Култура Приватизација Саопштењe

“Авала филм” продат бившем таксисти из Панчева

“Авала филм” је књишки пример пљачкашке приватизације која је спроведена у Србији уз директно саучесништво државе. Оно што га чини посебним у односу на друге сличне случајеве, у којима је држава неком приватном инвеститору „наместила“ добар посао, јесте да смо у овој сумњивој продаји изгубили филмско благо, културно добро од националног интереса.

apr1

Поставља се питање ко је у држави, која је имала судбину „Авала филма“ у својим рукама, имао користи у послу од кога цела нација има само губитак?

“Aвала филм” је купила фирма „Филмски пут“, регистрована пре само месец дана са капиталом мањим од 500 евра. Тачније, према подацима Агенције за привредне регистре, власник фирме је извесни Мишел Бабић из Париза. Међутим, цела његова фирма је 2. априла 2015. године стављена под хипотеку, што указује да је прави купац  у ствари власник те хипотеке Саша Ћоровић, бивши таксиста из Панчева, а не Мишел Бабић.

У Регистру заложног права на покретним и непокретним правима Зл. бр. 4028/2015, 02.04.2015. године, регистратор је, одлучујући о регистрационој пријави за упис заложног права коју је поднео Miшел Бабић, Француска, донео следеће решење:

“Усваја се регистрациона пријава поднета дана 01.04.2015. године у 13:51:47 часова, па се региструје заложно право следеће садржине:
ПОДАЦИ О ЗАЛОЖНОМ ПОВЕРИОЦУ
Име и презиме: Саша Ћоровић
Пребивалиште: Београд (Врачар)
Пословно име: AUTO TAXI SAŠA ĆOROVIĆ PREDUZETNIK PANČEVO, BRAĆE JOVANOVIĆ 16A

apr2

Начин на који је „Авала филм“ гурнут у стечај 2011. године, чињеница да је “Авала филм” имала више имовине него обавеза, а да је држава преко Агенције за приватизацију, Агенције за осигурање депозита и Пореске управе, била истовремено и власник и поверилац и управник, указује на лоше газдовање државе, можда и свесне лоше намере према некад највећем филмском студију у Југославији.

Подаци о купцу који је регистровао фирму пре само месец дана са капиталом од 60.000 динара, бившем таксисти који је власник хипотеке и смешна цена по којој је добио 37 хектара земље на Кошутњаку указују на сумњу да у продаји нису била чиста посла.

Кад је утврђивана почетна цена од свега 8,2 милиона евра по којој је и продата фирма, право коришћења вредних 37 хектара процењено је на нула динара. Процењивана је само вредност 20.000 квадрата трошних објеката, а она је ништавна. Купац ће, за разлику од „Авала филма“, моћи да „безвредно“ земљиште преименује у грађевинско, а то неодољиво подсећа на све наше пљачкашке приватизације.

Покрет „Доста је било – Саша Радуловић“ упозорава тужилаштво да испита све околности продаје и одговори на питање ко је извукао корист из посла од кога Србија има штету.

Ознаке

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Svi tenderi i privatizacije su pod šapom Andreja Vučića. Ovo nije moglo da prodje bez njegovog udela. On je u Ministarstvu Prosvete doveo čoveka izv JOksimovića iz Berana i postavio ga na mesto Načelnika UPrave Školstva Beograda da bi mogli da muvaju na tenderima. Kad se digne prašina On će kao i ostali otići u zavičaj i lepo žveti od paketa koji će poneti iz Srbije, kao i oni koji su ukrali identitet gospodina brata.

  • Ово је “очигледна” борба против корупције и тајкуна! Нигде у извештајима није напоменута она “безначајна” површина од “тричавих” 37 хектара. Рачунајте у Бачкој је то 37.000 евра по 12о дин( за њиву) =4.300.000. динара. Упоређивати цену са грађевинским земљиштем је глупост, само израчунајте КОЛИКА је онда добит када се претвори у плацеве!! Колика је тек штета за културу, вероватно ће оно највредније да заврши у неком још горем подруму.

  • Da nije interneta, mogućnosti provere podataka, ne bismo imali pojma šta ta banda radi. Ovako je na svim poljima. A obrću se kao zmije, lažu u oči, kradu. Svaka vam čast, puna podrška. Nije lako sa takvima.

  • Meni nije jasno zasto se uopste obracate institucijama sistema kad su one sve do jedne korumpirane i od njih nikada necete dobiti adekvatan odgovor. Ja razumem da Vi zelite da sve ostvarite legalnim putem ali u ovoj ovakvoj drzavi to je nemoguce. Vreme nam istice DIKTATURA je iz dana u dan sve veca i docice vrema da komunikacija medju ljudima nece vise biti moguca ni preko drustvenih mreza i onda cemo biti u potpunom mraku.
    Poslednji je momenat da se nesto preduzme ako na silu vladaju na silu treba i da odu sa vlasti.