Правосуђе Преносимо

Крик: Ко је и зашто укинуо пресуду Шарићу

Судије Апелационог суда укинуле су пресуду Дарку Шарићу јер тврде да није јасно написана и сматрају да је требало да му се суди по блажем закону. Спорно им је било и учешће судије Владимира Вучинића у овом поступку. Мрежа за истраживање криминала и корупције – КРИК открива да су судије које су укинуле ову пресуду донеле још неколико контроверзних одлука – ослободиле су Станка Суботића, Луку Бојовића и смањиле казну хулигану Урошу Мишићу.

apelacioni-sud

Апелациони суд донео је пре скоро два месеца драматичну одлуку – да укине пресуду Дарку Шарићу и наложи да му се за шверц 5,8 тона кокаина суди испочетка. Ова одлука, међутим, прошла је готово незапажено.

Објављена је на сајту суда са месец дана закашњења, 24. јуна у петак поподне, после истека радног времена.

Чак и сутрадан, када су вест објавили интернет портали и проширила се на друштвеним мрежама, водећи медији нису јој придали већи значај. За медије који су некада објављивали хиљаде чланака о Шарићу „копајући“ сваку доступну информацију о њему, укидање пресуде једва да је било вредно једне кратке вести.

Ни судије Апелационог суда нису сматрале да јавност треба да буде детаљно обавештена о случају. У штуром саопштењу није објашњено зашто је укинута пресуда у једном од највећих судских поступака – писало је само да је оваква одлука донета због повреда кривичног поступка.

Нико од представника власти није коментарисао случај.

Деловало је као да су сви желели да овај догађај прође незапажено.

Новинари Мреже за истраживање криминала и корупције – КРИК анализирали су одлуку Апелационог суда да се укине пресуда којом је Шарић осуђен на максималну казну од 20 година затвора за шверц кокаина, а његови сарадници на вишегодишње казне. Њима ће се поново судити за ова дела.

Контроверзне судије

У већу које је укинуло пресуду биле су судије Верољуб Цветковић, Драгољуб Ђорђевић, Милимир Лукић, Надежда Мијатовић и Бојана Пауновић.

Одлука је донета већином гласова што значи да је неко од судија имао другачије мишљење, али је тајна ко је како гласао.

Неки од ових судија поништили су пресуде у другим познатим случајевима и ослободили криминалце, контроверзне бизнисмене и хулигане, открива КРИК.

Тако је судија Ђорђевић био у судском већу које је крајем прошле године ослободило Станка Суботића Цанета коме се судило за шверц цигарета. Судије су рекле да је део оптужби застарео, а за други део није било довољно доказа да се Суботић прогласи кривим. Врховни суд је у јуну ове године утврдио да су судије незаконито ослободиле Суботића не прихвативши део доказа.

Цветковић, Ђорђевић, Мијатовић и Пауновић потврдили су ослобађајућу пресуду Луки Бојовићу, шефу земунског клана, коме се судило за три убиства и два покушаја убиства. Како је КРИК раније открио, Бојовић је вршио притисак на сведоке и тужилаштво је судијама доставило доказе о томе. Судије те доказе нису прихватиле, а на основу намештених сведочења оборена је пресуда.

Цветковић, Ђорђевић и Пауновић смањили су казну и Урошу Мишићу, коме се судило за покушај убиства полицајца на фудбалској утакмици, са десет на пет и по година.

У случају Шарић пресуду су укинули, како су навели, из неколико разлога.

„Психолошки везан“ судија

Судија Вишег суда Владимир Вучинић, по мишљењу већа Апелационог суда, није смео да суди нарко-босу.

Вучинић је 2010. био председник судског већа које процењује да ли оптужнице имају довољно доказа да се оптужени изведу пред суд.

Међу оптужницама које је одобрио биле су и оне против Шарића. Према тадашњим прописима, то није била препрека да Вучинић истовремено и суди Шарићу.

Закон је, међутим, промењен крајем 2013. године, док је суђење трајало, и прописао је да судија који је потврдио оптужницу не може да суди у истом случају.

Свега два дана пред објављивање првостепене пресуде Шарићу прошле године, његови адвокати тражили су изузеће Вучинића, али је председник Вишег суда одбио њихов захтев.

Судије Апелационог суда, међутим, прихватиле су овакав став адвоката. Они су у пресуди рекли да сумњају у Вучинићеву објективност јер је потврђујући оптужницу стекао одређена убеђења и „психолошки је везан“ за своју ранију одлуку.

Након бројих притисака које је трпео, Вучинић је одустао од каријере судије и постао адвокат. Неће бити у већу које ће поново судити Шарићу.

Нејасна пресуда

Још један разлог због ког је оборена пресуда, како пише у одлуци Апелационог суда, је то што није јасно написана.

Иако нису оспорили доказе против Шарића, судије Апелације кажу да у пресуди није конкретно објашњено која је била улога чланова групе током шверца дроге.

О учешћу сваког члана групе детаљно се говорило током суђења. Нарко-картел је функционисао на неколико континената – један део групе је из Србије и Црне Горе организовао шверц, други је куповао дрогу у Јужној Америци, а трећи је прекоокеанским бродовима кокаин пребацивао у Европу. Посебан огранак картела организовао је продају у Италији и другим земљама.

То, међутим, није добро објашњено у пресуди, сматра Апелациони суд.

У пресуди су имена свих чланова побројана на почетку, а затим је описан међународни шверц дроге, без прецизирања ко је шта радио. Тако испада да су сви чланови учествовали у свим криминалним акцијама, односно да су вршили сваку од улога које су постојале приликом шверца кокаина.

