршена је нова статусна промена: спајање уз припајање матичном предузећу „Југо – Каолин“ Београд и од тада рудник послује као огранак тог предузећа.

У трансакцији која је завршена на берзи у Софији, дана 31.05.2013. године, “Quarzwerke Gmbh” стекао је 87% акција у “Каолин” АД. Акције су продате у складу са купопродајним уговором који је ступио на снагу између “Quarzwerke Gmbh” и “Alfa finance Holding”, децембра 2012. године.

Овом куповином, “Quarzwerke” је уједно постао и већински власник предузећа “Југо-каолин” д.о.о., то јест рудних налазишта „Белоречки пешчар“ код Бора и „Србокварц“ , надомак Зајечара.

Како су нови власници нагласили на порталу компаније њихова мисија је: „Да запосленима обезбеде економску сигурност и да активно учествују у унапређењу локалне средине, кроз улагање у заједницу и унапређење сопствене културе и бриге о окружењу.“

Економску сигурност су обезбедили тако што су отпустили велики број радника, нарочито мештана Рготине, уз социјални програм. Данас је запослено свега десетак људи из Рготине, а остали радници су преузети из Беле Реке.

Иако нико не спори приватно власништво над  покретном и непокретном имовином, ипак су на територији наше земље и треба да поштују и чувају материјална добра зарад будуће генерације, или не?

Ако располажу довољним средствима да уложе у  изградњу нове сепарације или лабораторије – било би добр, зарад свих.

Међутим, велики број хала се руши, секу и продају у старо гвожђе.

Иако је “Quarzwerke” власник, да ли ће на тај начин подстаћи одржавање и развој рудника? Да ли ће на тај начин запослити младе који немилице одлазе из земље? Шта су учинили за локалну заједницу? Да ли су асфалтирали путеве? Улагали у школу и месну заједницу?

Бригу о окружењу реализују тако што околни мештани не могу баште да саде у близини сепарације. Не користи се „мокра сепарација“, чиме је животна средина угрожена. Било је  и тужби од стране мештана за загађење због пада кварцног песка у дворишта и њиве.

Такође на њиховом порталу невели су и да је њихово опредељење „заштита животне средине“, да су рекултивацијом земљишта пружили становништву лепо уређена излетишта која се могу додатно обогатити спортским и другим атрактивним садржајима.

“Чувено Рготско језеро је најбољи пример како може да изгледа рекултивисани рударски коп.“ – наглашено је на сајту поменуте компаније.

Да ли се Рготско језеро одржава и чисти од израсле траве? Дошло је до клизишта терена пре три године. Обала је добрим делом нестала, остао је само “комадић” са једне стране, где се у јеку сезоне свакодневно купа и по 500 – 1000 људи дневно из Рготине, Зајечара и Бора.

Зар је тешко да се направи пригодна плажа од већ постојећег кварцног песка и среди обала.Била би права морска идила уз пречисту слатку воду језера?

Рготина има потенцијал да постане право туристичко место и да се развија. Локалне власти и Град Зајечар, као и месна заједница Рготина могли би да иницирају и подрже развој туризма на територији месне заједнице Рготина.

Локални одбор покрета „Доста је било“ јавно позива власнике да се изјасне о свом досадашњем доприносу квалитету живота мештана Рготине, као и о плановима за будућност.

Ми смо ту да усмеримо локалну власт и институције од јавног значаја на решавању овог проблема и подстичемо бољи и лагоднији живот свих нас.

Општински одбор „Доста је било“

Зајечар

 

Ознаке