Синоћ у Крагујевцу одржана промоција књиге “Машина за расипање пара” Душана Павловића

У Дому омладине у Крагујевцу синоћ је одржана промоција књиге “Машина за расипање пара – пет месеци у Министарству привреде” аутора Душана Павловића, професора на Факултету политичких наука у Београду и потпредседника Политичког покрета “Доста је било”.

О књизи за коју сам аутор каже да је својеврсна инсајдерска прича, осим Душана Павловића, крагујевачкој публици обратили су се и Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције и Саша Радуловић, председник покрета “Доста је било” и министар у Влади Републике Србије 213/2014.

kragujevac-masina

Павловић је истакао да је радећи као саветник министра провреде био шокиран увидом у то на који се начин троши новац грађана Србије. Државне институције попут Министарства привреде, Агенције за приватизацију, СИЕПА и Фонда за развој окарактерисао је као машину за расипање пара. Милиони евра државног новца се назаустављиво троше на субвенције, без икакве даље контроле начина трошења тог новца. Новац од тајних и сумњивих приватизација као и из Фонда за развој користио се за финансирање страначких предузетника и њима блиских пријатеља. Павловић је истакао да је наслућивао каква је ситуација у државним институцијама, али да када је личним увидом открио које су размере трошења државног новца, застао му је дах. Зато је и одлучио да напише књигу у којој је представио и разоткрио како заправо функционише тај систем злоупотреба буџетског новца.

Мирослава Миленовић се, говорећи о механизмима злоупотреба, осврнула и на проблем партијског запошљавања чије је размере увидела током свог ангажовања у министарству. Са крагујевачком публиком је поделила и своја искуства у вези са овим великим проблемом и навела неколико ситуација које сликовито показују колико је тај проблем распострањен. Свој сусрет са страначким кадровима запосленим у државним иституцијама, окарактерисала је као судар два света.

На промоцији је говорио и Саша Радуловић, који је током пет месеци 2103/2014 био министар привреде. Са крагујевачком публиком разговарао је и о улози Народне банке Србије, као и о бројним кршењима Закона о банкама наводећи да Народна банка не ради свој посао.

Суочени са високим степеном цензуре и гушења слободе говора, Крагујевчане је занимало и да ли се они као људи који отворено причају о овим питањима плаше за своју безбедност. Општи је утисак да се ово троје људи не плаши. А не плаше се ни Крагујевчани који су показали и велико интересовање за куповину књиге Душана Павловића “Машина за расипање пара – пет месеци у Министарству привреде”.

kragujevac-masina2

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. @ Živko Belić
    U vašem takstu POSLOVNA TAJNA – MADE IN SERBIA navodite i ovo:
    „Bolje ipak sačekati te virtualne zlatne godine, koje premijer obećava i najavljuje.“
    Dušan Purić,
    pomoćnik ministra privrede istakao je da Srbija mora da se izbori za savremenu industriju i uhvati korak sa svetom.
    – Preduzeli smo niz koraka i strukturnih reformi i u 2015. smo imali rast industrijske proizvodnje od 8,5 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 10,2 odsto – naglasio je Purić.
    Nadam se da će te kao ekonomski ekspert argumentovano potvrditi ili osporiti ovo Vaše predviđanje koje i godpodin Purić potvrđuje.

    1. @MIKI
      Pa MIKI Vi mene zbunjijete jer ste sami zbunjeni.
      Ja ni jene reči ne rekoh već smo citirah Živka i Purića !
      Purić mi je potvrdio autentičnost izjave a Živko Belić ćuti,
      Znači on je primio zlatni sendvič za 2016-u.
      Čestitam!
      Pozdrav moj Miki.

    1. Pomalo grubo receno. Verujem da se deo prihoda koristi za finansiranje pokreta a promocija knjige je prilika i da se predtavi pokret.
      Ono sto me cudi je da knjiga nije besplatna za citanje na ovom sajtu u elektronskom obliku. To bi svakako pomoglo promociju pokreta medju mladjima ili onima koji su van zemlje.

    2. Pa stvari sa knjigama funkcionišu ovako:
      Autor potpiše ugovor sa izdavačem. Dobije honorar (nije neka suma obično od 1000 – 5000 e zavisno od tiraža) i tu je kraj priče. Organizuje se promocija (obično jedna). Da li se Pavlović odrekao honorara ili njegovog dela u korist DJB ne znam. On se takođe mogao i u potpunosti odreći honorara i preneti izdavaču sva prava.
      Finansije ovde nisu glavna stvar. Nisu čak ni sporedna – uopšte ne treba da budu predmet razgovora. Ono o čemu može da se govori je ono što u knjizi stoji.
      Ta knjiga je pamflet koji otprilike opisuje ono što nam rade – i onaj ko to ne zna može biti zainteresovan za takvo štivo. Da sam na mestu profesora BU ne bih se tom knjigom mnogo hvalio. Od jednog profesora i istraživača je za očekivati da izbaci drugu vrstu štiva koja polazeći od činjenica a koristeći naučni pristup i poznate zakonitosti nastoji da opiše čitaocu stanje u državi i društvu. Kako to nije slučaj ja ću ovu knjigu preskočiti.

  2. Savetovao bih Pavloviću da pročitra (ako je već propustio u svoje vreme) Luisovu knjigu „Martin Arrowsmith“. Koristiće mu. Kada jedan naučnik napusti svoj hram i svoju katedru i izađe u realan svet politike onda prestaje da bude Martin i postaje Silva. To međutim ne mora biti nužno loše jer iako je nauka izgubila jednog vojnika, društvo je dobilo jednog borca vođenog načelima nauke. Srećan put kroz bespuće realne politike i svaki uspeh mu želim.

Затворено за коментаре.