Ауторски текст Одбрана Социјална заштита

Пензионерима су остали само судови и јавни протести

Пензионисана војна лица су 1. јануара 2008. године пребачена из Фонда за социјално осигурање војних осигураника у Фонд за пензијско и инвалидско осигурање. Ради се о броју од око 57.000 пензионисаних војних лица.

Истог тог 1. јануара 2008. године пензионери Фонда ПИО запослених добили су ванредно повећање пензија у износу од 11,06%, али је војним пензионерима руководство Фонда ПИО то повећање ускратило. Након те одлуке нико од војних пензионера никада није добио, нити сада има одговарајуће решење, већ су пензију примали по инерцији.

Уставни суд је донео одлуку да војним пензионерима припада исто право као и осталима, али ту одлуку нико не поштује. Половином 2014. године било је неколико хиљада судских спорова, управних поступака, управних и парничних спорова, а и неколико уставних жалби због непризнавања ванредног повећања пензија војним пензионерима.

Ситуација се загревала, а критични моменат је био када је пензионисани потпуковник Небојша Радаковић средином новембра 2014. махао пиштољем испред Владе Србије.

Перјаница у непоштовању одлуке Уставног суда Србије је Влада Србије која својим Закључком ставља ван снаге све законе и одлуку Уставног суда, а Фонд ПИО на основу тог Закључка повећава износ војних пензија за 6,57%, а за дуг нуди вансудско поравнање под уцењивачким условима.

Државни ревизор је у архиви Фонда ПИО пронашао око 6.000 пресуда Управног суда у корист војних пензионера које Фонд одбија да спроведе. За то време, групација војних пензионера се не обнавља и природним путем ће одумрети, а управо то Фонд и Влада и чекају.

Ипак, најупорнији војни пензионери су убеђени да ће наплатити своја потраживања са законским каматама, адвокати трљају руке, а све ће то платити грађани. Све због ината руководства Фонда ПИО и Владе Србије.

На сву ову муку дошао је и Закон о привременом уређивању начина исплата пензија из 2014. о смањењу пензија, тако да ја сада примам само 47% од пензије коју бих примао да су поштовани сви закони од „демократских промена“ на овамо. Једино што је свим пензионерима остало на располагању су судови и јавни протести.

Уставни суд је одбио да се изјасни о правном меритуму захтева из иницијативе Удружење војних пензионера о оцени уставности накарадног закона о смањењу пензија, већ је политикантским памфлетом покушао да оправда поступак власти. Напомињемо да су четворица судија Уставног суда издвојили мишљење из Одлуке Уставног суда.

Пљачкашки Закон из 2014. године ће кад тад морати да буде укинут, али војним пензионерима је још увек много већи проблем што им је пензија трајно умањена за 4,21% због погрешне примене прописа и повреде материјалног права од стране Фонда ПИО и Владе Србије.

Поврх свега, недавно је најављен и најнижи облик поткупљивања пензионера пред изборе, а то је исплата милостиње у износу од 5.000 динара. То је већ урађено прошле, а најављено и за ову годину. Према најстаријим грађанима односе се као према просјацима. Исплату милостиње од 5.000 би требало да испита јавни тужилац, да се открије откуд средства у буџету за ту намену.

Синдикално организовани пензионери се никада неће помирити са тим да их власт обмањује када кажу да се пензије исплаћују из буџета. Борићемо се да натерамо све обвезнике уплате дориноса за пензијско осигурање, а поготово миљенике власти, да их редовно уплаћују, а требало би да се заинтересују како се та њихова средства распоређују на нивоу Фонда.

Сада смо свесни, после промене које је покренула Влада, да је веома тешко Фонд вратити у руке оних који га стварају и оних који га користе. Наиме, Управни одбор Фонда се састојао од двадесет и једног члана, али је Влада то променила и наметнула решење од седам чланова, од којих четири поставља она да би имала апсолутну контролу.

Велики проблем је такође и то што је већина средстава информисања подлегла притиску владајуће клике и објављује само њихове истине. У извештају са протеста пензионера најважније је јавити да је било мање присутних него што заиста јесте. О захтевима са протеста мало ко се усуди да извести, а за коментаре протеста режимски медији питају министре.

Миле Делић
заменик председника Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије

 

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

6 Коментарa на "Пензионерима су остали само судови и јавни протести"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Petar
Гост
Petar

Shvatite da su penzioneri krivi za opstanak svake nakaradne vlasti. Procenat svesnih penzionera je mali, idealni su za manipulaciju i zato im se upraov obracaju jer vlast to zna. Izleti,kartice,pomoc i slihtanje kako su oni spasli zemlju. Ima ih 1.7 miliona,redovno glasaju. Da nije penzionera, jednostavno nema toliko kriminalaca i muljarosa da bi odrzali nakaradnu vlast i zivotu. Isto je bilo iza vreme Slobe.

