Говор Скупштина Финансије

Саша Радуловић: Дефицит смањен јер је Влада узела новац из џепова грађана

Транскрипт говора Саше Радуловића на Одбору за финансије (04.12.2017.г)

sasa radulovic 05

Прво морам да укажем на повреду пословника. По члану 172 претрес предлога буџета на седници Народне скупштине може да почне најраније 15 дана од дана пријема предлога буџета у Народну скупштину. Ако се нешто предлаже по хитном поступку, мора да постоји неки разлог за то. Овде тог разлога нема. Влада касни са предлогом буџета месец дана, прекршила је Закон о буџетском систему, пошто је до 1. новембра морала да упути закон Скупштини. Ово је пракса која се наставила од претходних влада. Не бисмо смели то да толеришемо, јер ако не поштујемо правила и ако Влада не поштује правила, како очекивати од грађана да их поштују?

Члан 72, став 2 Пословника каже да се сазив седница доставља у писаном облику члановима одбора 3 дана пре одржавања седнице. Ми то обавештење нисмо добили. Добио сам СМС јуче у 16.04 за ову седницу одбора. Да подсетим да је буџет стигао у Скупштину навече, у петак, да се седница одбора заказује у суботу и да данас (недеља) имао седницу у 10 сати, а седницу скупштине у 15 сати.

Закон о буџету је најважнији закон у току године и најважнија ствар о којој би требало да дискутујемо јер утиче на све сфере друштва, на све сегменте државе и све грађане. Крајње је неозбиљно да на овакав начин улазимо у важну расправу о важном документу, да се ради целу ноћ не би ли смо припремили амандмане. Седница је заказана за данас у 15 сати са само једним циљем да се спречи да опозиција може да достави квалитетне амандмане, јер за то једноставно нема времена.Кад број страница поделите са бројем минута нема времена да се свака страница људски прочита, а камоли да се уради анализа и поднесу квалитетни амандмани.

У самом закону о буџету не слажу се бројеви. Инсистирали смо да добијемо табелу у Еxелу да бисмо могли то да проверимо, јер се бројви у члану 1 и у члану 8 не слажу. Кад саберете по економским класификацијама у члану 8, добијете другачије бројеве од оних у члану 1. У питању је крајњи јавашлук који не бисмо смели да толеришемо. Закон бисмо морали да вратимо Влади на поновно сабирање да бисмо могли на одбору да дискутујемо о томе. И, наравно, у законском року од 15 дана који је предвиђен.

Ово је неприхватљиво и због оваквих ствари владајућа већина ће изгубити на изборима. Ми овакве ствари никада нећемо радити, а победићемо на изборима.

“Корисно” кашњење буџета!

Уколико постоје тајни подаци у предлогу буџета би требало да стоји по којим тачкама Влада није могла да објави структуру, и да се тачно наведе разлика, а не да нам се догоди да кад сабирамо бројеве по појединачним тачкама у члану 8 имамо неслагања са чланом 1. Јер ако наведете да је разлика за ставку 411 2,5 милијарди динара, ако је разлика за економску класификацију 412 око 600 милиона, ако је разлика за 1,2 расходи за коришћење роба и услуга око 900 милиона, требало би то да стоји у буџету и да кажете не можемо да дамо структуру овога јер нас тај и тај закон спречава. Ово је примедба само на квалитет документа.

Структура трошкова по министарствима би требало да буде део буџета. Што се тиче пробијања рокова не слажем се са министром који каже да нам је “то корисно”. Замислите кад би грађани Србије рекли да је корисно за њих да касне са отплатом рате или да касне са плаћањем кредита или рачуна за струју. та аргументација им не би успела јер би им извршитељи куцали на врата и пленили имовину или скидали са њихових рачуна. Имамо закон и он мора да се поштује. Ако треба променити закон и ако постоје разлози да овај тврди рок 1. новембар није добар, онда треба променити Закон о буџетском систему и навести неки други рок или разлоге који могу бити изузетак од овога.

Одакле сад долази смањење дефицита?

Први начин је неуставно смањење пензија. Где у буџету можемо да видимо ставку позитивног ефекта од смањења пензија. Тај број се не види експлицитно ни у самом тексту предложеног буџета ни у буџету Фонда ПИО. Колико знамо из извештаја Фискалног савета ради се о 20 милијарди динара.

Други начин је у приходима назначене 22 милијарде од привременог смањења зарада у јавном сектору.

Ова два износу дају укупно 42 милијарде што ће рећи да је Влада посегнула у џепове грађана, у џепове пензионера и запослених у јавном сектору, у просвети и здравству.

Трећи начин су јасно изражене акцизе на струју које износе 14,9 милијарди.

Четврти начин су извучене добити из јавних предузећа од 15,5 милијарди. До сада смо видели да се та јавна предузећа задужују код комерцијалних банака да би буџету исплатили дивиденде које практично постоје само на папиру.

