LOKAL Ауторски текст Војводина Државна управа

Скривени извештаји о раду корисника јавних средстава

     Многи од нас се сећају институције која се звала Служба Друштвеног Књиговодства, касније Завод за обрачун и плаћање, а 2003. године као таква угашена и платни промет је почео да се обавља преко пословних банака. За време постојања такозваног СДК, целокупни платни промет се обављао преко ове финансијске институције. Редовни годишњи финансијски извештаји, тада и полугодишњи, подносили су се управо овој институцији и инспекција СДК је вршила редовне теренске контроле корисника. Сви корисници, привреда, непривреда, удружења, савези синдиката и остали субјекти платног промета, обједињени на једном месту, а новчани токови прегледни и транспарентни. Стиче се утисак да је управо ова доступност података некоме сметала…

     Преласком Платног промета у пословне банке, много тога се изменило. Правна лица, друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва своје редовне годишње финансијске извештаје достављају Агенцији за привредне регистре која их објављује и доступни су свима на сајту Агенције. Међутим, пословање директних корисника буџетских средстава је на неки начин скривено од очију јавности. Наиме, сви рачуни корисника јавних средстава су, сходно Закону о буџетском систему, трансферисани у популарно назване “буџетске рачуне групе 840” и њихови извештаји о раду представљају саставне делове консолидованих извештаја локалних самоуправа. У складу са Законом о буџетском систему, Управа за трезор је, између осталог, надлежна да за ове кориснике буџетских средстава прикупља податке о преузетим новчаним обавезама од субјеката јавног сектора у комерцијалним трансакцијама, у смислу закона којим се уређују рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, које они достављају кроз информациони систем Управе за трезор и на основу тих података, Министарству –Одељењу за буџетску инспекцију, ради вршења надзора, доставља извештаје са подацима о неизмиреним обавезама корисника јавних средстава чији се рачуни воде у припадајућем консолидованом рачуну трезора и обезбеђују преузимање података о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор. Другим речима, на тај и такав начин, јавност је ускраћена за појединачне финансијске извештаје – извештаје о пословању свих установа културе, домова здравља, образовних институција.

     На територији Града Новог Сада, тренутно егзистира 12 установа културе, 37 основних школа, 4 гимназије, 12 стручних средњих школа, Предшколска установа, Дом здравља. Сви су они директни корисници јавних буџетских средстава, а јавност нема увид у њихово пословање.
У материјалима за расправе на Скупштинским заседањима Града Новог Сада на тему извештавања буџетских корисника, за сваки извештајни период презентовани су врло штури извештаји о пословању ових установа. Из њих се мало тога може сазнати. Законска обавеза јавног објављивања финансијских извештаја за кориснике јавних – буџетских средстава, не постоји. Немају обавезу обелодањивања извештаја ни на својим сајтовима, па наравно онда то и не чине.

     Овакав вид НЕтранспарентности јавног објављивања података може представљати полигон за махинације новцем буџетских корусника. Зашто и коме је увођење “тајности” у обелодањивање пословних података корисника јавних средстава било потребно, препустићемо историји.

     Сада смо ту где јесмо… Рецимо ДОСТА ЈЕ БИЛО скривеном и нетранспарентном раду и иницирајмо измене у овој области! То је управо оно за чега се Доста је било залаже. Трансформисање садашњег тромог и власти прилагођеног система у транспарентан, свима доступан систем који ће служити грађанима и учинити доступним информације о трошењу јавних средстава.

Драгослава Лукић
Одборница ДЈБ у Скупштини Града Новог Сада

Ознаке
ДЈБ Нови Сад

ДЈБ Нови Сад

Оставите коментар

Будите први да коментаришете!

Обавести од
avatar
2500
wpDiscuz