Ауторски текст Рударство

Како Србија може да конкурише на светском тржишту бакра?

Уназад неколико деценија дошло је до концентрације најмодерније технологије у развоју рударске производње бакра у рукама малог броја најразвијенијих компанија у свету. Те компаније освајају све већи монопол на светском тржишту и зарађују огромне профите. Остале компаније не могу да прате тај тренд и све више заостају, технолошки, еколошки и економски.

За нас је важно питање: где је место Србије у томе? Може ли производња бакра у Србији да на светском тржишту конкурише технолошки развијеним произвођачима бакра?

Од 46 земаља у свету које се баве индустријском производњом бакра, Србија је прошле године заузимала 26. место, са нивоом годишње производње од 34.000 т. Са средњим садржајем бакра у ископаној руди од 0,28 % и остварењем од преко 1.200 т ископина по тони произведеног бакра, углавном из површинске експлоатације, као и оствареним трошковима од 6,8 УСД/т ископина српски комплекс производње и прераде бакра далеко заостаје за светом.

Површинска експлоатација бакра са таквим параметрима нема никакве шансе да конкурише свету због ниског садржаја бакра у руди и превелике количине ископина по тони произведеног бакра, што поражавајуће утиче на економију, као и на екологију. У Србији се по тони произведеног бакра производи дупло више отпада него у свету, а цена коштања производње бакра је такође двоструко скупља него у свету.

Највеће шансе да сустигне савремену технологију производње бакра Србија има у подземној експлоатацији. Већ више од двадесет година Србија располаже систематизованим базама података истраженог рудног лежишта „Борска Река“ које спада у светску класу ресурса високе потенцијалности и које је идеално за примену напред описаних високософистицираних технологија.

Проблем је у томе што у Србији нису присутне такве технологије, нема искустава у њиховој примени и нема кадра који је обучен да изврши њихову имплементацију. С друге стране, у РТБ Бор је на сцени дугорочни развојни програм производње бакра који се базира на доминантној површинској експлоатацији и који, како је напред описано, води у технолошки, економски а нарочито у еколошки ћорсокак.

Оно најважније за оптималан развој рудничке производње бакра – одговарајуће ресурсе на којима она може успешно да се примени, Србија поседује. Не поседује технологију, одговарајућу врсту знања и кадар способан за њену имплементацију. Отежавајућа околност је што је развој усмерен у погрешном правцу – масовној површинској експлоатацији врло сиромашних руда која остварује изузетно неповољне технолошке, економске а нарочито еколошке параметре. У таквим условима не постоје шансе да Србија достигне ниво савремених трендова у производњи бакра.

То нипошто не треба да обесхрабри, већ супротно, требало би да буде импулс стручњацима рударске, металуршке и пратећих струка у РТБ Бор и Србији да учине максимум напора у учењу и савлађивању развијених технологија подземне производње бакра и да се упорно боре за њихову имплементацију. Једино тако комплекс производње и прераде бакра у Србији може са успехом да заузме одговарајућу позицију у комплексу производње бакра у свету.

 

Бранислав Михајловић

народни посланик ДЈБ из Бора

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

13 Коментарa на "Како Србија може да конкурише на светском тржишту бакра?"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Marko
Гост
Marko

Srbija ne treba da konkuriše na svetskom tržištu bakra. Srbija je država, a države ne treba da se bave proizvodnjom ničega.

Милош
Гост
Милош

Битна је суштина, а не наслов.

Branislav Mihajlović
Гост
Branislav Mihajlović

RTB Bor je preduzeće u vlasništvu države. Jedino. Sa monopolskim položajem na tržištu. Ne postoji drugi proizvođač bakra u zemlji. U smislu kako ste Vi objasnili pojam države, G-dine Marko, trebalo je napisati: „Kako RTB Bor, jedino preduzeće za proizvodnju bakra u Srbiji, može da konkuriše na svetskom tržištu bakra?“ I to je naravno preciznije od naslova datog u ovom članku.
E sad, ako gledamo formalnu stranu teksta, pa želimo da ispitamo konkurentnost Srbije u proizvodnji bakra sa, recimo Amerikom, onda bi prema Vašoj definiciji umesto“Kako da Srbija konkuriše Americi u proizvodnji bakra“ trebalo napisati: „Kako RTB Bor, proizvođač bakra iz Srbije, može da konkuriše na svetskom tržištu preduzećima (ili kompanijama) koja se bave proizvodnjom bakra u SAD?“ To je svakako preciznije, ali, priznaćete, i komplikovanije. U svakom slučaju, lično mislim da se može napisati na oba načina.

