Ауторски текст Социјална заштита

Социјалне станове купује партократија

Наша брижна Влада је крајем 2012. године усвојила програм изградње станова за социјално становање. Утврђено је да потребно 10.000 станова за најугроженије грађане у Србији.

IndeksFoto: мр Дејана Патаки

Првобитно је планирано за 12 градова, 1700 станова (тачније кућа) у Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Чачку, Крагујевцу, Краљеву, Смедереву, Смедеревској Паланци, Ужицу и Нишу. Донета је одлука да, за почетак, то буде у седам градова Србије.

Станови су летос завршени у Краљеву, Панчеву, Зрењанину, градња је каснила у Нишу и Кикинди, Крагујевац је одустао, а седми град се не помиње. Цена изградње је 320-360 евра по квадрату. Укупна вредност инвестиције, не рачунајући земљиште и инфраструктурно опремање је око 360 милиона динара. Држава је обезбедила двеста милиона динара, а остатак средстава градови и општине.

Шта наша власт подразумева под категоријом социјално угрожен становник? Социјално угрожен становник Републике Србије који хоће да аплицира (конкурише и добије) социјални стан није онај становник који нема примања (сиротиња). То је становник који има редовна месечна примања али недовољна да реши своје стамбено питање. “Нормално постоји и горња граница примања да се не би десило да људи који могу на тржишту да добију стан, узимају у закуп социјалне станове, па је тако за четворочлано домаћинство горњи лимит примања 90.000 динара”, рекла је директорка Републичке агенције за становање, Маја Лакићевић.

Станови су намењени стамбено угроженим инвалидним и особама са телесним оштећењима, породицама са више деце, особама преко 65 година старости, деци без родитељског старања и самохраним родитељима. Градска стамбена агенција ће станове давати у закуп на одређено време, на период од три године, уз могућност обнављања уговора, без права на откуп стана.

Међутим, увек их, на волшебан начин, откупе.

Што се тиче Зрењанина, изградња, десет кућа за социјално становање, почела је јануара 2014. године, а завршена је јула 2015. године. Куће су типске, саграђене у такозваном банатском стилу, жуте боје. Површина станова је од 39,65 до 56,59 квадрата. За овај инвестицију Влада Србије је издвојила 25 милиона динара, а Град Зрењанин је кроз инфраструктуру и земљиште издвојио 10 милиона динара. Цена закупа за стан од 50 квадрата је око 60 евра месечно. А како каже директор Градске стамбене агенције, Ласло Фукс: “Важно је истаћи да ово нису станови за социјалне случајеве.”

Јавни конкурс за десет изграђених социјалних станова у улици Фрање Клуза у Зрењанину је завршен (од 27. јула 2015.), избор грађана који су добили станове је требало да се деси двадесет дана по завршетку конкурса плус време за жалбе. Гарђани још не знају ко је срећни добитник. Зима је већ стигла.

У Зрењанину је давнашња пракса учинила да је нормално да социјалне станове добијају баш они који нису ни социјални случајеви, ни социјално угрожени. У ту категорију улазе запослени у јавним и државним установама, никако у приватном сектору. Има ту шароликог света од партијски запосленог шофера до градоначелника. Сам текст конкурса оставља простор за манипулацију и партијску доделу станова. У овом граду је сасвим нормално да социјални стан добије начелник неке градске управе или члан управног одбора јавне установе или предузећа. Било је таквих примера у недавној прошлости, а кашњење и нетранспарентност у додели станова, чему данас присуствујемо, даје реалног основа за сумњу.

Како су у станове уведени разни прикључци, па и гас, већ се унапред знало да социјално угрожена категорија не може да плаћа скупо плинско грејање. Али неко са редовним месечним примањима и додацима као што су месечна накнада из управног одбора, сигурно ће моћи да плати.

Кад се деси свечано уручење кључева, највероватније ће, поред ресорног министра и поносних градских представника власти, бити присутан и хор млађих ученика неке основне школе да уз музичку пратњу металофона отпевају:

На крај села жута кућа ти-ти-ти,
жута кућа та-та-та, жута ку-ћи-ца.
Ту ми седи стари отац, на-чел-ник,
он има једну ћерку, чла-ни-цу уп-рав-ног од-бо-ра …

Зар је могуће да је неко ко је запослен у јавној или државној установи, неко ко је члан неког одбора, тако угрожен да нема да плати приватно становање или узме кредит од банке. Месечна накнада која се добија зато што си члан неког управног одбора не улази у месечна примања.

Ово није социјална политика, ово је манипулација терминима „социјална“ и очигледна корупција и партократија. Четворочлана породица која има месечна примања 90.000 динара није социјално угрожена, нарочито ако је отац градоначелник или бивши градоначелник или било какав запослени са завршетком ник…… или члан неког одбора.

Држава је обавезна да грађанима обезбеди услове и подједнаке шансе за посао и омогући да се сами збрину за своје становање кроз уређен систем. Држава је ту да збрине, кроз социјалне програме, све оне који су сами, а немоћни.

Аутор текста
мр Дејана Патаки,
члан покрета „Доста је било – Саша Радуловић“

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар