Ауторски текст Војводина Медији Одбрана

Тито и он

Војне параде су догађаји које организују државе са намером да се на најсвечанији могући начин обележе важни државни празници. Оне се приређују како би се обележио датум победе у ратовима, или неки други дефинисан највећи или један од највећих националних празника. По парадама су познате пост комунистичке земље, мада се оне одржавају и у другим државама, али у знатно мање спектакуларној размери. Доминантно, оне се везују за Русију и бивше совјетске републике, затим Кину, Северна Кореју… Мање познате параде се одржавају у Француској, Индији, Великој Британији… Заједничко за велике параде је да се одржавају једном годишње, па чак и ређе. Приређују се на државни празник. Одржавају се посебно на велики јубилеј државног празника. У Северној Кореји се параде одржавају често, јер се тако обележавају и празници годишњице партије, рођендани лидера и празници државе. А, какво је стање по питању парада код нас?

vojna-parada

Последња војна парада у Титовом стилу одржана је 1985. године у Београду, наравно. А, празници Дана ослобођења широм Србије већ деценијама обележавају полагањем венаца и уз медијско извештавање. Никоме није пало на памет да на те датуме ЛОКАЛНОГ градског/општинског значаја поново оживи стари спектакл везан за ДРЖАВНИ празник, све до појаве премијера који воли премијере и репризе свега у чему је он или неко од његових људи главни глумац. Овога пута све може да почне да личи на реалити тв серијале. А, ево и зашто.

Србија претендује да избије на завидну позицију по питању оваквих догађаја. Ми пуно тога радимо по први пут у историји, па тако и у начину организовања војних парада градимо неки свој стил између Северне Кореје и остатка света. Ускоро ћемо постати познати по томе што параде организујемо на датуме ослобођења својих градова и то све више градова појединачно. Имали смо параду у Зрењанину, па ову најновију у Новом Саду. Овим темпом нам се може десити да имамо (ако би само већи градови добили право на свој војни дефиле) и 20-ак војних парада годишње, што би нас прославило и сигурно би било запажено у Гинисовој књизи рекорда.

vojna-parada-beograd-1985-3Заједно са београдском имали смо три параде у последње време. Београдске се сећате, јер то је она на којој је премијер стоички покисао приносећи тако жртву киши за народ вероватно, а Путин је издржао цео протокол. Следећа парада се одиграла у Зрењанину, на опште чуђење банатског живља. Трећа је одржана данас у Новом Саду, након вишедневних проба разних летелица изнад глава збуњених новосађана. Кад су не тако давно над Новим Садом упорно летели авиони, била је нека сасвим друга пригода и сећања нису пријатна.

Војска је једна од ретких институција у Србији којој народ верује и коју поштује и то тако треба да остане, иако нам се можда не свиђа министар, нити реалити странка из које потиче. Зато су се представници покрета Доста је било појавили на паради, али видно се дистанцирајући од СНС-а и искључиво да би испоштовали војску и празник који не би требало да буде почаствован војном парадом, бар како кажу они претежно прихваћени међународни стандарди парадирања, али је важан празник. Наши посланици су одлучили да буду са народом и да параду гледају из тог угла. Добили смо две позивнице за седишта у свечаној ложи, али је читава та ложа била неспојива са девојкама и момцима у униформама који су дефиловали испред ње, па смо позив одбили. Нама су то биле две потпуно одвојене представе. Зато смо параду гладали са тротоара, на наш начин, онако грађански. А, истина је да је парада била изузетно свечана. Знали су то и они који су осмислили како да изведу народ на улицу и међу народ убаце дружину из СНС-а и интензивно их сликају и снимају. С’ обзиром на занимљивост овог војног дела програма, могуће је да политички тим у центру параде нико на улици није ни приметио. Ипак, политички тим је снимљен па ће нам се репризирати до изнемоглости и тако ће се владајућој странци надокнадити мањак публицитета изазван стварним спектаклом који је дефиловао у колонама које је приредила војска.

Браво за војску и поносимо се на вас!
Доле, Велики Брате. И не користи углед војске да поправљаш свој!

Отварања фабрика, пресецања црвених врпци, камени темељци за будуће грађевине, били су до недавно омиљен начин злоупотребе политичке функције у сврху страначке промоције. О томе можете прочитати више на линку – Највише фабрика се отвара у кампањи

Без обзира на политичко медијско засипање шареним садржајима свих могућих врста, грађани све чешће пореде оно што им се сервира на телевизији са оним што им је сервирано у тањиру и новчанику. А, ту неке велике подударности нема. Манипулација “хлеба и игара” неће “држати воду” још дуго.
Да ли ћемо ускоро војне параде додати на списак атракција за брзо кориговање у јавности падајућег политичког рејтинга СНС-а? Хајде да видимо да ли ће бити још која, или ће се поново измислити нешто ново. Можда ће на важним кошаркашким утакмицама, премијер лично морати да да први кош. Можда ће на вашарима пиштаљком одређивати почетак трговања. Немамо ми довољно креативности ни да предвидимо наредне спектакле. Где год има гужве, има и њих. Ако нема гужве, да се направити. Питање је колико та парада кошта, а ко плаћа знамо. Плаћамо ми грађани порезима који нам се обрачунавају на све и свашта.

Срце за војску.

Покрајински одбор покрета „Доста је било“

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Оставите коментар

2 Коментарa на "Тито и он"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Đorđe
Гост
Đorđe

Da li je ova slika sa Šapkama stvarna ili je umjetnička fikcija. A ko je ovo, ovo je sramota. Ako su žene morale klečati onom keramičaru, kasnije svecu sa ikona, a odaziva se na ime Gašić. Nemora vojska Srbije da kleči polusvijetu i neobrazovanim likovima, takvog i sličnog pedigreja. DOSTA JE BILO…

penzioner
Гост
penzioner

…“Како обајаснити да је српска демократска јавност ућутала пред лудилом једног суманутог политичког пајаца, каквог нисмо имали у историји нашег народа? Како је могуће да су сви уплашени и да нема никакве грађанске побуне? Како је могуће да смо све то тако мирно прихватили, да се исељавамо и да нећемо да се боримо за нашу државу и нап окупирани народ, када знамо колико милиона људи је страдало да бисмо се ми родили у слободи, да бисмо могли да говоримо матерњи српски језик, да пишемо својим писмом и да будемо господари у својој сопственој кући? Шта се то догодило са нама?“…
By Branko Dragas – okt 17, 2016

wpDiscuz