Ауторски текст Београд

Ребаланс буџета Општине Стари град

На примеру ребаланса Општине Стари град може да се уочи скоро све оно што не ваља код локалних функционера и на вишим нивоима власти у Србији. Повод за ребаланс био је „неочекиван прилив“, односно трансфер новца са градског нивоа у износу од 39 милиона динара. Из ребаланса се не види оправданост трошења буџетског новца, нема контроле пројеката који се буџетски финансирају, а има много дуговања за која је неизвесно да ли ће бити враћена општини. Дефицит у буџету Општине износи 110 милиона динара.

logo-stari-grad

Указаћу само на пар „вриштећи“ лоших чињеница. Буџет је од 2015. године, према речима већника задуженог за буџет и финансије, рађен према методологији пројектног буџетирања. Међутим, прати се само трошења пара на пројекте, а не и резултати пројеката. Како другачије да се схвати да, и поред дефицита, Општина Стари град у ребалансу оставља ставку „дотације јавним предузећима“, првенствено СПЦ Милан Гале Мушкатировић, и то у износу од 21 милион динара. Претходни сазив одобрио је СПЦ подизање кредита у износу од 50 милиона, а који је, по речима директора СПЦ Крекића, подигнут ради одржавања текуће ликвидности.

По речима Крекића, текућа ликвидност СПЦ је угрожена јер предузеће Family sport, у власништву породице Ђоковић, није платило уговорене закупнине за тениске терене и пратеће објекте СПЦ. Директор Крекић износи да закупац није подмирио своје обавезе за прошле три године у укупном износу од отприлике 800 хиљада евра. Како каже Крекић, СПЦ је повео судски спор против компаније Family sport.

Подсећам да се за „успешне“ пословне потезе СПЦ чуло и преко антикорупцијског сајта Пиштаљка, који је први скренуо пажњу на чињеницу да је ради “позиционирао на тржишту”, СПЦ потрошио у свакој години, од 2014. до данас, више од 60 хиљада евра на израду решења визуелног идентитета СПЦ, промоцију и маркетинг, и то све преко једне те исте компаније.

Једна од тачака дневног реда је била и усвајање извештаја о Установи културе Пароброд и раду ЈП Пословни простор.

Иако су извештаји достављени на време, сам садржај извештаја није био одговарајући, ни по форми, а ни по садржају који је представљен. Наиме, у извештају Пароброда, поред набрајања импресивног броја активности и садржаја одржаних током године у Пароброду и кући Ђуре Јакшића, изостао је барем оквиран број посетилаца и корисника, који би требало да буде основно мерило за успех или неуспех рада установе културе.

Што се тиче извештаја ЈП Пословни простор, он по мом мишљењу као такав не би требало да буде усвојен из више разлога. Не само да по бројкама изнесеним у њему није тачан, већ је мањкав и по садржају. Без списка свих пословних и других простора о којима брине ЈП, тачних података о корисницима, висинама закупа и основама за уговарање и издавање, ЈП Пословни простор није у извештају навео тачан износ ненаплаћених потраживања од закупаца. На питање одборника о висини дуга које имају закупци према Пословном простору, представник ЈП је изнео запањујући податак о дугу закупаца који износи преко 1,5 милијарди динара. Ако се узме у обзир да је на годишњем нивоу приход од издавања пословних простора у Старом граду пројектован на нешто више од 600 милиона динара, испада да су закупци дужни износ укупног двогодишњег прихода од изнајмљивања.

Мањак од 1,5 милијарди динара може да буде потврда о нефункционалности, јавашлуку и неспособности или намери да се себи или другоме прибави корист, а на штету буџета општинe.

Упркос свим наведеним мањкавостима, које су потврдили и представници јавних предузећа, ребаланс је на седници усвојен са 34 гласа одборника коалиције на власти. Гласачку машину чине ДС, СПС, ДСС, СДС, ЛДП И СРС.

Саша Узелац
одборник и члан покрета “Доста је било”, Стари град

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • I ako se slažem sa većim delom teksta, moram da ukažem na jedan deo koji smatram netačnim, vezanim za ustanove kulture. Apsolutno podržavam bolju konktrolu trošenja novca, kako bi se izbeglo da se između ostalog, neko ugrađuje u novac koji ide za razne aktivnosti u kulturnim centrima, ali nikako se ne slažem sa tvrdnjom da je broj posetila glavno merilo uspeha ili neuspeha rada jedne kulturne ustanove. Kulturne ustanove MORAJU da postoje, makar i konstantno pravile trošak, jer od kulture i obrazovanja potiče sve što čini jedno ugledno građansko društvo.
    Prema vama, najuspešnija kulturna ustanova je Pink, jer oni eto puštaju muziku, a imaju super gledanost. Ali to ne ide tako. Pred nama je teška borba, uzbrdo, da kultivišemo ovo društvo, i u toj borbi, sigurno će morati puno da se ulaže pre nego što muzeji i pozorišta opet postanu novčano profitabilni.

    Sve u svemu, i podizanje kulture i obrazovanja društva je profitiranje, i ako ne novčano, ali itekako bitno na duže staze kako bi se stvorilo društvo u kojem će postojati kultura u okviru koje će moći i da se zarađuje na pošten način.

    • Ovo sa pinkom je zamena teza. Ne govori se o masovnosti već o “okvirnom broju posetilaca i korisnika”. Ako je niko ne posećuje, onda ta ustanova nema svrhu. Kuća Đure Jakšića jeste posećena i ima puno korisnika,a za Parobrod ne znam.