Трибина на ФПН-у: Смисао опозиције у Србији

sajt-01

У понедељак, 28. новембра, са почетком у 18ч, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду ће се одржати трибина „Смисао опозиције у Србији“.

На трибини ће говорити:

др Душан Павловић, ванредни професор на ФПН-у и потпредседник покрета „Доста је било“,
Бошко Обрадовић, председник Двери, и
Балша Божовић, функционер Демократске странке.

Подели са пријатељима:Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Email this to someone

  1. Ne razumem, zasto 28oga objavljujete najavu za dogadjaj koji je 28oga? Stvarno ne vidim poentu. Inace detaljno pratim vas rad i imate punu podrsku. Samo napred, moramo zaustaviti ovo ludilo, svi zajedno!

    1. Slazem se Rogi. Nadam se da ce uvaziti ovu sugestiju, jer pogledajte u najavama bukvalano nekoliko sati pred pocetak dogadjaja okace na sajt. Bila su razni dogadjaji u okolnim mestima gde zivim i na kojima sam zeleo da prisustvujem, ali nisam, jer ne mogu da se ogranizujem kad za taj dogadjaj saznam nekoliko sati pred pocetak. Rad DJB je totalno nepropracen u medijima, ali o blagovremenom obavestenju svojih simpatizera vi morate da vodite racuna.

    1. I zar je DS spala na tolko niske grane pa predavanja studentima drzi „los ucenik“ i zar Dveri nemaju profesore u svojim redovima?

  2. Budi Bog s nama, šta vam pada na pamet? Uslov da bi opozicija uopšte mogla imati bilo kakav smisao je da vlast (antipod opozicije) ima smisao.
    Koji je smisao vlasti u Srbiji? Ima li ko od Vas da me prosvetli i odgovori na to jednostavno pitanje?
    Ako vlast ima smisao onda ćemo uz tu referentnu tačku lako odrediti smisao antipoda vlasti – opozicije.
    Dakle: da ponovim pitanje: „Koji je smisao vlasti u Srbiji?“

  3. Poštovani
    Pun smisao javnih debata je kada se tema najavi.
    Hoću da budem jasan. Učesnici trebaju kao i uvek što se radulo, najave teme koje će se izlagati. One treba da budu koncizno jasne i ubedljive. Tako da slušaoci budu uapred pripremljeni koko bi debata imala smisla. Ovako gosti izlažu materiju a publika nespremna za temu slepo sluša i ne uzima učešća u diskusiji. Ako izme ko učešće to su obično stranački aktivisti ili njihovi protivnici. Tako da normalno zainteresovan slušalac izađe sa tribine sa dilemom i nejasnim kako pitanjima tako i odgovorima.
    P:S.
    tema-„Smisao opozicije u Srbiji“ je toliko razuđen da nema jasnu odrednicu.
    Od Dveri do DS-a, koji su zajednički programski pogledi na političko stanje u Srbiji?
    -Stranačko zapošljavanje?
    -Mito i korupcija?
    -Rad sudstva?
    itd. itd, … su teme koje mogu pridobiti neopredeljene, a ne psovanje kapetana u potoku.
    Pozdrav

    1. Smisao tribine je da ima interakciju sa publikom. Biće deo gde građani mogu da postavljaju pitanja pa može da se priča o raznim stvarima. Ne vidim neki problem što opozicija ima različite stavove na različite teme, to je sasvim normalno. Mislim da će ovde biti akcenat na zajednički problem koji ima opozicija a to je da vlast pokušava raznim metodama da ih ućutka i sputava njihovo delovanje. Ako imaš opoziciju koja ne može da deluje na normalan način, onda džabe svi stavovi o stranačkom zapošljavanju, korupciji, sudstvu kad ne postoji način da se boriš u poštenoj igri. Osnovni zadatak opozicije u Srbiji je da pronolazi načine da dopre do naroda u uslovima silovitih nasrtaja vlasti da ih uguše ne birajući sredstva.

    2. Ne slažem se,
      Dobre ideje su ne zaustavljive. Ovde je problem što niko nema dobre ideje i odgovor na pitanja. Kako i kuda a ne pogrešiti? Il na istok il na zapad il na sever il na jug? Mnogo kombi stranaka je sasvim neprirodna stvar na prvi pogled. Odnosno iza tih strankica se krije upravo isti mehanizam kao kod vladajućih. Stranačko zapošljavanje, privilegije koje partijska vrhuška obezbeđuje svojim istomišljenicima, od odlaska kod doktora do protekcije u obrazovanju, državnoj upravi itd.
      Ovo je tačno:
      У књизи „Политичка понерологија – научна студија о природи зла прилагођеног за политичке сврхе“ истиче да у сваком друштву постоји око шест процената становника са овим поремећајем личности. Већина га је стекла кроз утицај других психопата у раном детињству, док је мањи проценат психопата рођен са тим поремећајем. Тај проценат људи, који су рођени као психопате, према доктору Роберту Херу, износи око један одсто становништва. Лобачевски каже да психопате имају природни нагон за стицање моћи над другима, а када њихов утицај на друштво прерасте у крајњу фазу, која се назива „патократија“, свих шест одсто становника са психопатолошким поремећајима чине нову „друштвену елиту“, од локала, до нивоа централне власти. Дупло више је људи који чине другу групу. То су, по Лобачевском, они који су успели да изопаче своју личност, како би одговорили захтевима нове реалности.
      Zbog takve „nove realnosti“ ideje se ne razvijaju već venu.

Затворено за коментаре.