Ауторски текст Политика

Шта је партократија

Партократија означава систем управљања друштвом у коме политичке странке злоупотребљавају свој положај власти и користе јавне ресурсе супротно својој намени за личну корист. Политичке странке су приватна удружења грађана која учествују на изборима и долазе у позицију да формирају извршну власт и онда управљају јавним ресурсима. Партократија је канцер друштва који од јавних ресурса и друштвеног интереса огромне већине грађана праве лични интерес партијске мањине.

Да би се замаглила ова суштина партократије, политичке странке које су учествовале у подели или учествују или желе да добију део колача партократског система, покушавају да измисле форму којом би прикрили да се ради о злоупотреби. Лажне форме конкурса које је лако наместити, тендери, нестраначке личности, форме “све је по закону”, управо служе да прикрију партократију. Нико се онда не бави суштином, већ лажном формом те прича прелази на терен да ли је лажна форма поштована или не и завршава са чувеним: тако је по закону.

Наравно да тако није по закону. Истинска форма чији би циљ био да се постигне суштина у Србији не постоји. Закони, не увек али често, добро дефинишу суштину. Суштина је да институције државе воде најбољи, људи од интегритета, са знањем и искуством у најбољем интересу грађана и у духу закона. Суштина је да се јавни ресурси користе у склaду са наменом и да се постигне најбољи квалитет и што већи ефекат за што мање новца. Како закони не могу нити требају да детаљно дефинишу и форму постизања суштине, ту долазе подзаконска акта и процедуре. И у њима се потпуно изгуби суштина и прекрије је лажна форма.

Најновији пример је избор омбудсмана. Изабрани омбудсман, кандидат СНС-а, је правник, има више од 10 година радног искуства. Ова законска форма би требала покрије суштину да кандидат има знање и искуство. Уз ову форму из закона, у јавности је провучена и измишљена форма нестраначке личности (никада није био у некој странци), која би требалo да покрије суштину: да кандидат има интегритет и да ће радити назависно. Изабрани омбудсман задовољава и законску форму и измишљену форму. И све изгледа да је по закону.

Измишљена форма нестраначке личности је драгоцена форма партократије за сакривање суштине и бесмислено извртање циља. Интерес друштва је да у политику улазе најбољи. Интерес друштва је такође да независне институције, културне установе, јавна предузећа воде најбољи, без обзира на страначку припадност или симпатије. Циљ је да за сваку позицију пронађемо људе са интегритетом, знањем и искуством. Партократија је када неко дође на важну друштвену функцију само зато што је члан неке странке и нема ни интегритет, ни знање ни искуство. Чланство у странци није нити сме да буде препрека. Није проблем Гашића и Табаковићеве и што су чланови СНС-а. Проблем је што немају интегритет, знање и искуство. Партократија је чињеница да су као такви дошли на тако важне позиције у друштву. И изабрани кандидат за омбудсмана је “нестраначка личност”. Ово нам јасно говори да се ради о лажној форми. Па како онда да проверимо тај интегритет, знање и искуство?

Законска процедура не предвиђа да кандидати доставе јавности детаљну биографију, да доставе свој план рада, објасне шта ће урадити и доставе мотивационо писмо у коме ће објаснити зашто се кандидују. Само један од четири кандидата је доставио детаљан план рада и о њему говорио. Законска процедура не предвиђа да кандидати имају јавне дебате у којима ће се представити грађанима и одговарати на питања грађана и да обавезно морају да одговарају на питања посланика који их бирају. А морала би. Јер једино тако, у дебати, кроз питања и грађана и медија и посланика, се проверавају “високе стручне и моралне квалитете” како то закон у члану 5 захтева. Једино тако се и долази до најбољег кандидата. Законска процедура дефинисана у Закону о заштитнику грађана и Пословнику Скупштине не дефинише ништа од овога.

Главни циљ ДЈБ је укидање партократије. Циљ је да дођемо до суштине друштвеног интереса, да нас воде најбољи без озбира на партијску припадност или симпатије, да се друштвени ресурси користе у циљу добробити огромне већине, не привилеговане партијске мањине. Због тога и указујемо на лажне форме чији је циљ избегавање суштине. Због тога ћемо и променити све лажне форме и заменити их формама које су у циљу постизања суштине. ДЈБ искрено жели да нас воде најбољи. Наш циљ није власт. Наш циљ је промена система. Због тога смо другачији.

Саша Радуловић
Председник “Доста је било”

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментар

Кликни овде да поставиш коментар

  • Patokratija je kada ljudi sa kupljenim diplomama ili olako stecenim na privatnim fakultetima dolaze do radnih mesta za koja su formalno kvalifikovana a sustinski su partijski parazit koji kroz zivot ide linijom manjeg otpora. Jos strasnie je kada vlasnici pecenjara postaju direktori javnih predezuca, kada ljudi sa osnovnim i srednjim skolama postaju sefovi po tim istim javnim preduzecima. Stranke osvajaju resurse i “proizvode” tu negativnu selekciju. Politika je kompromis. Stranke prave kompromis sa svojim glasacima a potom stranke medjusobno. Nadam se da ce nakon promena biti stavnjena tacka na partijsko zaposljavanje koje je vece nego ikad i da ces buduci koalicioni sporazumi biti pravljeni uz postovanje “crvenih linija” politke i da ce same stranke “procistiti” svoje redeove ili teziti ka tome. Prost primer partokratije je SPS, stanka koja je sustinki od 45′ na vlasti, odakle im toliko glasaca? Nije valja zato sto od izbora do izbora obecavaju besplatno zdravsto, skolstvo…Zbog partokratije. Decenijama porodice komunista i socijalista mogu da “zavrse bilo koji posao” uz trosenje drzavih resursa. Bez njih se ne moze promeniti vlast a sa njima do promene sistema se ne moze. Treba nam nova snaga na politikoj sceni trebaju nam novi ljudi. Dosta je bilo.