Ауторски текст Војводина Енергетика

Рачун за грејање – реалан или не?

Велики број грађана, тарифних купаца који грејање плаћају по утрошку, жалио нам се на нетачно очитавање, односно велике рачуне. У жељи да грађанима помогнемо да сами процене колико је реалан рачун који добијају од топлане, а и у настојању да омогућио свима да начин обрачуна трошкова грејања од стране топлана процене и сами утврде да ли су рачуни онакви какви треба да буду, или је по среди сваљивање неефикасности топлана на новчанике грађана, објављујемо јасне илустрације које ће осветлети ову тему која покреће велике сумње. Овај текст доприноси циљу транспарентног обрачуна и саме топлане би требало да их објављују. Уместо тога, у великом броју насеља колају сумње, а грађани плаћају, јер немају другу опцију. Ово је први текст о топланама, а у наредном ће бити разрађена и њогова цена.

Потребна годишња енергија за грејање за просечно хладну зиму може се прилично тачно израчунати на основу климатских услова од којих су најважнији: спољна пројектна температура, просечна годишња температура за грејни период (просек за дуги низ година) и енергетских својстава зграде. Правилником о енергетској ефикасности зграда на основу критеријума енергетске ефикасности, стамбене зграде су класификоване у 8 категорија од А до Г. Класификација зграда се врши на основу Елабората енергетске ефикасности или Енергетског пасоша. Иако највећи број зграда старијих од 2014. нема енергетски пасош на основу истраживања изведени су одређени закључци:

Зграде изграђене пре 3 или 4 деценије и старије, када се о изолацији није водило много рачуна углавном заслужују оцене Ф и Г. Мало енергетски ефикасније су зграде изграђене деведесетих и почетком новог миленијума са просечном оценом Е. Тек након 2014. законом је прописана минимална оцена Ц коју нови објекти морају да задовоље.

У даљем тексти дати су примери типичних зграда које се греју на топлану различите старости и енергетских својстава.

Зграда 1 – слике се увећавају, ако кликнете на њих.


Зграда 2 – Слике се увећавају, ако кликнете на њих.

Зграда 3 – слике се увећавају, ако кликнете на њих.

Qh,nd је годишња потебна енергија за грејање специфицирана по m² површине.
Дакле за стан од 50m² у првој згради са оценом Г годишње је потребно 50*182=9100kWh енергије за грејање. За исту величину стана у другој згради потребно је 50*159=7950kWh енергије за грејање, док је за такав стан у трећој згради потребно годишње 50*127=6350kWh.

Сличне зграде највероватније имају слична енергетска својства тј. потребна је приближно иста количина топлоте за грејање. На основу специфичне потребне годишње топлоте за грејање неке зграде Qn,nd може се приближно израчунати потребна годишња количина топлоте за грејање за сваку величину стана у тој згради као у горе наведеном примеру. Овако израчуната годишња количина топлоте за гејање варира у релативно уском опсегу у узависности од просечне зимске температуре у грејном периоду за ту годину.

Покрет Доста је било се залаже за транспарентност у раду јавних службеника, за одговорност и мерење резултата рада менаџмента јавних предузећа. Из тог разлога је и стављање ове анализе грађанима на увид, у ствари начин да се постигне управо то. Након што процените колико је то реално трошење енергије на загревање вашег стана, знаћете коме и са којом аргументацијом можете да се обратите уколико сматрате да имате права на жалбу, а нарочито након што на нашој страници у наредним данима прочитате и текст који говори о финансијском аспекту, тј. конкретно о обрачуну цене и износима.

Александар Коровљев дипл.маш.инж.

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Оставите коментар

4 Коментарa на "Рачун за грејање – реалан или не?"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Zoran M.
Гост
Zoran M.

Moja zgrada ima 114 stanova i toplani godisnje platimo oko 50.000 Eur centralno grejanje. Kad to preracunam na drva izidje da svaki stan potrosi 8.77 m3 drva godisnje ako je m3 drva 50 eur. Moj Infostan je kostao 7500 dinara mesecno za stan od 41m2 i iskljucio sam centralno grejanje. Iskreno prodisao sam jer mi vise ne dolaze astronomski racuni za Infostan (sad mi je racun 1600 dinara) – jeste struja veca ali samo 4 meseca. Kad bi ziveli u demokratskom drustvu centralno grejanje bi bilo najjeftinije grejanje a ne najskuplje i sve mi se cini da je Srbija dozivela bankrot jos pred kraj mandata Borisa Tadica ali o tome se ne prica.

Božović Vladan
Гост
Božović Vladan

Daljinsko grejanje je pljačkanje građana Srbije. Tim javnim preduzećima, ova imbecilna država pokriva gubitke od NAŠIH para, a visokim računima, preko CELE godine, MI, ponovo, finansiramo njihove ničim zaslužene visoke plate….
skandal.

Bbil
Гост
Bbil

Zamolio bih autora da obradi sledece teme:
-Na koji nacin se nadoknadjuju gubici u toplovodnoj mrezi (mrezi od toplane do podstanica)
– Da li stanari zgrade imaju pravo da se kolektivno organizuju, iskljuce sa sistema centralnog grejanja i samostalno realizuju grejanje (da li ppstoje zakonska ogranicenja da se uradi ovako nesto)
– Da li autor moze da dodje do podataka koliko kosta MWh toplotni iz toplane u Sremskoj Mitrovic (biomasa) i poredjenje cena sa MWh toplotnim iz konvencionalnih toplana (politika drzave trositi ruski gas a ne nasu biomasu…)

Aleksandar Korovljev
Гост
Aleksandar Korovljev

Idemo redom:
-Sve gubitke toplane od proizvodnje pa sve do radijatora plaćaju krajnji korisnici kroz cenu grejanja.
-Stanari mogu da se oraganizuju i isključe. Za to ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje. Ali pre toga moraju imati rezervu variajntu. Električna struja obično nije rešenje jer instalacija zgrade nije projektovana za toliku potrošnju. Nama na kraju nije cilj da se svi sa toplane iskluče već da nam toplane budu efikasnije, a grejanje jeftinije. Sada ih niko nažalost na efikasnost ne primorava, a sami na to nisu zainteresovani iz dva razloga: monopola i zbog toga što cenu neefikasnosti u potpunosti snose građani.
-Možda je deo odgovora usledećem tekstu gde je tačno objašnjeno kolika je cena kwh u Zrenjaninu sa svim ulaznim cenama transparentno. Za drugi deo dali ste mi ideju.
Pozdrav

wpDiscuz