Правосуђе Преносимо Финансије

Мирослава Миленовић: Право питање је за кога је Мали куповао некретнине

Разговарала:Драгана Пећо, KRIK

„Чим је Синиша Мали пристао да се појави као директор овакве компаније, јасно је да је њен власник неко врло значајан – неко ко је од велике важности за његов професионални живот. Јавност мора да зна за кога је Мали радио“, каже Мирослава Миленовић из Савета за борбу против корупције за Мрежу за истраживање криминала и корупције – КРИК.

 

Синиша Мали, градоначелник Београда и један од најближих сарадника премијера Србије, директор је две офшор фирме у чије име је купио некретнине у Бугарској вредне пет милиона евра, открио је јуче КРИК.

Мирослава Миленовић, форензични рачуновођа и чланица Савета за борбу против корупције, каже да се офшор компаније користе када треба нешто да се сакрије. Иза таквих фирми крију се прави власници, њихова имовина како не би била доступна државним органима, као и приходи – да би се избегло плаћање пореза. Сакривене остају и све трансакције које се обављају.

Мирослава Миленовић објашњава које све врсте компанија постоје на офшор дестинацијамаФронт компаније – администратори оснују компанију и поставе особу која ће само вршити функцију директора. Агенције које их оснивају имају већ 50 или 100 таквих фирми, неке су основане и пре 20 година. Особе које управљају и користе их за своје прљаве радње се мењају.

Шкољка компаније – крију своје праве власнике. „Као што шкољка крије бисер, тако оне крију правог власника. Тамо ћете наћи пореске консултанте као власнике, а заправо никада нећете пронаћи стварног власника“, каже Миленовић.

Траст компаније – карактеристичне за Британска Девичанска Острва као у случају фирми чији је директор Синиша Мали. Оне показују само имена особа постављених да управљају компанијом и њеном имовином, али прави власник који користи бенефите тог новца остаје сакривен.

„Без обзира на то да ли је он ту фигурирао као саветник или не, чим је пристао да се појави као директор неке овакве компаније, јасно је да се ради о некоме врло важном и значајном – некоме ко је од велике важности за његов професионални живот.“

„Због тајности пословања, ове фирме могу да буду одличне машине за прање прљавог новца“, каже Миленковић. „Када кажем прљави новац мислим на новац настао криминалом – од трговине наркотицима, људима, оружјем, али може бити стечен од корупције, од подмићивања одређених државних и политичких званичника и других. Кривична дела стварају прљави новац, а он се затим на различите начине пребацује у легалну економију.“

Један од најлакших начина прања новца је, према њеним речима, куповина некретнина, земљишта, фирми у приватизацији – где би такав новац добио легални облик.

Име Синише Малог појављује се у званичним документима са Британских Девичанских Острва (БВИ) где је уписан као директор две компаније. Иза ових фирми, према документима, стоји траст компанија са БВИ – „Trident Trust Company Limited“. Непознато је ко је иза ове фирме.

Према речима Миленовић, траст компаније се оснивају како би неко улагао новац и имовину, а управљање фирмом поверио другој особи коју постави као директора. Прави власник остаје сакривен.

Миленовић истиче да се у својој дугогодишњој пракси још није сусрела са оваквим случајем. Чудно јој је што се име Синише Малог појављује у фирмама које углавном за директоре постављају административце, људе који за потребе других само врше функцију директора како би прикрили власништво.

Она сматра да је власник компанија и новца вероватно нека важна особа коју је Мали морао да заступа својим именом.

Она напомиње да јавност мора да зна за кога је Мали то радио.

„Право питање у овом моменту је за кога је он то радио и ко је власник те фирме која је власник великог броја некретнина“, каже Миленовић. „Ако знамо да је то једна од типологија прања новца и да је особа која је директор на високој функцији градоначелника Београда, мислим да јавност мора да добије одговор.“

Истраживање КРИК-а такође откива да је међу особама од које је Мали купио бугарске некретнине Срђан Дабић – човек који је заступао „Лукоил“ када је ова руска компанија на тендеру 2003. купила „Беопетрол“. Ту приватизацију у име државе водио је управо Синиша Мали.

Миленовић подсећа на извештај Савета за борбу против корупције о приватизацији „Беопетрола“ који показује да она није спроведена како треба. Мали се, с друге стране, након приватизације „Беопетрола“ запослио у том предузећу.

„Врло је чудно да је он (Синиша Мали) који је у том моменту водио тендере у Агенцији за приватизацију, напустио агенцију и прешао у ‘Беопетрол’, а да је по уговору остао да ради у агенцији на одређеним пројектима. За мене је то превише случајности на једном месту“, каже Миленовић.

Покрет “Доста је било”


Повезани текстови:
[display-posts tag=”Мали” wrapper=”div” include_date=”true”]

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Danko DJunic je ime osobe koje se krije iza mnogih privatizacija koje su uradjene prljavim novcem uz pomoc politicara i korumpiranih ljudi iz institucija koje sudeluju u privatizaciji.Nije iskljuceno da je on covek cije interese zastupa Mali u ovom slucaju.

  • Očekujmo dalji tok istrage. Omiljeno sredstvo domaće vlasti u poslednje vreme, radi utvrđivanja istine, je poligraf i to ne bilo kakav poligraf već “naš poligraf” i naš glasnogovornik o rezultatima ispitivanja poligrafom. Baš nas interesuju rezultati. Za očekivati je “pozitivne rezultate” jer se ipak radi o i na devičanskim ostrvima a i “devičanskim osobama”. Takođe očekujmo i finansiranje Beograda na H2O takođe uz pomoć devičanskih ostrva, dal britanskih, dal američkih za šta su stvoreni svi zakonski preduslovi.

  • Uz duzno postovanje, opis “ofsor kompanija” je veoma plitak i nedosledan. Front i “skoljka” kompanije su kompanije koje se, iako postoji i legitimna upotreba, najcesce koriste da prikriju nezakonitu, obavestajnu ili neku slicnu “prljavu” aktivnost. Trast kompanije nisu nikako specijalnost Devicanskih ostrva i delatnost velike vecine ovakvih kompanija je legalna i striktno regulisana. Tako, na primer, Trident Trust Company Limited je legalna kompanija koja pruza trast i fiducijarne usluge. Medjutim, i takvim kompanijama se omakne (namerno ili ako ne odrade dobro proveru klijenta) da pruze usluge kojekakvim prevarantima, kao sto su ovi nasi.

    Da se razumemo – apsolutno sam siguran da je ovde u pitanju teska korupcija i muljanje Malog i ko zna kojih vecih igraca, ali vec pocinje da me nervira anatemisanje raznoraznih legalnih finansijskih usluga samo zato sto nas politicko-ekonomski vrh vec decenijama zloupotrebljava najbanalnije verzije istih u amaterskoj realizaciji i zato sto kod nas nema vise od sake ljudi koje znaju ista vise o ekonomiji od “ja tebi dzak krompira, ti meni dzak pasulja” (ukljucujuci i sa posebnim osvrtom na zaposlene u Poreskoj upravi – koji po pravilu maltretiraju legalne firme, a nikako ne uspevaju da doakaju amaterima koji muljaju; a oni su ti koji bi trebalo da imaju najvise znanja).