Наводи се и да судија Синиша Петровић у пресуди није објаснио како су Шарић и два његова сарадника који су осуђени као шефови, створили план и организовали људе на територији Јужне Америке да купују, складиште кокаин и да га транспортују у Европу.

Судија није јасно навео како је на основу снимака прислушкиваних разговора и писаних доказа закључио да је нарко-картел починио дела за која их тужилаштво терети, пише у пресуди Апелационог суда.

Блажи закон

Апелациони суд тврди да је Виши суд требало да Шарићу и члановима његове групе суди по старом, блажем закону.

Док је балкански нарко-картел шверцово дрогу, променио се кривични закон. У септембру 2009. године, месец дана пре него што је догодио последњи покушај шверца преко две тоне кокаина из Уругваја, донет је нови закон који је прописао строже казне да ово кривично дело.

Шарићу је Виши суд пресудио по новом и строжем закону јер се група бавила шверцом и након промене закона.

Уколико се у поновљеном суђењу примени стари закон, Шарић може бити осуђен на максималних 15 година затвора, уместо 20 колико је добио по новом.

Повољна клима

Од почетка суђења Шарићу 2010. године, разне контроверзе су пратиле један од највећих случајева који се водио пред Специјалним судом.

Одбрана је покушавала да оспори надлежност суда с обзиром да се шверц кокаина одвијао ван територије Србије, али суд то није прихватио уз објашњење да је група шверц организовала из Србије. Највише полемике било је у вези са снимцима прислушкиваних разговора за које је одбрана тврдила да су прибављени супротно закону.

Суђење су пратиле и медијске кампање предвођене таблоидом „Информер“. Тврдило се да против Шарића нема доказа, дискредитовани су сведоци, а нападани су и они који су водили истраге против Шарићеве групе.

Многи који су водили „случај Шарић“ су смењени. Истражни судија Драган Лазаревић премештен је из Специјалног суда. Ивица Петровић који је водио операцију у Безбедносно-информативној агенцији (БИА), деградиран је на место оперативца. Родољуб Миловић, некадашњи начелник Управе криминалистичке полиције (УКП), смењен је након Шарићевих оптужби да је примио мито. Ове оптужбе никада нису доказане. Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, који је водио истрагу, није поново изабран на место тужиоца у децембру прошле године. Његов заменик Саша Иванић, који је тужилац у овом случају, био је на мети медијских напада.

Шарић се предао у марту 2014. године, два дана након парламентарних избора на којима су Александар Вучић и Српска напредна странка (СНС) освојили убедљиву већину.

У судници је рекао да се предао јер је по њега наступила „повољна клима“, да може да има поштено суђење и да више није државни непријатељ. Јавности до данас нису познати детаљи његове предаје.

Премијер Вучић је у интервјуу за КРИК рекао да се са Шарићем није преговарало о висини затворске казне.

Пропали поступци

Одлука о укидању пресуде Дарку Шарићу и члановима његове групе једна је у низу оборених или ослобађајућих пресуда у познатим суђењима припаднцима криминала претходне године.

Осим Станка Суботића и Луке Бојовића, ослобођен је и Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам у случају убиства хрватског новинара Ива Пуканића.

Маја Адровац, осумњичена да је помагала у покушају убиства бизнисмена Милана Бека, првостепено је ослобођена због недостатка доказа.

Прошле године ослобођен је и Новак Буха, брат Љубише Бухе Чумета, и његови сарадници којима се судило за рекетирање. Та пресуда је, међутим, укинута пре месец дана и њих чека поновно суђење.

Извор: Крик

Ознаке

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Zaparalo mi je sva cula:Saric se predao u martu 2014god. dva dana nakon parlamentarnih izbora na kojima su Vucic i SNS osvojili ubedljivu pobedu.U sudnici je rekao da se predao, jer je po njega nastupila” povoljna klima”, da moze da ima posteno sudjenje i da vise nije drzavni neprijatelj.

  • Pa dobro nije jASNO napisana.
    Nije ovo Sablja 5 oktobar pa da idemo preke sudove.
    Ima se sudjenje zalbe, medjunarodni sudovi.
    Ima dokaza, nema dokaza, malog znacaja delo, posebne okolnosti, uracunljivost, neuracunljivost…
    Sve se to gleda.
    Ovo je pravna drzava!
    Goni se i Dragan Tomic kadar SNS-a.
    Pustomo sudove da rade svoj posao.
    Za sumlju o korupciji prijavimo, policiji, tuzilastviu, Savetu suda!

  • Nešto ozbiljno ne valja sa pravosuđem. Šema je već godinama i u velikom broju važnih slučajeva ista ili slična: ako prvostepeni sud i osudi nekog, apelacioni ili drastično umanjuje kaznu ili vraća suđenje na početak. A onda tokom svega toga i delo zastari.
    Pitanje je dakle:
    1. Da li u nižim sudovima sede tolike neznalice da ne umeju ni da vode postupak, ni da napišu presudu?
    2. Da li su niži sudovi, tj. postupajuće sudije možda namerno vodili traljavo postupak i loše napisali presudu, da bi omogućili apelacionom sudu da istu obori?
    3. Da li je apelacioni sud (ili bar neke njegove sudije) korumpiran?
    Lično, ubeđen sam da je na sva tri pitanja odgovor “DA”, pa kako se kome šta zalomi. Koliko god to zvučalo “radikalno” našem pravosuđu je potrebna ozbiljna i temeljita čistka. Očigledno su mnogi iz te branše odavno zreli za dugogodišnju robiju. Ja bih počeo od sveobuhvatnog ispitivanja porekla imovine sudija. Pa onda polako naniže.