Ауторски текст Београд Правосуђе

Сиромаштво ургентно зове на бесплатну правну помоћ

Петогодишњи клинац паркирао је два пластична кипера испред стана у коме живи. Чуо је да долазе неки људи да иселе њега и маму. То је била најтужнија фотографија коју смо видели прошле недеље. Татјана Аничић је самохрана мајка, живи сама са сином. У спору инвеститора и бившег власника стана Татјана је била она која је добила пресуду о – принудном исељењу. Извршитељи су били веома брзи, и Татјани су закуцали на врата одмах. 

У земљи у којој судски процеси трају деценијама, а држава је највећи дужник, изненађује брза акција и ефикасност државе. Правна форма је испуњена, Татјана је нашла у сред парнице две стране, а иако је суд дао позитиван одговор на Татјанин приговор о исправљању ове малверзације, она не спречава извршење. Ту су на сцену ступили приватни извршитељи. Јер, Татјана је жена са малим дететом, у преводу – лак плен.

У земљи у којој постоји милионски број нагомиланих неплаћених дугова и спорова, али и исто толико сиромашних грађана који су те дугове и направили, требало би да постоји танана равнотежа између бриге за грађане и бриге да се дугови наплате. Држава Србија равнотежу не држи. Наиме, Законом о извршењу и обезбеђењу 2012. године одобрен је рад приватних извршитеља, чиме је, показала је статистика Коморе приватних извршитеља, принудна наплата дугова за комуналије већа за трећину. Статистка је једно, али реалност нешто сасвим друго. Многи грађани их зову “легалним утеривачима дугова”, иако је формално, њихов рад строго регулисан и надгледан.

Да ли је баш тако? Наиме, највећи дужник у Србији је држава, а управо се у пракси показало да је најтеже дугове наплатити управо од државе и великих дужника. Испада да се држава побринула да дугове наплаћује искључиво од најслабијих. Када је реч о поменутој равнотежи у земљи сиромашних дужника, онај други тег би свакако морала да буде институција бесплатне правне помоћи.

Али, тог другог тега нема. Јер, Србија је једина земља у Европи која нема законом регулисан систем бесплатне правне помоћи, а има обавезу да га донесе, по разним основама, још од 2006. када је грађанима Србије Уставом загарантовано то право. Од 2006. године написано је неколико нацрта закона и ниједан није ушао у скупштинску процедуру.

Пошто нема закона, грађани Србије не могу да добију бесплатног адвоката већ десет година. Још конкретније, да постоји закон милион и по грађана Србије који се налазе у најтежој финансијској ситуацији могли би да имају бесплатног адвоката. У том случају би и овакви случајеви избацивања на улицу због мизерних дугова могли да буду спречени, или би барем грађани могли добити адекватну правну заштиту.

Пример Бранке Хаватми је симптоматичан. Она је избачена на улицу због дуга од око 3.000 евра који је направила пре 25 година као жртва пирамидалне пљачке. Њен стан од 48 квадрата на централној београдској општини Стари Град продат је за само 26.000 евра. Извршитељу је нуђено плаћање дуга пре прве лицитације, али он се ипак определио за продају стана, при чему није било ни обавештења о продаји. Оваква злоупотреба моћи могла би да буде спречена уз стручну адвокатску помоћ.

Да је бесплатна правна помоћ неопходна говори чињеница да су од свих дужника највише погођени управо они из најрањивијих група и људи на ивици сиромаштва. Сиромашни дужник, који нема новац да плати адвоката и велике судске таксе, не може да се бори за своја права и плаћа све што се од њега затражи, чак и оно што је неосновано. Он не жели уопште да уђе у поступак јер се плаши да ће, у случају да га изгуби, морати да плаћа и трошкове суђења.

Грађани Србије по хитном поступку заслужују да остваре Уставом загарантовано право. Члан 67 Устава Србије грађанима гарантује право на правну помоћ и држави намеће обавезу да обезбеди услове за уживање и заштиту тог права, односно да законом уреди и да обезбеди пружање бесплатне правне помоћи.

Сиромаштво и све већи број наших грађана који западају у дугове све ургентније зову на усвајање овог закона.

Држава овако показује да принуду уме да спроведе, а да за заштиту тражи изговоре и пребацује одговорност.

Татјана Чанак
чланица покрета Доста је било

 

Повезани текстови:

Србији је неопходан систем бесплатне правне помоћи
ДЈБ одржао прву расправу о систему бесплатне правне помоћи

Доста је било

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар