Ауторски текст Политика Правосуђе

Опозиција?

Драган Шутановац је у име ДС пре пар дана предао предлог промене Устава председнику Вучићу, са наводним предложеним променама које се тичу правосуђа. ДС, чијим је прошлим експериментом реформисања направљен свеопшти хаос и у једном маху скоро 1000 судија и тужилаца политичком вољом остало неизабрано, сада предлаже своја виђења како би правосуђе требало да изгледа.

Реформу правосуђа из 2009. године, уколико је уопште можемо тако назвати, обележили су бирање подобних судија методом прављења спискова по кафанама, уместо стручних и у институцијама образложених предлога, извештаји БИА-е који су мимо сваког правног оквира оцењивали које су судије пожељне за (ре)избор, те свеопшта медијска кампања у таблоидима, које је тада владајућа Демократска странка контролисала, и у којима су неизабране судије означаване као корумпиране и сарадници криминала.

Ова игра реформе проузроковала је покретање огромног броја судских парница против Републике Србије, које су скоро све добијене, и за које сви грађани Србије из свог џепа плаћају вишемилионске одштете незаконито неизабраним судијама и тужиоцима. Званична процена је око 20 милиона евра накнаде само за изгубљене зараде, док у процену свакако није могла бити урачуната накнада нематеријалне штете која варира од случаја до случаја, те укупан трошак застоја у раду правосуђа и свеопштег успоравања судског система кроз враћање бројних судских процеса на почетак услед радикалних промена у правосуђу, који би поменуту цифру вишеструко увећали.

Оно што је у целој ствари најважније је што су представници тадашње власти здушно бранили извршену реформу, представљајући је као спектакуларан успех, и да од тога нису одустали све до пада са власти. Нису ни тада, али се тада евенутално могло понегде наићи на понеки њихов коментар да је „можда направљена грешка“, да „није све најбоље урађено“ или слична фраза којом се минимализују сопствена недела и којима се не признаје суштина.

A суштина „реформе“ правосуђа је незнање и неспособност оних који су о томе одлучивали, предвођених Снежаном Маловић као министарком правосуђа и Борисом Тадићем, који је, као и данашњи председник, осим функције на коју је изабран обављао истовремено и фунцкију премијера и свих министара и ПР-а своје странке. Незнање и неспособност за бављење озбиљним темама које су од суштинског значаја за једну државу, какво је правосуђе свакако, пратили су тежња за остваривањем апсолутне контроле над судском влашћу те избор подобних, а уклањање свих који нису били по вољи тадашњој владајућој партији и њеном арогантном председнику.

Заборав чини своје. Након пет година власти СНС-а и довођења свих институција државе до апсурда, вишемилионске пљачке и наставка погубне економске политике, те развитка ауторитарног поретка под вођом који се у све меша и који осим функције на коју је изабран обавља истовремено и фунцкију премијера и свих министара и ПР-а своје странке, само то ради “брже, јаче и боље” од Тадића, многи грађани заборављају каква је била претходна власт. Сада актери претходне власти вешто користе тај заборав и бесрамно намећу и кандидују сами себе као лидере тзв „проевропске опозиције“, иако су на делу показивали све само не европске вредности, па још дозвољавају себи да деле опозицију на две колоне, те да они процењују ко је за једну а ко за другу.

Декларативно залагање за ове или оне вредности не значи ништа, ако се у пракси показало да је суштина њихове власти нешто скроз супротно владавини права и осталим европским вредностима.

А суштина некадашње власти ДС и садашње власти СНС је иста – урушавање институција и њихово потчињавање владајућој странци, погубна економска политика масовног субвенционисања страних инвеститора, партијско запошљавање неподобних кадрова и свеопшта таблоидизација друштва. Једина разлика је што су СНС и њен вођа све то довели до једног вишег (или нижег) нивоа, и уз већу примену отворене агресије и насиља, те већу бахатост најважнијих актера, а коју дозвољавају себи због веће подршке народа.

Ипак, од главних актера претходне власти, осим “правили смо неке грешке” или “није баш све било најбоље, али ови су гори” ставова, нисмо ниједном чули макар извињење за оно што су радили. И то било апсолутно недовољно, али би барем био чин пристојности и људскости. А радили су тако да на изборима 2012. године није победила СНС, него ДС сам себе поразио. Зато и после пет година власти СНС-а, на сваку критику криминала и малверзација које актери ДС упуте садашњој власти, добију одговор – а шта сте ви радили, и позивање на истоветни пример криминала и малверзације, који је, и поред претеривања напредњачке пропаганде, често тачан.

Није се ДС потрудио ни да прочисти своје редове, па су тако политичари као што су Борис Тадић и Драган Шутановац и даље ту, те баш они позивају на уједињење опозиције. Питали бисмо за помену двојицу – да ли се политичка партија дели на два дела због ситних несугласица, борбе за позиције унутар странке, или око неких знатно већих, суштинских питања и програмско-вредносних неслагања?

