Autorski tekst Južna Srbija

Tajno o javnim preduzećima

Mnogo se prašine podiglo oko izbora direktora Niških JP. Da se čitav proces odvijao pod velom tajne jedina je stvar u koju niko ne sumnja. Sve ostalo je pod znakom pitanja. Međutim, pored medija koji od raspisivanja konkursa pa do objavljivanja imena prvo, drugo, u nekim slučajevima i treće plasiranih kandidata za direktore, ni naši predstavnici u Skupštini Grada nisu imali nikakav uvid u ova dešavanja, iz prostog razloga, jer su članovi Komisije za izbor direktora čitav proces vodili iza zatvorenih vrata. Niko od učesnika u višemesečnom procesu procenjivanja sposobnosti kandidata koji su se javili na konkurs ni u jednom trenutku nije osetio potrebu da odgovori na mnogobrojna pitanja. Proces koji je morao da bude potpuno transparentan potresali su povremeni skandali koji niko od članova gore pomenute Komisije ni u jednom trenutku nije obrazložio, a to je po automatizmu izazvalo sumnju da se dešava nešto suprotno zakonu. Sve vreme se insistiralo na poštovanju nekakve procedure. Dok su se članovi Komisije krili iza propisanih zakonskih protokola, zaboravili su na nekoliko veoma bitnih stvari.

Javna preduzeća su preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa, a njihov osnivač je lokalna samouprava  (GRAĐANI).
Osnovana su iz sledećih razloga:
1. Obezbeđivanja trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga ( DAKLE PRUŽANJA USLUGA I ZADOVOLJAVANJA POTREBA GRAĐANA)
2. Razvoja i unapređivanja obavljanja delatnosti od opšteg interesa (A TO JE INTERES GRAĐANA)
3. Obezbeđivanja tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja (KAKO BI GRAĐANIMA ŽIVOT BIO FUNKCIONALNIJI I KVALITETNIJI)
4. Sticanja dobiti (KOJU STIČU ZAHVALJUJUĆI GRAĐANIMA, KOJI U NAŠEM SLUČAJU PREPLAĆUJU NEKVALITETNE USLUGE)
5. Ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa. (KAKAV GOD DA JE, OPET MORA BITI JAVNI INTERES)

Gore navedene stavke, izuzimajući moje pojašnjenje u zagradama, predstavljaju odredbe Zakona o javnim preduzećima kojima se određuju ciljevi osnivanja JP. Spram tih ciljeva nadležni su morali da biraju najbolje kandidate. Odnosno one koji će preduzećima koja funkcionišu od novca građana i koja su pre svega osnovana novcema građana upravljati na opšte zadovoljstvo.

Ako je i bilo onih koji su očekivali da ćemo u narednom periodu na čelu ovih preduzeća videti neke nove, stranački nezavisne i stručne ljude, nakon završetka pomenutog konkursa čija se potvrda ili poništenje u Skupštini grada odlaže danima, sada ih definitivno nema. U iščekivanju odluke nadležnih imamo obavezu da približimo ovu misterioznu proceduru građanima.

Na JAVNI konkurs objavljen u Službenom listu Grada Niša 16. juna 2017. https://drive.google.com/file/d/0B6R_7DOY0sbqZlppQmR1TVRCYjQ/view, za direktore deset niških JP mogao je da se javi svaki građanin koji ispunjava tražene uslove. Iako konkursna komisija nije objavila ko su ljudi koji su se javili na konkurs, iz dokumenta koji je otišao ka gradskom veću nakon rangiranja kandidata jedino što je bilo očigledno je to da su svi kandidati članovi partija na vlasti. Pojedini su javnosti poznati i kao članovi nekih drugih partija koji su ranije bile na vlasti, ali i kao direktori iz predhodnog mandata.
DAKLE NEZAVISNIH, NESTRANAČKIH KANDIDATA NEMA
ZBOG ČEGA IH NEMA? ODGOVOR NA TO PITANJE NAMEĆE SE SAM, PROSTIM UVIDOM U PROCEDURU IZBORA.
Komisiju za izbor direktora JP imenovao je Odbor za imenovanje Grada Niša (partijsko telo), na predlog partija koje učestuvuju u vlasti ( SNS dao dva člana, SPS, Pokret Socijalista i SRS po jednog člana). Iako su partije mogle da predlože nezavisne kandidate prednost su dale svojim članovima. Njima je lakše upravljati.

Ako znamo da Zakon o JP iskjučuje funkcionere kao moguće članove komisije za izbor direktora JP, kao i da obavezuje sve članove da dostave pisanu izjavu da nisu u sukobu interesa, upitno je da li su svi članovi zaista ispunili zakonske uslove da se nađu u ovoj komisiji. Ako znamo da je jedan od članova komisije većnik Opštine Medijana, dakle funkcioner, a drugi zaposlen u JKP Naissus i kao takav po automatizmu predstavlja povezano lice sa direktorom koga ocenjuje na konkursu, imamo razloga da sumnjamo da čitav proces od samog početka nije bio zakonit.

Kako god. Komisija je ipak zasedala i nakon dužeg vremena, daleko od očiju javnosti dostavila rezultate svog rada gradskom veću. Veće se navodno zbog velikog broja prigovora na rad komisije još nije oglasilo iako su mandati direktora istekli.

