Autorski tekst Zdravstvo Južna Srbija

Problemi pacijenata i lekara u malim sredinama

Problem pružanja adekvatne zdravstvene zaštite van većih gradova odavno postoji. Lekari koji rade u malim sredinama to najbolje primećuju.

Pre svega, postoje nelogičnosti i problemi u sprovođenju normativa, smernica i poštovanja procedura, najčešće u zbrinjavanju hitnih slučajeva.

Primera radi – dobijete hitan poziv da je nekom pozlilo ili se neko povredio u šumi ili na njivi.

Najbrže što možete da krenete na teren je 15-20min, pod uslovom da imate pri ruci sanitetsko vozilo za teren, sestru, vozača saniteta, svu opremu i da ima ko da vas zameni u ambulanti ili DZ (po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ne možete napustiti radno mesto dok ne dođe zamena). Pri svemu tome, morate da obavestite policiju ako je nezgoda u pitanju, sve vreme treba da imate mobilni telefon i dobar signal u slučaju da vam zatreba pomoć (npr. potreban je ležeći sanitet što iziskuje angažovanje još jednog vozača). U najboljem slučaju, zbog loše konfiguracije terena i loših puteva, treba vam 30-60min da stignete do unesrećenog. Tada morate da adekvatno zbrinete pacijenta, proverite vitalne funkcije, uključite infuzionu terapiju, postavite Šancovu kragnu, pripremite pacijenta za transport, umirite rodbinu itd. – sve što je neophodno po pravilima službe. Od mesta nesreće potrebno je da se vratite do Doma zdravlja – što je još 30-60min, a zatim najbržom voznjom do najbliže bolnice transportujete pacijenta – znači još 60min. U startu je izgubljeno 2-2,5č, a u tom intervalu je moguće spasiti nekome život adekvatnom hirurškom intervencijom. Zbog toga smo i mi i naši pacijenti stavljeni na milost i nemilost svih struktura – od pojedinaca do medija, jer u slučaju da dođe do smrtnog ishoda i do tužbi, na sudu se ti elementi teško dokazuju.

Pri svemu ovome, suočavamo se sa problemima koji se tiču organizacije službi:

  • zabrana zapošljavanja u zdravstvu,
  • nedostatka finansijskih sredstava,
  • smanjenje broja stanovnika zbog čega imamo problem viška zaposlenih,
  • sve veći broj starijih i bolesnih ljudi što iziskuje povećan obim zdravstvenih usluga.

Pri procenjivanju našeg rada, naši radni učinci stavljeni su u isti rang kao i oni koji važe za lekare zaposlene u domovima zdravlja u većim mestima, što nije pravedno. Sve moje kolege rade i kao izabrani lekari, s tim što u velikim domovima zdravlja izabrani lekari ne primaju hitne pozive, ne izlaze na teren po pozivu, ne obavljaju kućne posete i palijativno zbrinjavanje najtežih bolesnika.

Službe opšte medicine su pale na 7-10 izvršioca od kojih se očekuje sve i svašta, a pre svega kvalitet medicinskih usluga kao u Beogradu. Napominjem da samo velikim ličnim angažovanjem svih zaposlenih uspevamo da održimo kvalitet i nivo u pružanju zdravstvene zaštite u manjim mestima.

Mere za rešavanje problema

  1. Omogućiti veći broj zdravstvenih radnika i saradnika bez obzira na normative o broju stanovnika i zabranu zapošljavanja u zdravstvu, jer će se na taj način mnogi mladi ljudi odlučiti da rade u manjim mestima, a ne da po svaku cenu da čekaju posao u Beogradu ili idu u inostranstvo.
  2. Bolja organizacija službe (na primer, svim domovima zdravlja koji su udaljeni 40-50km od najbliže bolnice omogućiti formiranje službe hitne medicinske pomoći, bez obzira na broj stanovnika).
  3. Najmanje 3 puta godišnje obavezna obuka i obnavljanje veština iz pružanja hitne medicinske pomoći za sve zdravstvene radnike.
  4. S obzirom na to da pojedina sela imaju organizovan prevoz jednom nedeljno, omogućiti da se istog dana kada radi seoska ambulanta u terenski rad uključi i apotekarska ustanova – tako da građani u istom danu mogu da posete lekara i podignu neophodne lekove. Time se šalje signal tim ljudima da se misli na njih i njihovo zdravlje. Na sličan način je moguće sprovesti preventivne preglede i skrininge.
  5. Da Ministarstvo zdravlja više vrednuje ljude koji rade na terenu i određenom nadoknadom u vidu dodatka na platu omogući stimulans kako bi oni ostali na svojim radnim mestima.
  6. Jasno staviti do znanja da je ljudski život podjednako važan i bitan u svim sredinama, kao što je važan i svaki glas prilikom izbora. Apelujem na sve u politici da se sete da ti ljudi postoje i nakon izbora i da im treba omogućitu dostojanstven život.

dr Bosiljka Cakić
spec. opšte medicine u Domu zdravlja Medveđa
članica OO DJB Leskovac i članica programskog saveta za zdravstvo