Autorski tekst Beograd Ljudska prava

Savet za klot i frket

Kao predstavnica pokreta“ Dosta je bilo” za rodnu ravnopravnost koji je na sopstvenoj koži više puta osetio težinu svog pola, sa oduševljenjem sam prihvatila poziv za sednicu istoimenog Saveta. Iako već na samom početku neravnopravni jer nije bilo ni jednog predstavnika suprotnog pola o čijim interesima takođe treba da vodimo računa, mi žene počesmo da diskutujemo o tačkama dnevnog reda.

ravnopravnost-zene

Sve je to tako i nekako napredovalo dok nisam potegla pitanje rada Saveta u prethodnom periodu kao i izveštaja o radu istog. Shvativši to kao nešto nepotrebno i kao moju provokaciju, Savet je jednoglasno odbio dostavljanje bilo kakvog izveštaja o tome šta je urađeno u protekle 4 godine. Uzalud sam objašnjavala da nam je to neophodno zbog budućih akcija Saveta i to: da uvažimo šta je dobro i da ga dalje unapređujemo kao i da učimo iz grešaka da se ne bi ponavljale.

Kako pokret „Dosta je bilo” ne pristaje na kompromise koji se tiču interesa građana i građanki, podnet je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kojim se zahteva uvid u celokupnu dokumentaciju rada Saveta za rodnu ravnopravnost u periodu 2012-2016.

21.11.2016. pismenim putem je stigao odgovor na zahtev sa svim raspoloživim dokumentima iz tog perioda. Tada je postalo očigledno zašto je vladajuća koalicija pokušala da izbegne da se do tih dokumenata dođe.

U protekle 4 godine, održano je tačno 4 sednice Saveta za rodnu ravnopravnost nakon kojih su sprovedene tačno 3 akcije na opštini Čukarica. Donet je i Program rada saveta kojim se jedino postiglo da vladajuća koalicija postavi 3 pripadnice ženskog pola na funkcije u Veću opštine Čukarica i time ispoštuje zakonski minimum od 1/3 žena na odgovornim mestima u Opštini. To je potpalo pod unapređenje položaja žena i njihovom većem uključivanju u politički život na teritoriji opštine Čukarica.

Što se tiče 3 akcije za unapređenje rodne ravnopravnosti iz pomenutog Programa imali smo sledeće: Umetnice Čukarice iz 2014. i 2015. godine. Te akcije nisu imale veze sa unapređivanjem prava žena umetnica već je to bio izložbeni prikaz heklanih, štrikanih i ostalih rukotvorina gde je samo podržana stereotipija da su to standardne ženske discipline. Što znači, ako ste žena sa Čukarice imaćete punu podršku opštine da iskažete umeće i talenat u disciplini klot-frket. Jer koga je briga što su Vam prava uskraćena ako Vi možete da ištrikate čarapu ili napravite dekupaž saksiju. A da li imate posao, da li ste samohrani roditelj, da li Vas diskriminišu i mobinguju, to će se sve rešiti namotajem vunice na prst.

Takođe, poslednja ali ne manje važna akcija koja je kao i predhodne dve promašila i temu i Savet je: Prevencijom do zdravlja žena Čukarice iz 2015.godine. Da ne bude nesporazuma, to je izuzetno važno pitanje ali za Savet za zdravstvenu i socijalnu zaštitu a ne za Savet za rodnu ravnopravnost.

Cela koncepija rada Saveta za rodnu ravnopravnost u protekle 4 godine (a nažalost i sada) je pogrešno shvaćena; ništa nije urađeno po pitanju rodne ravnopravnosti i to je nešto što žitelji i žiteljke Čukarice moraju da znaju.

Naš Zakon o rodnoj ravnopravnosti obavezuje organe javne vlasti da: poštuju ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, da razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti kao i da prate ostvarivanje polne ravnopravnosti u svim sferama društvenog života…Oblast u kojima Zakon interveniše su : oblast zapošljavanja i zdravstvene zaštite, porodičnih odnosa, obrazovanja, kulture, sporta, političkog i javnog života i sudske zaštite. I nakon svega toga Vi dođete na Čukaricu gde se to sve postiže odlaskom na skrining dojke i izložbom dekupaža.

Pokret „Dosta je bilo“ se energično protivi ovakvom degradirajućem pristupu rodnoj ravnopravnosti i smatra da je to izvrgavanje ruglu bitnog segmenta našeg svakodnevnog života kao i volje građana i građanki koji su nas izabrali da radimo u njihovom interesu.

O ovoj temi bi se moglo ispisati još stranica i stranica ali ću ipak morati ovde da stanem jer je napolju sve hladnije i treba ištrikati onaj džemper za predstojeću zimu i time pokazati pravo na pletaću iglu koja mi na osnovu pola pripada a nakon toga odoh u Dom zdravlja na skrining da budući borci za rodnu ravnopravnost Čukarice budu ponosni na mene.

Msc Svetlana Mišković
članica pokreta „Dosta je bilo“ i članica Saveta za rodnu ravnopravnost opštine Čukarica

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

2 Komentara na "Savet za klot i frket"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Andrej
Gost
Andrej

Zakon o rodnoj ravnopravnosti je takva papazjanija i gomila kontradiktornosti da bi njegova dosledna primena proizvela mnogo više problema nego što bi ih rešila. Zbog ogromnih mogućnosti polne diskriminacije i neravnopravnosti koje Zakon omogućava, pa čak i zagovara, svi Saveti za polnu ravnopravnost morali bi da budu sastavljeni od jednakog broja članova i članica, i o svemu bi morali da odlučuju konsenzusom. Ili da se bave štrikanjem.

goran
Gost
goran

Kao što celo naše društo pati od ogromnih, godinama nagomilanih problema, pre svega zbog stresnog života, tako i u ovoj oblasti postoje ogromni problemi. Ali, sve to nije razlog da se ostrašćeno pristupa rešavanju problema. Više puta sam sam ukazivao, da se sva pitanja oko bilo koje diskriminacije, kao i problemi sa agresivnošću moraju rešavati uzimajući u obzir celokupno društveno okruženje (holistički pristup) a ne samo usku oblast gde se dešava problem.
Moj stav je da, ako želimo da nam u Srbiji bude bolje, žene itekako moraju aktivnije i u mnogo većem broju da budu uključene u politički i društveni život. Pristup koji ima sadašnja vlast prema ovome (kao i većina prethodnih vlasti,) je čisto kozmetički, i tu sam saglasan sa navedenim u tekstu.
Međutim, kao što postoje fizičke razlike između muškaraca i žena, tako postoje i psihičke razlike, a itekako treba uzeti i razvojne razlike između dece i odraslih i to sa svim karakteristikama za oba pola.
Ne uzimanje u obzir svih navedenih razlika je najgori oblik diskriminacije u Srbiji, a onda kad je nešto zaprljano takvom diskriminacijom, izlaze na videlo kompleksi tipa štrikanja džempera i gomile njima sličnih kompleksa.
Član sam pokreta Dosta je bilo od njegovog osnivanja, aktivan sam član, poštujem vrednosti i saglasan sam sa većinom u programu pokreta, ali ovakav ostrašćeni pristup ovoj oblasti prepunoj problema, bez uključivanja ozbiljnih psihologa i psihoterapeuta, neće dati nikakve rezultate.

wpDiscuz