Милош
Гост
Милош

Похвала за Вас господине Браниславе, јер сте за разлику од својих претходних текстова на тему РТБ Бора успели да приближите суштину просечном читаоцу (лаику) који прати сајт ДЈБ-а.
Наставите тим путем и више људи ће вас чути.

Branislav Mihajlović
Гост
Branislav Mihajlović

Da, Miloše, ukazali ste na „magiju“ koju treba upotrebiti kada se uskostručne stvari trebaju prikazati običnom građaninu koji niti jeste niti želi da ulazi duboko u struku. Saša Radulović je velemajstor u toj oblasti, ima dara da pojednostavljeno prikaže i najstručnije stvari. Mi ostali, koji nemamo takav dar, moraćemo da učimo i da se trudimo. Hvala na sugestiji, poštovaću je ubuduće.

Natasa
Гост
Natasa

Potrazite sajt Nevsun Resources, Timok project. Kanadska firma koja ce da kopa do 2km u dubinu. Radi se o drugom na svetu najvecem nalazistu bakra i zlata. Na zalost, radi se o firmi koja je na izuzetno losem glasu i koja je napravila ekolosku katastrofu u svakoj drzavi u kojoj je eksploatisala rudu.

Branislav Mihajlović
Гост
Branislav Mihajlović

Poštovana Nataša, rudno ležište koje Vi pominjete zove se Čukaru Peki i nalazi se 6 km južno od Bora. Sastoji se iz gornjeg, vrlo bogatog dela na dubini od 400 do 800 m od površine i sadrži 35 miliona tona rude. Kompanija Nevsun Resources je otkupila eksploataciona prava za taj deo ležišta. Donji deo ležišta na dubini od 600 m do preko 2000 m je znatno veći i sadrži do sada istraženih oko milijardu tona rude znatno siromašnije od gornjeg dela. Novinari skloni neproverenom i senzacionalističkom izveštavanju već dosta dugo plasiraju bombastične izjave u stilu onako kako ste Vi napisali, što je, naravno, daleko od istine. U svetu postoje mnogo veća i mnogo bogatija rudna ležišta bakra i zlata. Međutim, Vaš komentar je dobra osnova da se ukaže na jednu drugu činjenicu koja je potpuno skrajnuta od javnosti, a delimično je objašnjena u ovom tekstu: RTB Bor već dvadeset godina raspolaže potpuno sistematizovanim bazama podataka o rudnom ležištu Borska Reka koje je vrlo sličnog stepena potencijalnosti kao i rudno ležište Čukaru Peki. Istraženi deo rudnog ležišta nalazi se na dubini od 450 do preko 900 m sa rezervama od oko milijardu tona rude i iz njega se može valorizovati preko 25 milijardi $. Država Srbija do sada nije umela da iskoristi taj resurs koji je po svojoj potencijalnosti od svetskog značaja, možda čak i potencijalniji od ležišta Čukaru Peki. I onda ja kao stručnjak i ekspert moram da gledam i slušam hvalospeve kako je kod tuđeg tatka sve pogolemo. To je zapravo bio pravi motiv ovog teksta.

Natasa
Гост
Natasa

Postovani, ne pozivam se na bilo koji novinski clanak vec na sam sajt kompanije. Ako ste pogledali sajt koji sam vam naznacila, tamo mozete da vidite celi projekat koji se sastoji iz gornjeg i donjeg dela (borski i zajecarski okrug). Istrazivanje zemljista je zavrseno u gornjem, borskom delu, a u zajecarskom jos traje. Sto se tice same kompanije, suprug i ja smo je nasli na wikiliksu – odakle stav o reputaciji kompanije. Cak i neka kanadska udruzenja pokusavaju da je izvedu na sud zbog takvog postupanja (ne mogu, jer posluju samo u drzavama kao sto je nasa). Da kazemo da to sa wikiliksa i nije 100% pouzdano, mislim da postoji opravdana sumnja s obzirom na nepostojanje nase pravne drzave da ce se ta iskopavanja vrsiti tako da se vodi racuna o ocuvanju zivotne sredine. Ja sam iz Zajecara, a neka istrazivanja se vrse na periferiji grada, na brdu Kraljevica, te razumete moju brigu. Zajecar lezi na podzemnim vodama koje hrane cetrdesetak cesama u gradu. Moja bojazan je da ce unistiti dva okruga, a da drzava od toga nece imati skoro nikakve koristi. Pozdrav!

