Autorski tekst Istočna Srbija Kultura

Požarevački panađur

Panađur, vašar ili sajam je oblik narodnog okupljanja nastao otprilike u srednjem veku. Ljudi se na vašaru okupljaju da kupe i prodaju raznoraznu robu po povoljnijim cenama, da se zabave, da budu viđeni… Ranije su se organizovali u porti crkve ili na trgovima. Danas je ta svetkovina poprimila mnogo veće razmere.

Požarevački vašar poseti oko 20 000 ljudi i spada u jedan od većih u Srbiji. Ponuda i potražnja poprimaju sajamske razmere, ali organizacija, da ne budemo pregrubi, je na nivou palanačkog sabora. Izdate su površine za tezge po ceni od 1600 dinara po metru kvadratnom, preusmeren je saobraćaj i postavljeni su policajci koji regulišu isti i brinu o redu i miru. I to je otprilike to. Poslednjih nekoliko godina vašar je bio lociran od vatrogasnog doma pa sve do hipodroma i jedna od žila kucavica našeg grada, ulica Lole Ribara, bila je slobodna. Međutim, ove godine ponovo je i ona izdata. Time ne samo da je blokiran saobraćaj, već su tezge, prodavci i posetioci na vašaru blokirali kućne pragove i radnje. U slučaju, recimo, požara u nekoj od njih vatrogasna služba bi jedino mogla da reaguje iz vazduha. S obzirom na to da im ni kamion sa visokim merdevinama ne radi, a helikopter naravno nemaju, može se zaključiti je skoro nemoguće reagovati pravovremeno na ovakvu moguću nezgodu. Da to nije samo puka pretpostavka potvrdio je jedan jučerašnji događaj. Naime, u Kozaračkkoj ulici pukla je vodovodna cev, a nadzorne službe nisu mogle da izađu na teren, jer im je put blokiran vašarom. Voda je ostala da teče.

U vreme velikih vrućina intervencije hitne ppomoći nisu retka pojava. Običnu nesvesticu rešićemo čašom vode, ali šta bi moglo da se dogodi prilikom potencijalnog srčanog iili moždanog udara u kući ili stanu blokiranom od strane vašardžija ne smem ni da pomislim. Dakle, vašar ovakvih razmera ne bi trebalo da se organizuje u naseljenim ulicama. Pored ovoga tu je još i niz problema koje gradski „oci“ nekako uvek zanemare. Da li slučajno, ili zbog nedostatka sredstava ili iz neznanja ne bismo mogli sa sigurnošću da tvrdimo. Nekako uvek kada se u gradu nešto dešava iza posetilaca ostane „brdo“ smeća. Možemo to nazvati i (ne)kulturom našeg naroda, ali ne i nužno. Postojeće kante i kontejneri nisu predviđeni za otpad koji može da napravi toliki broj ljudi. Potrebno je, dakle, prilikom organizovanja vašara, LJKI, i sličnih manifestacija postaviti više korpi, kanti, kontejnera. Takođe, tada uvek bude problem i toalet. Apsurdno je oslanjati se na dobru volju kafedžija. O problemu parkiranja da i ne govorimo.

Dežurni branioci sadašnje vlasti reći će da da se nekima nikako ne može udovoljiti, da im sve smeta; vašar, buka, LJKI, maturanti…Poenta ili smisao ovog teksta nije ništa slično, već ako smo grad koji broji u užem gradkom jezgru oko 45 000 stanovnika, a u gradskoj oblasti ( nekadašnjoj opštini Požarevac) ta cifra doseže i više od 75 000, i očekujemo da krenemo put napretka, da potencijalni investitori krenu rado da dolaze i na obostranu korist ulagati, moramo se tako i ponašati; ODGOVORNO I ORGANIZOVANO.

Tatjana Stojadinović

DJB Požarevac