Војводина Пољопривреда Саопштењe

Сасушена обећања

Након тешке суше која је значајно умањила приносе војвођанских њива, напредњачка власт је брже, јаче, боље, задњег дана августа изашла са ребалансом покрајинског буџета којим се планира старт израде документације за системе за наводњавање у Војводини, а што су нам као готову ствар са грађевинским дозволама, а која ће „одмах“ да крене у реализацију обећали пре 3,5 године!

Наиме, у марту 2014. године (читај: пред саме изборе) изјава најаве изградње система за наводњавање у Војводини је била ова:

Имамо спремних 14 пројеката, 11 за територију Војводине са грађевинским дозволама…. Новац од кредита ће бити употребљен да се ископају нови и очисте постојећи канали…“

На горе поменутој седници у августу 2017, ново обећање је у тексту ребаланса исписано тачно овако: „….планирана средства повећана су у износу од 126.180.000 динара, а намењена су за реализацију пројекта ЈВП „Воде Војводине“, односно за израду техничке документације за грађевинску дозволу за потребе изградње система за наводњавање на подручју Војводине и даљу реализацију програма финансирања ових радова из средстава зајма за развој система за наводњавање Фонда за развој Абу Дабија.“

Јасно вам је да, осим ту и тамо чишћења канала, у последњим годинама ништа капитално од радова за које би требала грађевинска дозвола на каналима нисмо видели. Такође нам је свима јасно да је лоше стање канала тамо где су у функцији наводњавања били употребљавани до сада, овог лета спорадично онемогућавала њихову употребу за наводњавање у периоду највеће потребе за тим.

На наше питање шта се чекало 3,5 године, од секретара добијен је одговор да су се решавала техничка питања и сл.

Сарадња две владе, као промотивни трик
У оквиру првобитног излагања о овом послу, секретар за пољопривреду је изјавио да је садашњи поступак резултат добре комуникације две владе (републичке и покрајинске, вероватно зато што сада обе води СНС). Добра сарадња две владе је баш често промотивна порука владајуће странке. Питање је да ли је раније, када су различите странке водиле ове две владе, неки проблем комуникације кочио све ово и који други пројекти су можда још трпели! Прецизније, да ли ово значи да ови одозго (Републичка влада СНС) није хтела да комуницира по овом питању са покрајинском (ДС), или је покрајинска (ДС) одбијала тобоже пружену руку републичке (СНС). У сваком случају, огромна је срамота да се овако важни пројекти ослањају на међустраначку комуникацију и некомуникацију и зависе од добре или лоше сарадње страначких лидера. Не можемо толерисати да због политичког амбијента на било који начин трпе елементарне ствари. Такође, не можемо толерисати пребацивања кривице у круг јер ћемо се тако у истом кругу стално и мотати.

До краја седнице нисмо успели да прозремо како је то добра комуникација две садашње владе напрасно постала окидач за покретање овог важног, ако не и најважнијег, посла. Оно што знамо је да је тренутно „добра комуникација две владе“ старија од годину дана, јер већ дуго имамо исту странку на власти и у Републици и у Војводини. Па, шта је била баријера током последње године?

Шта је стварно покренуло тему наводњавања?
Повлачење средстава из Фонда за развој Абу Дабија орочено је на децембар ове године, тј. до покретања посла је дошло зато што је задњи моменат пре него што би та средства пропала!

Можемо само да констатујемо да смо партијска, а не народна држава.

Партије постављају своје лојалне чланове на функције где год могу да их се дочепају, а развој партијске државе у Србији је досегао и до места портира у јавном сектору. Ово значи да партије постављају скоро свугде и скоро све запослене, осим можда у делу приватног сектора који им још измиче, јер има среће да буде независан од политичког утицаја. Уз широко распрострањену партијску праксу куповине диплома, овај проблем са додатно продубљује.

Решење за овакве ситуације је потпуна професионализација свих радних места на којима се послови реализују и бирање људи за њих путем по реалним критеријумима прописаних и јавности широко доступних конкурса. Ако би се ово увело промене власти и шаренило партијског утиаја не би изазивали застоје у пословима, јер би они који послове раде остајали задужени за њих без обзира ко је где добио, а ко где изгубио изборе. Неопходно је истерати већ једном добре и лоше комуникације из политичког речника Србије. Уместо тих флоскула, увести одговорност онога ко је за посао задужен и обезбедити том неком да буде политички независан и самим тим ослобођен сваког притиска осим притиска одговорности за реализацију оног што ради. Ово је могуће само укидањем праксе партијског запошљавања и подвођења свега под партијску надлежност и партијски резултат.

Странке не праве мостове, странке не копају канале, странке не граде путеве… То и данас раде неки невиљиви обични извршиоци. Страначки посао је само да политичким деловањем стварају погодан амбијент да се послови несметано обављају стручно и потпуно мимо њих. На жалост, у грађевинским инвестицијама је нађен непресушан извор за промоцију политичких лидера.

Значи, или партократија – или редовна и несметана реализација пројеката у Војводини. Бирајмо!

Светлана Козић
председница Покрајинског одбора
Доста је било

Светлана Козић

Светлана Козић

Оставите коментар

Будите први да коментаришете!

Обавести од
avatar
2500
wpDiscuz