Економија Преносимо

Све је отишло у… у … УППР

Преносимо вам чланак Мијата Лакићевића.


Пре неки дан Данас је објавио да Политика АД иде у стечај. На то је стигла хитра реакција – није у стечај него у УППР. Да не буде забуне, Политика АД није исто што и дневни лист Политика. Издавач “најстаријег дневног листа на Балкану” је предузеће Политика новине и магазини, које је у подједнаком власништву Политике АД и фирме Ист медија група (Мирослава Богићевића) из Русије.

katanac

УППР, да и то одмах разјаснимо, скраћеница је за унапред припремљени план реорганизације, неку врсту предсобља стечаја, у којем се предузећу даје још једна прилика да у договору с повериоцима направи и реализује план (финансијског) пословања који ће фирму спасити дефинитивног гашења.

Ова шанса, међутим, у пракси се своди на то да држава, у разним својим облицима и “агрегатним стањима”, одустане од својих потраживања или их претвори у власништво. Управо се ово последње десило у случају Фабрике аутомобила Прибој.

Повериоци онога што је остало од некадашњег гиганта, а није остало много, углавном државни фондови, у крајњој линији дакле држава сама, прихватили су УППР, тј. постали су власници творнице камиона. Шта ће здравственом или пензионом фонду ФАП није јасно ни њима, али њих нико није ни питао. Нису они то ни постали драговољно него по једном декрету Владе Србије (од 27. октобра 2016), којим су државни повериоци обавезани да своја потраживања претворе у трајни улог. Интересантно је, узгред, да се међу новим власницима ФАП-а налази и Инвестбанка, која је и сама одавно у стечају (али још није умрла, а ка’ће не зна се).

Управо је њена судбина најбољи показатељ да стечај уопште није баук, можете и после њега, као фирма, сасвим лепо да се наживите. Или, узмимо, други, свежији пример: Танјуг не да је отишао у стечај, него је формалном одлуком владе ликвидиран написмено и начисто – па шта? Ено га и даље жив, мада не баш и здрав, али ко данас уопште не пати од неке врсте неликвидности.

Не важи то само за државне фирме. Ево, ових дана Блиц је објавио заправо стару вест, још из августа, да је јавно предузеће Србијагас преузело приватну фирму “Тоза Марковић” из Кикинде тако што је потраживања претворило у власништво. Дакле, то што је неко предузеће својевремено приватизовано никако не значи да опет неће бити национализовано. Или је боље рећи – опет приватизовано пошто је, како пишу новине, ТМ сад практично приватно предузеће врхушке из СПС-а, на челу са Бајатовићем, која тамо навелико запошљава своје заслужне кадрове.

Треба ли наглашавати да је Србијагас одавно зрео за стечај јер своје дугове од милијарду евра никада неће моћи да врати и одржава се у животу само захваљујући издашној буџетској помоћи и да је због тога једна од највећих опасности за српске државне финансије.

Али, будимо реални, Србијагас је такорећи “последње уточиште” за армију еспеесоваца, последње или бар једно од последњих утврђења некад огромне СПС-ове империје која се звала јавни сектор Србије. Све је то мање-више преузео СНС. Па сад, пошто га је преузео, практично одустаје од једног од најважнијих елемената реформе – отпуштања вишка запослених. Планирано је, наиме, да се број државних службеника (у року од три године, 2015-2017) смањи 75.000, што је заправо врло скроман циљ јер чини свега 10-12 одсто укупно запослених у јавном сектору Србије. Сада је јасно да се од тог плана одустаје: то говори нова министарка, али и подаци – уместо 50.000 у прве две године јавни сектор је напустило мање од 20.000 запослених. Много је значајније то што се запосленост смањује искључиво по основу одласка у пензију, а да никаквог отпуштања лоших радника нема. То је управо оно што одговара СНС-у, који је након преузимања власти неколико десетина хиљада својих чланова сместио у државне јасле. И намерава да то и даље чини пошто министарка грађевинарства најављује нова запошљавања у општинама (где званично још увек важи забрана), наводно да би се убрзала легализација бесправно подигнутих објеката (која је требало да се заврши до краја прошле године) и наводно само на одређено време, али док то време прође – појео вук магарца.

Илустративан је у овом контексту скорашњи пример из Пећинаца. У овој малој општини, са свега двадесетак хиљада становника, локални службеници су се досетили како да доакају ограничењу плата, па су основали 62 комисије, на основу чега је њих 30 поделило 14 милиона динара (у просеку 4.000 евра годишње сваком). Али, СБПОК (Служба за борбу против организованог криминала) не пада на памет да иде у Пећинце; она не излази из Чајетине, где контролише пословање политички неподобног Стаматовића. А гле случајности, ваљда за сваки случај, у исто време кад и СБПОК, у Чајетину је навратио и Андреј Вучић.