Branislav Mihajlović
Гост
Branislav Mihajlović

Poštovana Nataša, mnogo puta sam posećivao sajt kompanije Nevsun – Timok project. Sebe smatram dobro upoznatim sa situacijom, jer to mi je struka. Ja ne posedujem podatke o kompaniji Nevsun Resources koje Vi navodite. Ja takve podatke imam za kompaniju SNC Lavalin, takođe iz Kanade, koja je gradila topionicu u Boru. pa možda podaci kije posedujete odnose na tu kompaniju. U svakom slučaju, voleo bih da mi pošaljete link sa koga bih mogao proveriti Vaše navode. Vaša zadnja rečenica za sada ne treba da brine građane opštine Zaječar, jer do sada nema naznaka da je pronađeno nešto interesantno, ali za građane opštine Bor je to sasvim izvesno.

Tanja
Гост
Tanja

Postovani Branislave,dobar tekst razumljiv i nama koji nismo strucni u toj oblasti+dobili smo i dodatne informacije u komentarima.
Volela bih da Vas vidim češće u Parlamentu.Sve najbolje,podrška

Biljana
Гост
Biljana

Postovani G. Mihajlovic, sve pohvale za vas koncizan i pragmatican tekst. Ja takodje smatram da je „magija“ jako znacajan element i u mnogo manje usko-specijalizovanim pitanjima. Postavlja se jedino pitanje efekta „pojasnjenja“ u okruzenju u kome je informisanost tako niska, a nepoverenje prema svemu tako visoko, da maltene mozemo da pocnemo da osporavamo matemaicke aksiome. Ali nadajmo se najboljem.

Da li biste mogli da prokomentarisete sta su osnovni razlozi tako visokih operativnih troskova proizvodjnje, ili konkretnije, da li je glavnica problema u niskom kvalitetu i sadrzini rude u iskopu, ili na to (znacajno ili zanemarljivo) uticu i drugi troskovi kao sto je potencijalno nizak tehnoloski nivo opreme zbog odsustva investicija, personalni troskovi i drugi razlozi niske efikasnosti (to je pitanje za vas kao strucnjaka).
Drugo pitanje je za vas kao predstavnika DJB-a, i to: da li postoji neki koncenzus, ili makar okvirni stav, o tome kako bi DJB pristupio ovom problemu kada bi se za to stekli uslovi. Konkretnije, sta je preferirana strategija vlasnistva i zbog cega i (u zavisnosti od toga) kako bi se nedostajuca tehnologija i znanje finansiralo.

Branislav Mihajlović
Гост
Branislav Mihajlović

Poštovana Biljana, postavili ste dva pitanja, pa ću se potruditi da odgovorim na oba:
1. Glavni razlog visokih troškova proizvodnje u RTB Bor je nizak kvalitet sirovine – rude koja se eksploatiše u krajnje nepovoljnim uslovima. Da bi se dobila tona bakra, potrebno je iskopati 500 tona rude i 1000 tona jalovine, koja leži iznad te rude, ukupno 1500 t iskopina po toni proizvedenog bakra. RTB Bor posluje sa troškovima od 6,8 $/t iskopina. Kad se pomnože te dve cifre, dobija se slika realnih troškova od preko 9000 $/t. Bakar se trenutno prodaje po ceni od 6000 do 7000 $/t. To znači da se sa svakom proizvedenom tonom bakra gubi najmanje2000 $. Ako se tim troškovima doda otplata anuiteta na kredite, onda gubici redovno dostižu cifru od stotinak miliona $ godišnje. Da Vam odmah objasnim, kvalitetnu sirovinu RTB Bor poseduje, i baš o tome sam pisao u ovom radu, ali kompanija ne ume da iskoristi tu povoljnost. Da ne postoje mogućnosti za poboljšanje poslovanja, ja ne bih ni pisao.
2. Proterati politiku i politikante iz RTB Bor, odnosno iz kompletne privrede Srbije, kao uslov za bilo kakav ozbiljan pristup resavanju nagomilanih problema. A DJB se upravo za to zalaže – za potpunu promenu sistema. Zatim od najkompetentnijih, kredibilnih strucnjaka treba oformiti jake timove koji ce moci da osmisle i sprovedu strategiju razvoja Kompanije na zdravim tehnoloskim i ekonomskim osnovama. Ja bih, na primer, vrlo rado ucestvovao u takvom timu.

Slobodan
Гост
Slobodan

rtb bor je nekada bio firmetina, danas ne bih komentarisao
1982 dostigao je proizvodnju od 180.000 t zlata i srebra dovoljno
danas maksimum 90.000t i to je sudbina gasenja umesto da se
siri rtb se gasi, o hidrometalurgiji drugi put

wpDiscuz