Autorski tekst Zdravstvo

Opomena

U petak je jedna devetogodišnja devojčica pošla u četvrti razred. U ponedeljak je pala u nesvest i preminula. U sredu smo je sahranili. Lekari koji su pratili njene sve češće nesvestice su govorili danas neutešnoj majci da je njena devojčica bila “zdrava kao dren”…

Sve češće razmišljam o tome koliko je mladih lekara i zdravstvenih radnika trajno napustilo Srbiju u poslednjih nekoliko godina, koliko će ih još otići i zaista se pitam i brinem ko će lečiti nas, našu decu i neku buduću njihovu decu?

Ne odlaze samo mladi lekari, odlaze i oni sa bogatim radnim iskustvom, a od kojih se očekivalo da će na ono malo mladih lekara koji su ostali preneti ono što znaju. Namuče se dok savladaju strani jezik, šlag na torti ogromnog znanja koje moraju da sačuvaju tokom godina i godina školovanja i rada na sebi, i odu.

Najstarija generacija lekara, ona pred penzijom, iscrpljena prekomernom birokratijom kojom se bave na uštrb kvaliteta pregleda i rada sa pacijentima, ili nije motivisana da znanje prenese ili nema kome da prenese.

Sigurna sam da u gotovo svakom domu zdravlja postoji najmanje jedno odeljenje kojem preti gašenje jer nemaju specijalistu koji je pripremljen da ga preuzme. Da stvar bude dodatno dramatičnija, specijalizacije se čekaju godinama, pa i to malo mladih lekara godinama rade na opštoj praksi i strpljivo čekaju svoj red, a specijalisti neretko postaju tek sa svojih 40 – 50 godina.

Bolnice, domovi zdravlja, ambulante, zdravstvene stanice su neuslovne decenijama. Nemaju ni ono osnovno od materijala što im je potrebno za rad, na pojedine preglede se čeka mesecima, a nije rat.

Ali imamo pevajuću fontanu, gradimo jarbole i postavljenu novogodišnju BDP rasvetu od oktobra do aprila. Sve sija, a u bolnicima mračno.

Ležećim pacijentima se serviraju splačine, nemaju dovoljno toaleta, a ono što postoji, po slobodnoj proceni, renovirano je poslednji put neposredno nakon Drugog svetskog rata. Plafoni otpadaju, iz dušeka na starim metalnim krevetima vire žice, posteljina je pocepana i nema je dovoljno. U bolničkim sobama je previše ljudi. A nije rat.

Koliko znate ljudi koji polako sa državnih ustanova prelaze u privatne misleći da će tamo dobiti bolju i kvalitetniju uslugu, a zaboravljaju da su to oni isti lekari koji bi ih lečili i u državnim ustanovama? Znam ih mnogo.

Zaboravljamo da su to lekari koji od svog rada ne mogu da žive mirno i dostojanstveno i da su prinudjeni da rade dva posla istovremeno. Kako se čovek koji gotovo svakodnevno radi dvanaest i više sati uopšte koncentriše na ono što radi? Prinudjeni su. Ili tako ili da odu.

Oni koji bi morali o svemu ovome da vode računa na preglede idu u Moskvu avionom, operišu se o trošku države u Nemačkoj… Možda ih tamo pregledaju i leče upravo naši najbolji lekari, ko zna. Oni u Srbiji ne čekaju red, ne zakazuju, ne skupljaju novac za lečenje SMS-om, ne znaju šta je lista čekanja i svuda ulaze bez kucanja.

A ona danas spava “zdrava kao dren”…

Ovo nije politički tekst.
Ovo je naša tuga i bol.
Ovo je najtužnija opomena.

Tatjana Macura

Tatjana Macura

Tatjana Macura

Ostavite komentar

8 Komentara na "Opomena"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Danko B. Marin
Gost
Danko B. Marin

Nova radna mesta se otvaraju: nadzornik kontejnera, čuvar plakata, stražar kod bilborda,….

Restart
Gost
Restart

A upravnici zgrada koji će da mi zaviruju u orman da vide koje sam čarape danas obuo…

Banderas
Gost
Banderas

Postao sam monstrum. Ovakve stvari ne mogu više ni da me rastuže ni razbesne. Samo odmahnem glavom i pomislim: „Pa nisam bolje ni očekivao“. Ej! Smrt jednog deteta je za mene postala logičan sled događaja. Šta su to uradili od nas?

Ana
Gost
Ana

Mene još uvek mogu. Ali u pravu ste, anestezirani smo i to je strašno opasno, dovodi do potpune ravnodušnosti i na kraju mogu da ti rade šta hoće. Sve postaje normalno. Svi po svaku cenu moramo da se trgnemo i svugde na sav glas da ponavljamo da ovo nije u redu. Na svakom mestu gde se krše naša prava, koliko god sitna bila.

Petar
Gost
Petar

Naravno. To je ljudski. Na sve se covek navikne. Kako lekari koji gledaju bol svaki dan. A na nama je da to spremicmo i da ne dozvolimo da se naviknemo. Navikli smo se na nekulturu, primitivizam, siromastvo, nasilje, kriminal, ponizavanje,nesigurnost,represiju…..kazem navikli jer Rumuni ili npr Grci ,to ne bi dozvolili tj reaguju vec kad im smanje plate ili postoji jedna korupciona afera. Ali 500 godina pod turcima je ostavilo podsledice i najgore je sto vecina populacije balkana ima taj podanicki mentalitet.

Iskusan
Gost
Iskusan

….bot, placeni tapsac na mitinzima – „sendvicar“, izvrsitelj, notar, profesionalni upravitelj stambene zgrade…

Sale
Gost
Sale

Najbolji odlaze iz zemlje. Tek ćemo da vidimo kako leče ovi sa kupljenim diplomama. Ko se razboli… ne znam šta reći, nek mu je sa srećom.

Bond008
Gost
Bond008

Problem kvalitetnih lekara nastaje uvodjenjem gimnazije i potiskivanjem medicinske srednje skole u proizvidnju samo medicinskih sestara i favorizovanjem učenika iz gimnazije da upisuju medicinski fakultet.Pa se desava apsurd da student medicine četvrte ili pete godine a bilo je slucajeva i stazista da ne znaju da vade krv ili otvore braumilu pa umesto njih to rade srednjoskolci treće ili četvrte godine.Sistematski se obezvredjuje iz godine u godinu gradivo i ukida hemija i biologija kao i biohemija i uvode matematika i preduzetnistvo u četvrtoj godini!? Verovatno ce im to trebati da racunaju grame i mililitre!?. Djaci koje su iz ljubavi krenuli u medicinsku zbog medicine polako saznaju da su upisali pogresnu skolu i da su nus proizvod jednog lošeg školskog sistema.Deci svaka čast na trudu i zalaganju i treba da kada zavrse skolu napuste privatizovanu drzvu u kojoj mafija drzi sve konce.

wpDiscuz