Tanja
Гост
Tanja

Slažem se,Petre.Sad su krenuli u pojedinim beogradskim mz da dele neke paketiće-kg brasna,šecera, ulja,1 koka kola,sve u svemu sića neka.Što reče Olivera kupiš ih za jednu crvenu novcanicu,za siću, pošto si im prethodno isprao mozak.
Zato su nam ovi svesni penzioneri tako dragoceni.Zamislite kako im je u takvom društvu.
Podrška za Mileta Delića i njegovu borbu! Kapa dole

petar
Гост
petar

Petre,vrlo neoprezno okrivljujete penzionere za opstanak svake nakaradne vlasti. Vaša intonacija je ista kao i svake nakaradne vlasti.Penzioneri su krivi, glupi, ispranih mozgova i najbole bi bilo da ih nema jer su za Državu smo trošak.
Ne mogu više da jebu i da prave decu kako bi popravili populacione deficite.Petre, 1.730. 000 penzionera je napravilo sve što je postojalo u srbiji do 1990 godine,zaposlili svakoga ko je hteo da radi, školovali sebe i svoju decu,
a sada izdržavaju svoje nezaposlene unuke a bogami i decu. 1945 godine Srbija je bila 96% nepismena a 1990 godine, prosečna plata u Srbiji je bila preko 1200 sadašnjih eura.Sadašnji penzioneri su proizvodili industrijske robote, televizore, elektro turbine, brodove,avione, putničke i teretne automobile taaktore, kombajne. itd.
u Beogradu je od 1960 do 1987 godine, izgrađivano po 11. 000 stanova svake godine. 1990 godine u Beogradu je bilo zaposlenih 520.000 radnika.
Od 1.730.000 penzionera je 11% sa visokom stručnom spremom, 4% sa višom stručnom spremom 32% sa srednjom stručnom spremom, 12% V.K.V majstora 15% KV majstora, 8% P.K majstora, i 18% N.K. radnika.
od 1987 godine, do danas je prošlo 30 godina a sadašnja vlast daje po 10.000 do 25.000 evra subvencija po radnom mestu da bi došlo Gorenje iz Slovenije da nam proizvodi bojlere ili jURA iz Južne Koreje da provlačimo 3 (tri) žice kroz 4 (četiri) rupe 12 sati za 200 eura.
Petre, kažete da penzioneri drže svaku nakaradnu vlast i da svi glasaju, a ja vas pitam ako je to tako, ko su onih
2.900. 000 koji ne izlaze na izbore. Da li su i oni glupi i neprosvećeni ili je nešto drugo u pitanju.
Nisam apologeta prošlih vremena ali ja iskreno pitam demokratske vlasti kada će oni da dostignu prosečnu platu od 1200 eura ako se ima u vidu da je nakon 27 godina prosečna plata u Srbiji 386 eura.
Kada će Beograd imati građevinsku operativu od 105.000

petar
Гост
petar

Beskorisno je odgovarati.skoro svaka vasa recenica moze biti osporena ali je to gubljenje vremena koje bolje da potrosim da zaradujem svoj novac.U medjuvremenu,uzivajte sa 1.7 miliona glasaca od kojih 90 posto veruje da ne bi dobili penziju ako ne glasaju za vucica,tih vasih visokobrazivanih raslih u jernopartisjkom sistemu bez ikakvog kritickog misljenja. O uspesnosti domaceg obrazovnog sisyema govore i rezultati u ekonomiji i kvalitetu zivota.

Rade
Гост
Rade

Nema vise istine ni u glasanju ni u nicemu, oni (na vlasti ) to steluju kako im odgovara, kako njima treba samo da zamajavaju narod. Da budu na vlasti rade sta hoce, lazu mazu ka da samo oni umeju, kao da se samo oni razumeju u vlast u gluposti koje samo oni krckaju i serviraju! Za penzionere ne postoji ni ustavni sud , ne postoji ni Evropski sud, oni znaju sve, oni mogu sve- (vlast).

Jerotije
Гост
Jerotije

Svi su se okomili na penzionere, koji su, ponjima, krivi što su živi i što svojim minulim radom hrane hlebom čitave porodice, pa čak i unuke. Istini za volju, sa njima je najlakše u ovim mutnim vremenima manipulisasti. Nekada se kopalo za šaku brašna, danas se zakilo zejtina – glasa?!Neko najavi da će uskoro biti parlamentarnih izbora, kako bi naprednjaci cementirsli svoju vlast?! Sada je dilema – mere biti a mere i ne bit?! Stranka hoće, TATA neće, a on je, upravo, i zagovarao vanredne parlamentarne izbore?! Međutim, brzo je shvatio da bi , možda, doživeo fijasko na izborima, jer narod se ne može večno lagati o prosperitetu Srbije, koju vode duslno obrazovasni kadrovi SNS?! Vratimo se ponovo penzionerima koji su žrtvovali svoje zdravlje, kako bi zaradili novac, sada im je potreban novac da povrate zdravlje?! Otimanjem zarađenog novca, otima im se i zdravlje i, šta imostaje – bedplstns ksrtica za popust na pogrebne usdluge…I što reče Dalaj Lama – živi kao da nikada neće umreti – umre a da nikada nije živeo?!

wpDiscuz