Mediji Šumadija

RTK vraćen gradu, a kada će da proradi ne znamo

Dugove Radoice Milosavljevića, bivšeg vlasnika RTK plaćaće svi građani Kragujevca, a oživljavanje RTK je neizvesno.

Kragujevac već godinama čami u medijskom mraku, kao u ostalom i veći deo Srbije. Međutim, za taj medijski mrak, verovali ili ne nije kriva cenzura koja se brutalno sprovodi u većini srpskih medija, već sistematska nebriga gradskih vlasti i ignorisanje zakonske obaveze sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja.

Naime, na HITNO zakazanoj sednici Skupštine grada Kragujevca, doneta je odluka da grad prihvata osnivačka prava nad Privrednim društvom Radio-televizija Kragujevac DOO (RTK), do sticanja uslova za novu privatizaciju za koju je predviđen rok od šest meseci.

Zasluge za ovaj “moralni i ljudski” čin kako se na sednici moglo čuti, pripisuju se lično gradonačelniku Kragujevca, Radomiru Nikoliću koji je u “stalnim i dugim pregovorima” sa zaposlenima i sa Vladom Republike Srbije bio odlučan da to pitanje reši.

Odbornici SNS-a, kao da zaboravljaju da je pravo na informisanje Ustavom zagarantovano pravo, te da su bili u obavezi da to pravo obezbede i za svoje sugrađane. Umesto toga, kao obrazloženje za to što već godinama unazad nema konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja daju arogantni odgovor da novca u budžetu nema.

Sa druge strane, građani Kragujevca bili su jasni u poruci koju su poslali gradskim čelnicima da žele da budu informisani i da žele da se RTK sačuva. Tu volju su jasno i transparentno, svojim imenima i prezimenima potpisali u okviru peticije koju su zaposleni na RTK svojevremeno organizovali, a koju je potpisalo više od 10.000 Kragujevčana.

Dakle, legitimitet za spas najuglednije medijske kuće u Šumadiji je postojao, ali odgovorno ponašanje gradskih čelnika je izostalo i koštaće mnogo, a koliko tačno to niko u ovom gradu ne zna.

Odgovorna i politički zrela odluka koju je Grad Kragujevac trebalo da donese i da izdejstvuje je da izbegne obavezu plaćanja dugova koji su se nagomilali, a koji su najvećim delom nastali u vreme dok je RTK bila u privatnom vlasništvu izvesnog Radoice Milosavljevića, privrednika iz Kruševca.

Da podsetimo, u toku samog privatizacionog procesa RTK, novi vlasnik, Milosavljević je bio dužan da uplati 150.000 evra bankarskih garancija, da ulaže u opremu i izmiruje sve obaveze uključujući i obaveze prema zaposlenima. O uplati garancija se dugo spekulisalo u iavnosti, a dugovanja prema zaposlenima su potpuno ignorisana. Zahvaljujući besomučnoj borbi zaposlenih privatizacija RTK je poništena. Dugovi su ostali, a za tri meseca koliko je RTK bila pod nadležošću Vlade Republike Srbije dugovanja prema zaposlenima nisu izmirena.

Kako je Zakon o privatizaciji medija nedorečen po pitanju procedure nakon raskida privatizacije medija otvara se logično prostor za „ad hoc“, nepromišljeno i neodgorvorno ponašanje svih učesnika vlasti kako na republičkom nivou, tako i na nivou lokalnih samouprava.

Pozivanje na moralna, društvena načela i pravdanja odluke o preuzimanju osnivačkih prava RTK, u najmanju ruku je sramno i ponižavajuće kako za sve medijske radnike u Kragujevcu, tako i za sve Kragujevčane.
Nazovimo stvari pravim imenom.

  • Radomir Nikolić i SNS nisu spasioci RTK, već su to građani Kragujevca kojima je oduzeto pravo na informisanje. To njihovo pravo moglo je da bude mnogo jeftinije da je gradska vlast pokazala minimum odgovornosti i godinama unazad izdvajala određenu sumu novca za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja. Podsećamo, račun RTK u ovom trenutku je u blokadi u ukupnom iznosu od 38.822.961 dinar što je oko 316.000 evra.
  • Veći deo opreme je rasprodat, kao i automobili, a iz te medijske kuće 35 zaposlenih od ukupno 59 koliko ih je početkom juna bilo na spisku zaposlenih je otišlo iz firme uz socijalni program. Najveći broj onih koji su napustili RTK su novinari, kamermani kao i ljudi iz tehnike koji su ujedno obavljali i najodgovornije poslove emitovanja i pravljenja programa. Treba napomenuti da su čelni ljudi RTK, svojevremeno pomoćnica direktorke, a potom i direktorka RTK, zatim odgovorna urednica i njen suprug koji je takođe bio zaposlen na RTK, napustili brod koji tone na vreme i spas našli u drugim firmama, mahom javnim preduzećima kao što su “Dom omladine”, “Studentski centar” “Nacionalna služba za zapošljavanje” i “Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja”. Simptomatično je i to da bivši tonac na Radio Kragujevcu, a inače suprug bivše glavne urednice RTK, sada radi kao Savetnik za zapošljavanje u NSZZ, a svoj karijerni uspon adekvatno je “zaslužila” i odgovorna urednica RTK zapsolivši se nedavno u Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. U trenutku nastanka ovog teksta iznenada se pojavljuje jos uvek nepotvrđena informacija da će na mesto direktora RTK biti postavljena bivša odgovorna urednica ove medijske kuće, koja je očigledno imala samo kraći karijerni izlet do Regionalne agencije. To ostaje da vidimo.
  • Zajedno sa osnivačkim pravima grad će biti u obavezi i da izmiri sva dugovanja RTK kao i dugovanja prema zaposlenima. Javnosti nije saopšteno koliki je iznos u pitanju.Takođe nema procena koliko će novca biti potrebno za puštanje u rad programa, imajući u vidu da je oprema RTK u izuzetno lošem stanju, makar onaj deo koji je još uvek u vlasništvu RTK.
  • Na koji način će se izdvajati sredstva iz budžeta za te poduhvate?
  • Da li aktuelna vladajuća garnitura ima nameru da ikada raspiše konkurs za finansiranje medijskih projekata od javnog značaja i da šansu da i ostale medijske kuće konkurišu za te projekte?

Informacija o ovim pitanjima nema, a jasno je i zbog čega. Takve procene i obaveštenja sasvim sigurno bi pokazala sve nelogičnosti ovakvog netransparentnog poduhvata i otvorile, po ko zna koji put pitanje odgovornosti za ovako loše stanje u medijima u Kragujevcu, kao i odgovornosti same Vlade Republike Srbije u pogledu kontrole sprovođenja Ugovora o privatizaciji i sprečavanja sistematskog urušavanja medija i novinarstva u celini.
Rezultat je tu, RTK je ponovo pod ingerencijom grada, a koliko će nas ova igra bez granica koštati, ostaje da vidimo i sami izračunamo.
Ivana Đorđevic, politikolog
Član Pokreta “Dosta je bilo”