Кад све ове бројеве саберем (смањење пензија, смањење плата у јавном сектору, увођење акциза на струју и узимање добити јавних предузећа које у ствари нема) долазимо до износа од преко 70 милијарди динара. Да ово није урађено, да није посегнуто у џепове грађана и са пребацивањем дефицита са биланса државе на биланс јавних предузећа, дефицит би био већи за 70 милијарди динара. То је тако било и 2015. године.

Поред тога, све пореске стопе су, откако је дошло до промене власти 2012.г, повећане. Почев од ПДВ-а, све акцизе су повећане, порез на добит, сви паушални порези, порез на имовину и поменута акциза за струју, која је нова. Нигде није обрачунато колики је тај износ, колико је држава посегнула у џепове грађана и привреде по основу повећања пореских стопа. Ово би додало још пар десетина милијарди. Долазимо до тога да је Влада Републике Србије смањила дефицит тако што је узела новац од грађана и привреде, а сама ништа није урадила на томе да дође до реструктурирања, да више немамо оволике губитке и трошење у јавном сектору.

Да погледамо пример смањења зарада у просвети и здравству. Рецимо, да у неком делу јавног сектора имате 100 запослених који су у стању да раде посао за државу у том сегменту. А онда странке на власти, а то имамо годинама, угурају своје партијске кадрове на административна радна места где ништа не раде, дакле не професоре или лекаре, него партијске кадрове са измишљеним дипломама. И рецимо да додају 10 таквих радника на ових 100. И ми сад, уместо да одстранимо те партијске кадрове са купљеним дипломама, Влада би да заштити своју партократску позицију и своје неспособне кадрове и свима смањи плате за 10 одсто. То није увођење реда. То је узимање новца из џепа радника који заиста раде свој посао, који су већина и заиста нам пружају услуге, и здравствене и просветне и администрацију и све остало што нам треба. Ово се не зове реформа. Наравно, није посао министра финансија да се тиме бави. Он на све ово гледа амкроекономски и види да долази до одређених смањења, а кад гледамо суштински, видимо да привреда и грађани умиру под теретом овакве фискалне математике.

Увођење реда

Србији је потребно суштинско улажење у бројеве и суштинска промена, суштинско увођење реда које се у овом буџету не види. Дефицит је смањен на конто грађана и привреде.

Влада нема ниједно оправдање да буџет достави у петак предвече и да закаже седницу скупштине за недељу у 15 сати, а седницу овог одбора за 10 сати, као ни за то да су све тачке дневног реда спојене у једну обједињену расправу. Тако да не можемо посебно да разговарамо о финансијском плану Фонда ПИО или Националне службе за запошљавање или изменама закона о буџетском систему који је сам по себи заслужио детаљну расправу.

Сигуран сам да се министар трудио да бројеви буду како треба, али морате да схватите да је ово Народна скупштина у којој посланици својим гласом треба да подрже овај буџет. Коликогод сте се ви трудили ми морамо да проверимо јер смо од грађана добили одговорност да то радимо.

Ми, рецимо, у буџету имамо неке ставке које су 1.000 или 2.000 динара. Рецимо, 2000 динара помоћ за универзитет уметности или 1000 динара за нешто друго у просвети. Заиста смешно изгледа да нам у буџету стоје такве ставке.

Гаранције се дају јавним предузећима, а касније се преспу у буџет и представљају велику ставку која уништава јавне финансије, због чега касније и долази до тога да морамо да се задужујемо и да се отима новац од пензионера и запослених. Рецимо, имамо предвиђену отплату камате по гаранцијама 5,6 милијарди динара, па за отплату главнице по гаранцијама издатим Србијагасу, привредним друштвима у области железничког саобраћаја, Галеници, Ер Србији, Путевима Србије укупно 41,9 милијарди. Практично сва предузећа добијају неке дотације. Затим имамо 11 милијарди разноразних субвенција. Кад погледамо списак расхода, кад све саберемо: отплата камата по гаранцијама 5,6 милијарди, субвенције јавним нефинансијским предузећима 69 милијарди, а пензионерима је узето 20 милијарди, субвенције приватним предузећима 15 милијарди и то без икакве транспарентности, само пише да ће се ова апропријација распоредити по акту Владе. Признаћете да то није довољно.

Такође, за услуге по уговору, ставка 423, 23 милијарде, специјализоване услуге 424, 29 милијарди. Ово је све изнад оног што је отето пензионерима, а нема никакве анализе. Ово би свако министарство требало да уради. Ми смо од Министарства финансија тражили да нам достави појединачне планове сваког од министарства да бисмо могли суштински да анализирамо да ли су сви ти расходи потребни или не.

Имамо и ове казне које држава плаћа. То је стварно невероватно да је 12 милијарди динара предвиђено за то. То је расипање пара. Нико овде није против фискалне консолидације и смањења дефицита, али до њега мора да се дође тако што ће држава прво увести ред код себе, а онда посегнути у џепове грађана и привреде.

