Савет за клот и фркет

Као представница покрета“ Доста је било” за родну равноправност који је на сопственој кожи више пута осетио тежину свог пола, са одушевљењем сам прихватила позив за седницу истоименог Савета. Иако већ на самом почетку неравноправни јер није било ни једног представника супротног пола о чијим интересима такође треба да водимо рачуна, ми жене почесмо да дискутујемо о тачкама дневног реда.

ravnopravnost-zene

Све је то тако и некако напредовало док нисам потегла питање рада Савета у претходном периоду као и извештаја о раду истог. Схвативши то као нешто непотребно и као моју провокацију, Савет је једногласно одбио достављање било каквог извештаја о томе шта је урађено у протекле 4 године. Узалуд сам објашњавала да нам је то неопходно због будућих акција Савета и то: да уважимо шта је добро и да га даље унапређујемо као и да учимо из грешака да се не би понављале.

Како покрет „Доста је било” не пристаје на компромисе који се тичу интереса грађана и грађанки, поднет је захтев за приступ информацијама од јавног значаја којим се захтева увид у целокупну документацију рада Савета за родну равноправност у периоду 2012-2016.

21.11.2016. писменим путем је стигао одговор на захтев са свим расположивим документима из тог периода. Тада је постало очигледно зашто је владајућа коалиција покушала да избегне да се до тих докумената дође.

У протекле 4 године, одржано је тачно 4 седнице Савета за родну равноправност након којих су спроведене тачно 3 акције на општини Чукарица. Донет је и Програм рада савета којим се једино постигло да владајућа коалиција постави 3 припаднице женског пола на функције у Већу општине Чукарица и тиме испоштује законски минимум од 1/3 жена на одговорним местима у Општини. То је потпало под унапређење положаја жена и њиховом већем укључивању у политички живот на територији општине Чукарица.

Што се тиче 3 акције за унапређење родне равноправности из поменутог Програма имали смо следеће: Уметнице Чукарице из 2014. и 2015. године. Те акције нису имале везе са унапређивањем права жена уметница већ је то био изложбени приказ хекланих, штриканих и осталих рукотворина где је само подржана стереотипија да су то стандардне женске дисциплине. Што значи, ако сте жена са Чукарице имаћете пуну подршку општине да искажете умеће и таленат у дисциплини клот-фркет. Јер кога је брига што су Вам права ускраћена ако Ви можете да иштрикате чарапу или направите декупаж саксију. А да ли имате посао, да ли сте самохрани родитељ, да ли Вас дискриминишу и мобингују, то ће се све решити намотајем вунице на прст.

Такође, последња али не мање важна акција која је као и предходне две промашила и тему и Савет је: Превенцијом до здравља жена Чукарице из 2015.године. Да не буде неспоразума, то је изузетно важно питање али за Савет за здравствену и социјалну заштиту а не за Савет за родну равноправност.

Цела концепија рада Савета за родну равноправност у протекле 4 године (а нажалост и сада) је погрешно схваћена; ништа није урађено по питању родне равноправности и то је нешто што житељи и житељке Чукарице морају да знају.

Наш Закон о родној равноправности обавезује органе јавне власти да: поштују равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, да развијају активну политику једнаких могућности као и да прате остваривање полне равноправности у свим сферама друштвеног живота…Област у којима Закон интервенише су : област запошљавања и здравствене заштите, породичних односа, образовања, културе, спорта, политичког и јавног живота и судске заштите. И након свега тога Ви дођете на Чукарицу где се то све постиже одласком на скрининг дојке и изложбом декупажа.

Покрет „Доста је било“ се енергично противи оваквом деградирајућем приступу родној равноправности и сматра да је то извргавање руглу битног сегмента нашег свакодневног живота као и воље грађана и грађанки који су нас изабрали да радимо у њиховом интересу.

О овој теми би се могло исписати још страница и страница али ћу ипак морати овде да станем јер је напољу све хладније и треба иштрикати онај џемпер за предстојећу зиму и тиме показати право на плетаћу иглу која ми на основу пола припада а након тога одох у Дом здравља на скрининг да будући борци за родну равноправност Чукарице буду поносни на мене.

Мsc Светлана Мишковић
чланица покрета „Доста је било“ и чланица Савета за родну равноправност општине Чукарица

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. Kao što celo naše društo pati od ogromnih, godinama nagomilanih problema, pre svega zbog stresnog života, tako i u ovoj oblasti postoje ogromni problemi. Ali, sve to nije razlog da se ostrašćeno pristupa rešavanju problema. Više puta sam sam ukazivao, da se sva pitanja oko bilo koje diskriminacije, kao i problemi sa agresivnošću moraju rešavati uzimajući u obzir celokupno društveno okruženje (holistički pristup) a ne samo usku oblast gde se dešava problem.
    Moj stav je da, ako želimo da nam u Srbiji bude bolje, žene itekako moraju aktivnije i u mnogo većem broju da budu uključene u politički i društveni život. Pristup koji ima sadašnja vlast prema ovome (kao i većina prethodnih vlasti,) je čisto kozmetički, i tu sam saglasan sa navedenim u tekstu.
    Međutim, kao što postoje fizičke razlike između muškaraca i žena, tako postoje i psihičke razlike, a itekako treba uzeti i razvojne razlike između dece i odraslih i to sa svim karakteristikama za oba pola.
    Ne uzimanje u obzir svih navedenih razlika je najgori oblik diskriminacije u Srbiji, a onda kad je nešto zaprljano takvom diskriminacijom, izlaze na videlo kompleksi tipa štrikanja džempera i gomile njima sličnih kompleksa.
    Član sam pokreta Dosta je bilo od njegovog osnivanja, aktivan sam član, poštujem vrednosti i saglasan sam sa većinom u programu pokreta, ali ovakav ostrašćeni pristup ovoj oblasti prepunoj problema, bez uključivanja ozbiljnih psihologa i psihoterapeuta, neće dati nikakve rezultate.

  2. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je takva papazjanija i gomila kontradiktornosti da bi njegova dosledna primena proizvela mnogo više problema nego što bi ih rešila. Zbog ogromnih mogućnosti polne diskriminacije i neravnopravnosti koje Zakon omogućava, pa čak i zagovara, svi Saveti za polnu ravnopravnost morali bi da budu sastavljeni od jednakog broja članova i članica, i o svemu bi morali da odlučuju konsenzusom. Ili da se bave štrikanjem.

Затворено за коментаре.