Kako je radila komisija za izbor direktora JP?
Pomenuta komisija ni u kom slučaju ne bi smela da radi po vlastitom nahođenju, a liste želja koje dostavljaju partije morala bi da podredi uredbi o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća koju je propisala Vlada Republike Srbije. http://privreda.gov.rs/wp-content/uploads/2017 Ova urdedba detaljno opisuje dužnosti komisije i određuje sistem bodovanja kandidata. Ako sudimo po istoj naši direktori su stručni i kompetentni. Međutim postavlja se pitanje kako je komisija sprovela odredbe ove uredbe i da li ih je uopšte primenila da proceni koji kandidati su najbolji.

Pored provere ISTINITOSTI podataka koje su kandidati dostavili kada su se prijavljivali na javni konkurs, komisija je dužna da pisanom i usmenom proverom , ili na drugi ODGOVARAJUĆI način shodno potrebama rada određenog JP izvrši procenu sposobnosti kandidata.
Stručna sposobnost ocenjuje se proverom sposobnosti kandidata za obavljanje funkcije direktora. To uključuje poznavanje oblasti delatnosti preduzeća, zakona kojima podleže JP u svom radu, među kojima su i oni koji uređuju obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
PITANJA ZA PROVERU UNAPRED SU SPREMLJENA.

Uredba propisuje i obaveznu procenu sposobnosti iz oblasti upravljanja, ali i obaveznu proveru znanja stranih jezika i poznavanja rada na računaru od strane stručnih lica, koja po izvršenom testiranju svoju procenu dostavljaju komisiji. Lično bih volela da mogu da vidim ove izveštaje, a nakon njih i bodovanje koje je obavila komisija.

Moram da naglasim da se za uredbu nikako ne može reći da je loša. Ukoliko bi se dosledno primenjivala budući niški direktori bili bi isključivo stručni ljudi, dokazani u svojim prafesijama, a ne stranački nameštenici.

Pošto je iznela rang liste kandidata i najbolje među njima komisija je dovela u pitanje kojim se merilima vodila prilikom odlučivanja. Neka preduzeća dobila su za nove stare direktore, iako je više nego očigledno da ne rade kako valja. Odluka da Dejan Andrejević ponovo bude direktor JKP Naissus ni na koji način ne može se opravdati. Pomenuti gospodin morao je biti odbijen već nakon provere konkursne dokumentacije jer ne ispunjava uslov od pet godina radnog iskustva na poslovima sa visokom stručnom spremom. Čak i kada bi mu, suprotno zakonu, uračunali u radni odnos i direktorski mandat koji je uz puno kompromitujućih situacija uspeo da izgura, on nije ispunio pomenuti uslov tražen na konkursu, a komisija je ostala dužna da u javnosti obrazloži zbog čega je Andrejević prošao dalje i kako je na listi za direktora JKP Naissus prema njihovoj proceni PRVOPLASIRAN.

Slučaj pomenutog direktora JKP Naissus koji kao član PARTIJE, sa sumnjivom diplomom i bez NEOPHODNOG radnog iskustva dolazi do radnog mesta nije usamljen.

Interesna grupacija na vlasti, održava se na tom mestu zadovoljavanjem ličnih interesa svojih članova, čiju vernost i angažovanje nagrađuje radnim angažmanom u državnoj službi. Ovaj trend nagrađivanja partijskih poslušnika postojao je i ranije. Međutim SNS ga je lišio i minimuma odgovornosti prema institucijama i građanima. Nagrađivanje članova koji su doprineli njihovoj vladavini postao je suština njihovog bitisanja. Na taj način ljudima bez potrebnih kvalifikacija, uz potpuno zanemarivanje zakona omogućeno je da se bave poslovima o kojima nemaju nikakva znanja, ni iskustva.
Tako su najzaslužniji članovi dobili poslove koji se visoko kotiraju (direktori, ministri, narodni poslanici), oni manje zaslužni opet pod sumnjivim okolnostima u vreme zabrane zapošljavanja udomljeni su na mestima različitih državnih službenika, a oni koji su se zadržali na skupljanju kapilarnih glasova i nisu kupili lažne diplome dobili su nameštenja na poslovima za koje se ne traže nikakve kvalifikacije.

Na taj način sve ustanove koje pripadaju građanima preplavljene su vojskom partijskih poslušnika koja najčešće i ne radi ono što je u opisu njihovih radnih mesta. Zbog toga smo svedoci propadanja ustanova i preduzeća koje pripadaju građanima. Nije tajna da su nišlije nezadovoljne I USLUGOM I CENOM USLUGA NIŠKIH JP.

Da je Grad prljav i zapušten dovoljno je da pogledate kroz prozor, Parking servis uzurpirao je gotovo čitav grad, a problem parkiranja nije rešen, ne prođe mesec a da ne odgledamo snimke građana sa bahatim nastupima radnika ovog preduzeća, određeni delovi grada u letnjem periodu imali su ozbiljnih problema sa vodosnavdevanjem, o skupim i sporim uslugama koje pruža Niš stan, o opravdanosti postojanja Objedinjene naplate, o haraču koji gradska toplana sezonski uvećava i problemu isključenja sa ove mreže mogli bi ceo dan da pričamo.

Jedini način da se ovih problema oslobodimo je da JP i ustanove oslobodimo balasta vlasti koja je javni interes potpuno podredila ličnim potrebama, a svoj položaj koristri isključivo za udomljavanje svojih poslušnika o našem trošku.

Marija Ranđelović
Predsednica Komisije za praćenje etičkog kodeksa Skupštine Grada Niša
Članica Gradskog odbora DJB Niš