Главно питање је шта смо друго могли да урадимо. Ако имамо готово 42 милијарде динара које иду на отплату главнице по гаранцијама и још 5, готово 6 милијарди отплате камата по гаранцијама које је држава дала, то је кад се сабере више него оно што је држава узела на плате и пензије. Кад је реч о платама, уместо да их свима смањимо за 10 одсто, треба партијске кадрове на административним пословима избацити како би они који заиста ту раде, а то су и лекари и они који раде на терену у јавним предузећима, могли да имају своју плату. Не да се повећавају плате док макроекономска слика и фискална политика то не дозволе. Такође, 12 милијарди за казне, па 84 милијарде за разне субвенције. Држава, укључујући и проширену државу, јавна предузећа, није урадила свој посао, нису се променили и због тога имамо дефицит. Начин на који је смањен дефицит је дубоко погрешан. Уместо да се држава реструктурирала, она је узела више новца од грађана и привреде. То није питање социјалне приче и демагогије, него питање шта је држава могла да уради другачије. Кад погледам све ове буџетске ставке, јасно је да има много простора где је држава то могла да уради по јавним предузећима, по агенцијама, по министарствима, а није урадила. Ми немамо систематизације радних места, него партијско запошљавање које разара цело друштво и субвенције које су селективне, где се дели новац онима који су блиски врховима власти.

Ознаке
Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

7 Коментарa на "Саша Радуловић: Дефицит смањен јер је Влада узела новац из џепова грађана"

Обавести од
avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Nesha
Гост
Nesha

Ministar finansija = apolitički finansijski činovnik stare škole u začaranom esenes tunelu

Dragoljub
Гост
Dragoljub

Budžet je „istorijski“, kao i sve kod nas. Nadam se da će kreatori budžeta otići na smetlište istorije.

сале
Гост
сале

тих 12 млрд за казне, тј 100 мил евра, о каквим казнама се ради?

Borislav
Гост
Borislav

Radi se o kaznama koje država Srbija treba da plati zbog neažurnosti svoje admnistracije (neiskorišćavanje sredstava stavljenih na raspolaganje), zbog greški u pravosuđu (Strazbur) i slično.

сале
Гост
сале

сад разумем, хвала

Nikola
Гост
Nikola

Ovo se odavno zna!Sve ustede koje su ostvarili jesu na zakidanju penzija,zakidanju plata,uzimanju od opstina i gradova da bi sve to ostalo u budzetu a ono malo sto se radi to je iz kredita evo primera za onih 40 km puta gde je 300 miliona € kredit Kazahstan a drzava ucestvuje sa 8 miliona €.Zatim uzeli smo od MMF 1 milijardu € kao i od Emirata 1 milijardu €. Sve rade iz kredita a to neko mora i da vrati naravno narod Srbije jer sl godine dolaze nova poskupljenja.Pozaposljavali su sa kupljenim diplomama po opstinama i gradovima botovski kadar koji mi gradjani placamo a kao zabrana zaposljavalja to vazi z nas koji necemo da idemo pognute glave i da ljubimo nekome zadnjicu a imamo uredne diplome sa drzavnih institucija i radimo u privatnom sektoru za minimalac.Nama nije ni dopusteno da konkurisemo za neki posao u javnom sektoru iako ispunjavamo uslove.Premijer nam je nesposoban,nema dana radnog staza a prica nam o radu,okruzuje se nesposobnim botovima koji ga kuju u zvezde i sami takvi imaju prodju.Ja ne zelim da zivim u takvoj drzavi gde vlada medijski mrak i nesposobni,nestrucni sa kupljenim diplomama sede u direktorskim foteljama.Zato cu na sledecim izborima izaci na izbore i glasati za Dosta je bilo!

Siniša Živković
Гост
Siniša Živković

Dopada mi se što Radulović jednostavnim rečima, bez zamagljivanja problema previše stručnim pojmovima i objašnjenjima, uvek iznosi suštinu naših nevolja. Tako je i u ovom slučaju, rekao je najjednostavnije što se to moglo da je država ta koja ne radi, koja ne štedi, da umesto reformskih poteza zavlači ruku u džep građana i privrede i tako zadovoljava svoje partokratske interese. Ali ono što nije rekao, i što je po mom mišljenju potrebno dodati, jeste: tako svaki pacer može da vlada, tako su nekada radili i najgluplji drumski razbojnici – otimali su od putnika i sami ugodno živeli. Pored toga, otimanjem novca od privrede i građana potkopava se, pa i uništava, celokupan kapacitet za razvoj njihovih života: od normalne privrede (koja plaća poreze) pravi se lopovska, a građani se iznuruju do same granice opstanka i tako se onesposobljavaju za sređen i normalan život. A sve to za posledicu ima uništavanje društva (ne samo u moralnom smislu), rastakanje zemlje, obesmišljavanje života u Srbiji u tolikoj meri da mladi iz nje bezglavo beže. Dosta je bilo!

wpDiscuz