Уколико сте се поделили око суштинских питања и програмско-вредносних неслагања (а што би ваљда требало да буде разлог) објасните нам шта се то променило од дана ваше поделе, па до данас, па сте сада опет прихватљиви једни другима као коалициони партнери. Уколико то није био разлог поделе, објасните нам што сте се уопште и делили ?

Да није можда због борбе за позицију унутар странке ? Или евентуалног дила са Вучићем о подели тада највеће опозиционе странке, који би вас можда заузврат поштедео одговорности за све што су ваша партија, ваши кумови и буразери радили? Прва варијанта је извесна, али су и на ову другу многи сумњали – стварање “контролисане” опозиције која ће суштински радити за власт јер су њени чланови уцењени разним аферама.

Подношење предлога за промену Устава баш у тренутку када Вучић форсира причу о унутрашњем дијалогу о Косову (читај: скидању целокупне одговорности за одлуку о испуњењу онога што је он неком очигледно обећао), а који би морао да доведе и до промене Устава, личи на класично “набацивање лопте”. Разговори о уставним променама сигурно се не би свели на оно што ДС предлаже, већ би се отворио читав спектар питања, која би, с обзиром на тренутни однос снага, засигурно била решена у интересу Александра Вучића.

Отварање питања уставноправних промена у време ауторитарне власти каква је садашња веома је опасно и треба га избегавати, јер једино што може да произађе из свега тога је октроисани Устав и наставак “ердоганизације” Србије. ДС познат по “реформи” правосуђа подноси Вучићу, општепознатом по свом ниподаштавању и презиру сваке независне институције, предлог уставних промена правосудног система. Бизарно.

Устав је несавршен и треба га мењати, али као што је забрањено мењање Устава у време ванредног стања, тако се треба опирати свакој промени у времену које неминовно подсећа на ванредно стање, у ком не постоје инситуције и култура дијалога, и у ком о свему одлучује један човек, јер резултат сигурно неће бити добар по грађане.

Ипак, да не идемо ка нагађањима и претпоставкама дилова између бивше и садашње власти (иако су врло могуће тачне) суштина је иста, опозицији не требају ни Тадић, ни Шутановац ни било ко од обележених и доказано штетних властодржаца. Опозицији требају нови људи.

Вучић може бити побеђен само уз анимирање апстинената. Главни одговор апстинената на питање зашто не гласају је: “Сви су исти”. Тешко је убедити било кога да нису сви исти уколико су на гласачком листићу заједно са новом, неокаљаном опозицијом Борис Тадић или Драган Шутановац. Јако тешко. Тешко је и веровати да је горепоменуте пар година након унутарпартијске поделе спојио алтруизам или жеља да на боље промене Србију, а не склапање цензус-коалиције и шлепање уз нову опозицију ради политичког преживљавања, као што је тешко убедити било кога да ће исти, уколико буду изабрани, сада владати боље и поштеније. Не постоји ниједан аргумент који би нас у то убедио, од њих нисмо чак добили ни извињење за катастрофалну политику коју су водили, а која је директно довела до власти СНС-а.

Наравно, ово не значи да су целе њихове странке лоше, не значи да у њима нема поштених и стручних људи, напротив, али ако их и даље предводе горепоменути и још понеки од симбола катастрофалне власти ДС-а, то ствара одбојност ширег бирачког тела, у преводу – више штете него користи. Колики је број гласова који Тадић може да донесе опозицији, и да ли је тај број гласова вредан његовог политичког спашавања, или је време да њега и њему сличне нуспојаве српске политике коначно пошаљемо у историју ?

Нови људи, кредибилитет, нова опозиција. Нису сви исти. То треба да схвате и грађани, али и лидери других, нових странака опозиције, који не смеју да прокоцкају свој потенцијал и да на београдским изборима прављењем коалиција са доказаним штеточинама отерају жељу за гласањем и променама која у народу свакако постоји, само је треба пробудити, јер међу 50% апстинената, сигурно је да скоро нико не живи добро и да се ником не допада стање у држави.

Опозиција треба да се групише према критеријумима кредибилитета и досадашњег професионалног и политичког живота њених чланова, а не по декларативном залагању за вредности које су они који се у њих куну кршили небројено пута. Победа у Београду може да покрене талас промена у целој Србији, а пораз… Једноставно речено – не сме да се дозволи. Анимирање апстинената је посао за нове људе. Нису сви исти!

Милош Вукосављевић
правни тим „Доста је било“

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

9 Коментарa на "Опозиција?"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Arsa Arsic
Гост
Arsa Arsic

U tekstu su iznesene sve tacne i relevantne cinjenice, dobri zakljucci ali kao i uvek bez konkretnih ideja.To sto Vi iznosite sve pristalice takvog razmisljanja vec znaju. Bez konkretnih ideja i realizacije tih ideja nema upeha ni na kom nivou vlasti.Moje razmisljanje i ideje idu u pravcu toga da licnosti sa kredibilitetom i znanjem ne mogu same da se prezentuju javnosti i da dodju na adakvatna mesta u vodjenju drzave i ekonomije, sto znaci da samo pokreti-stranke treba da stanu iza tih licnosti ( da im budu oslonac i podrska ) .Da se stranke obavezu da ce po dobijanju izbora te licnosti preuzeti upravljanje i vlast na nivou raspisanih izbora., a da ce im pokreti-stranke pomoci u realizaciji zajednickih ciljeva i ideja.