Све у свему, чини се да је и цела Србија ушла у својеврсни УППР. Само не на микро, него на макроплану. Односно, тачније, не “унапред припремљен план реорганизације” него унапред припремљен план редистрибуције. Присуствујемо заправо великој прерасподели националног богатства. Чланови СНС преузимају туђе фирме и добијају послове на државним тендерима; они добијају послове у државним органима, у државним предузећима, у државним установама; они добијају сигурне плате, они добијају стамбене кредите и купују станове, купују земљу, купују…

Као и свака транзиција, дакле, и ова има своје губитнике и своје добитнике: први су грађани Србије, други су припадници Српске напредне странке.

Мијат Лакићевић
Пешчаник, 28. новембар 2016.

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

2 Коментарa на "Све је отишло у… у … УППР"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Nikola
Гост
Nikola

Nema ni R od reformi…. Smanjenje broja drzavnih sluzbenika je sim,bolicno mahom penzionera, oni koji sami odu i onih koji su zamerili. I otpustanja privatizovanih preduzeca kao RTV pancevo gde se otpusteli nazaviju otpustenima. Cak se sigurno i statistika lazari. Svoji clanovi su pod pojmom povremeno, privremeno otpustaju. Nema departizacije svi direktori dekani, nacelnici su bliski sa SNS i SPS. Plate su vece preko raznih dodataka, komisija…. Zaposljavaju svoje kadrove na upraznjenja radna mesta i nvo bliske vlasti. SNS ako otpusta i ne zaposljava i ne daje povoljnosti i dodatke bi vrtoglavo pao jer mu je to grana na kojoj sedi.

cviko
Гост
cviko

FAP-FAMOS nekada
Nekada bila i sada se možda spominjala grupacija FAP-FAMOS ( SFRJ )
Grupacija FAP’Famos 1975 godine proizvodila je oko 3000 kamiona, autobusa , itd. u SFRJ
*
Sisu finska fabrika spominje se oko 1972 godine kao fabrika = male bitnosti u Evropi , radila remonte za finsku armiju, nešto veoma malo kamiona proizvodila za prodaju u Finskoj
Sisu je i danas potpuno beznačajna evropska fabrika.
*
FAMOS je prozvodio oko 3000 do 3500 motora godišnje za:
Fap kamione , Sanos autobuse ( Skoplje ) ,utovarivače Radoje Dakić( Podgorica) i
14 oktobar( Kruševac ) , za fabriku kompresora Smederevo, za šinobuse , za traktore guseničare BNT Novi Travnik(BIH).
Onda je FAP FAMOS ( SFRJ ) bila fabrika priznate evropske veličine .

FAMOS je proizvodio dizel motore ( 4 i 6 cilindara ) od 80 do 230 KS (horizontalne motore za autobuse i šinobuse ) ,
4 i 6 brzinske sinhrone menjače i kvačila sa kućištima za kamione / autobuse , Odelenje za adaptaciju motora u Famosu adaptiralo je ove motore za razne namene prema specifičnim potrebama.
U FAMOS-u su radili magistri i doktori nauka iz oblasti mašinstva.
Veoma je teško magistrirati , a tek doktorirati na mašinstvu.
*
Na Koranu kod Pala ( BIH Sarajevo , nekada SFRJ ) bila je febrika za remontovanje svih vrsta dizel motora i menjača proizvedenih u FAMOS.
*
ZA PROIZVODNJU MOTORA KAO I KASNIJU EKSPLOATACIJU TREBA I OVO
Fabrika Bratstvo iz Novog Travnika (BIH ) pravila je razne otkovke za Famos ,
FOB – fabrika odlivaka Beograd lila je motorske blokove , glavu motora … ,
u Mladenovcu i Novom Sadu su liveni klipovi i klipne karike.
Fabrika Rad (FRAD ne znam odakle je ) proizvodila filtere za vazduh i ulje.
Ulje za motore i menjače iz Rafinerije Modriče(BIH).
Boš pumpe za ove motore proizvodio je Rikard Benčić ( Rijeka ) i još neko
Razni kompleti zaptivki za motore i menjače (Tesnilna ’ Medvode , Slovenija , možda i neko iz Srbije)
klizni ležajevi za motore, menjače iz Kotora …
anlaseri za ove motore (Iskra ’ Slovenija, valjda i Rudi Čajavec Banja Luka,)
kamionski akumulatori iz Fabrike akumulatora u Somboru,
Kovani usisni i izduvni ventili ( valjda Prva petoletka Trstenik),
hladnjaci za motore iz Rogatice(BIH),
razna gumena creva ( Rekord’ne znam odakle ),
bakarne cevi za kočione vodove i Boš pumpu(valjda Kraljevo),
kompresori vazduha (valjda iz Doboja ),
instrumenti na instrument tabli (valjda Insa fabrika iz Zemuna ),
Gume za kamione , autobuse , traktore ( Trajal, Sava Kranj )
*
Da sve ovo može da radi bile su potrebne fabrike reznog alata u Trsteniku, Trebinju , Novom Sadu.
*
A gde je sve to sada ? – nikada više neće ni biti , nema : tržišta , tehničara , inžinjera , kvalifikovanih majstora kojima je osećaj preciznosti za proizvodnju motora i menjača u genima.

wpDiscuz