Sale
Гост
Sale

Kako bez konkretnih ideja? Konkretna ideja je: ne raditi tako. Zna se kako se sudije (i svi ostali imenuju). Javno, transparentno, biografije, konkursi, merenje rada…

Što se tiče DS-a, njih je vreme pregazilo i treba da idu u penziju. Šutanovac pre izvesnog vremena u Vučićevom partijskom sudstvu dobija oslobađajuću presudu a onda nedugo posle se priključuje „dijalogu“. Očigedno se na sceni prave prljavi dogovori i na pravoj opoziciji je da i jedne i druge počisti sa scene. Pozdravljam odluku PSG-a da se odlepe od DS-a, Srbiji su potrebni novi ljudi a DS, SDS, LDP i slične treba poslati u istoriju.

Ana
Гост
Ana

Dobro je da se još jednom podseti na sve to. Da neko ne bi slučajno zaboravio, a ima takvih.

Herr Spiegel
Гост
Herr Spiegel

Aman… Koliko sma ovo puta čuo i pročitao, već je počelo da zamara. Tekstova sa konkretnim idejama šta, kako i gde nešto može i treba da se uradi ima gomila i javljaju se svakodnevno. Da li će pokret dobiti šansu da ih sprovde u delo ili neće, zavisi od građana. Kome to da predlažu? Vlastima? Pa nemojte da se šalimo. Ja stvarno ne znam šta treba ljudi da rade da prestane da se prebacuje za „nemanje konkretnih ideja i predloda“. Možda da ih Saša istetovira na čelo?

željko lasković
Гост
željko lasković

Nemam šta dodati, osim čestitati Milošu na dobrom članku. Sa iznesenim slažem se u potpunosti, a svima nama želim hiljade Miloša – mladih ljudi koji će promeniti tj. spasiti Srbiju.

Herr Spiegel
Гост
Herr Spiegel

Bolan tekst nema šta. Znamo koga će boleti ponajviše. Realna situacija je da DS nije prihvatljiv partner. Čuo sam dosta puta argumente za njih: „Bili su kažnjeni na izborima 2012“, „Svi ljudi koji us krivi su otišli iz stranke“, „Preletači su u SNS-u“ ili „Nije to pašnjak“ i tako dalje i tako dalje. Istina je ipak malo drugačija. Nisu „krivci“ iz vrha stranke izbačeni već su odlazili mahom iz sujete i sitnih neslaganja. Preletači jesu otišli u SNS da nastave gde su stali, ali stranka nije napravila mehanizam da ih spreči da se eventualno vrate ako opet osvoje vlast. Zapravo, mislim da bi im to i odgovaralo, preletanje je odavno aminovano kao nešto „normalno“. To i jeste ono najgore, što dosta ljudi sprečava da im pruže podršku. Džabe da osvoje vlast ako će oped da usisaju sve to nazad. Te sitne ribe i čine najveći deo korupcije uz podršku s vrha. Ko ne može da ukrade celu fabriku, maznuće šraf. DJB bi trebalo unapred trebal oda osmisli mehanizam koji će sprečiti takvo prelivanje. Bukvalno, ko je bio član SNS-a, ne može u DJB. Minimum recimo 5 godina od kad se iščlanio. I da se naravno ne vodi ni jedan krivični postupak protiv njega.

Sumadinac
Гост
Sumadinac

Nemaju ti ljudi ni trunku srama (tadic, sutanovac, ceda itd). Sutanovac konkretno je ubedjen da je sve radio kako treba, a da ga je stvarno briga za zemlju i njegovu stranku ne bi se kandidovao vec bi je prepustio nekom ko nije ukaljan, a stvarno ne znam ni clanstvo sta je mislilo kad su ga opet izglasali. DS ne treba da nestane kao npr sns, sps, srs, jul (julinova verzija), ali ozbiljno moraju da se prociste, a jankovic bi trebao da prestane da odbija dogovor sa ostalima zbog dsa, jer je ocigledno da je odbio da se dogovori i sa djbom i sa jeremicem zbog toga sto su njima neprihvatljiv ds. Tadiceva stranka nije ni vredna pomena, samo ne znam ko glasa za nju, jel su spavali za vreme tadoceve diktature?

Tanja
Гост
Tanja

Dobar tekst

Restart
Гост
Restart

Odličan tekst, od reči do reči sve se slažem.Konačno da neko iz DJB istupi i osvrne se malo i na prethodni režim, koji je bio za konjsku dlaku bolji od sadašnjeg.Sve pohvale!

wpDiscuz