VIDEO Ауторски текст Економија Јужна Србија Привреда

Трошак народни – профит приватни

Један ланац мегамаркета из Немачке који послује и у Нишу има неколико интересантних пракси. На пример, увели су праксу која је атипична за Србију, а то је да у продавници широке потрошње не можете да нађете ни цигарете, ни пластичне кесе, као код њих. Интересантније је, ипак, што на њиховим рафовима за сваки производ истакнуто неколико цена. Прва и највећа по величини цифара, представља износ који мегамаркет тражи за дати производ. Испод следи иста та цена увећана за 20% пореза на додату вредност, колико заправо кошта на каси. Тај износ, као што знамо, узима наша држава. 

Иако је мали детаљ у питању, ипак је битан: грађани на тај начин јасно виде да за сваки производ морају да дају петину новца више како би намирили државу. Тај новац је држави потребан како би нам обезбедила све оно што је њена обавеза: бесплатно здравство, школство, независно судство, ефикасну администрацију, и субвенције страним компанијама. Или можда ипак без овог последњег?

Данас и сутра у Нишу борави владар Србије, господар свих ботова, врховни цензор медија, онај који ведри и облачи, који никад не спава и увек бди над нама, председник Србије, господин Вучић и то поводом нове инвестиције која стиже у наш град. Као што то обично бива са њим, он ће нам победоносно саопштити да је “он довео ту-и-ту фирму у Ниш”, као и да ће та фирма добити субвенције од државе. За Цумтобел на пример, о коме се прича последњих дана, држава ће дати 50 милиона евра кроз субвенције. Ово је наш новац, онај који ми уплаћујемо у буџет када плаћамо ПДВ на производе које купујемо.

Замислите продавницу која слабо послује – оно што нуди је лошег квалитета, сви то знају, те нико ништа не жели да купи. Како би побољшао продају, директор се досети генијалног решења – платиће купцима да купују у продавници!

Изволите ову чоколаду! Кошта 100 динара, нико је до сада није хтео јер је лоша, али ми ћемо вам платити 500 динара да је купите! 

Управо тако функционишу субвенције страним фирмама у Србији.

Шта је “производ” државе? Шта је то што она треба да нуди фирмама, инвеститорима, капиталу, како би се они у њој осећали као код куће?

Производ државе је добар пословни амбијент, а он се састоји од ефикасне и некорумпиране администрације, независног судства, добрих закона који се поштују, ниских намета на рад. Производ је и добра инфраструктура – добри путеви, железница, енергетска мрежа. Производ су и образовани људи.

Каква је ситуација по том питању у Србији? Администрација дефинитивно није ефикасна (мада има ситних корака напред), а уз то је и корумпирана (овде има крупних корака, али уназад). Судство ради само када одговара власти. Добрих закона има, али се слабо поштују. Аутопутеве градимо деценијама и још увек их нисмо завршили, о железници нико не прича јер је нико и не користи. ЕПС и Србијагас се гуше у дуговима. Образованих људи имамо, али све више у иностранству, а мање у Србији.

Уместо да крену да решавају један по један од наведених проблема, политичари на власти су решили да преко крпе ставе закрпу – намамиће инвеститоре огромним свотама нашег новца. Све што сам побројао представља проблем.

Неспретни покушај СНС-оваца у парламенту да оправдају субвенције

Овој, као и претходној власти, пуна су уста субвенција. На сав глас их хвале и уздижу у небеса тврдећи да нам оне могу спасити привреду. Међутим, субвенције су лоше из много разлога.

Као модел развоја их користе махом нефункционалне, од милошта зване “банана државе”. Још ако су у истом региону, онда ће се такмичити у висини давања. Тако често испадамо већа “банана држава” од Македоније, пошто дајемо веће субвенције.

Субвенцијама привлачимо компаније којима су ниски трошкови производње на првом месту, чак и по цену угрожавања основих услова за рад. Зато читамо вести како радници ни до тоалета не могу да оду, а камо ли да добију боловање или слободне дане.

Субвенције су продужена рука државног сектора. Наиме, без икаквих обавеза, држава плаћа приватнику да запошљава људе, односно даје плату радницима у приватном сектору. Једина разлика у односу на државни сектор је у томе што комплетан профит иде приватнику, а ништа држави. Да, добро сте прочитали – ништа држави. Поред тога, уговори који се овом приликом склапају са примаоцима субвенција су увек тајни и никад не знамо шта ми као грађани Србије тачно добијамо заузврат.

Власт инсистира на субвенцијама како би у тим фирмама запошљавала своје чланове, од којих касније тражи део новца за себе, као и глас на изборима. О овом рекету су недавно писале и Јужне вести.

Субвенцијама никада нећемо довести озбиљне фирме попут Гугла, Епла или неке друге високотехнолошке компаније, јер оне лако могу својим запосленима да обезбеде високе плате. Оно што њих интересује је лакоћа пословања, а ту стојимо веома лоше.

Како је недавно најављено, у Ниш стиже аустријска фирма Цумтобел, која ће увозити компоненте из Аустрије, а овде склапати своје производе. Дакле, наши радници ће радити најобичније мануелне послове. На тај начин се такмичимо у ономе где су Кинези одавно однели победу – по јефтиној радној снази.

Која су решења за оживљавање домаће привреде? Фокус привредне реформе треба да буду мала и средња предузећа, јер су они носиоци економије сваке богате државе. Када се малим домаћим фирмама обезбеди добар пословни амбијент, велики ће лако доћи, а са њима и страни инвеститори.

Док је био министар привреде, Саша Радуловић је започео озбиљне реформе и то управо укидањем субвенција страним фирмама. Нажалост, чим је изашао из Владе, субвенције су брже-боље враћене, а последице по економију и привреду наше земље су катастрофалне.

Доста је било зна да постоје много бољи начини да се потроши новац из буџета него што су субвенције. Ако ћемо говорити конкретно о пословном амбијенту, први проблем који мучи већину послодаваца су високи намети на рад. Стога би најбоља “субвенција” првенствено била смањење пореза и доприноса. За разлику од субвенција, које помажу само мали број одабраних и најчешће партијски повезаних кадрова, ова мера би помогла апсолутно сваком послодавцу у Србији. А оно што је добро за поштеног послодавца који послује по закону, добро је и за државу и све њене грађане у целини. Када дођемо на власт, прво ћемо укинути субвенције и осмислити начин да смањимо порезе на рад. То ће бити први суштински корак ка укидању паразитског система и изградњи државе која ће истински служити свим грађанима подједнако, а не терати их у иностранство у потрази за праведнијом земљом од рођене.

 

Милош Бошковић
народни посланик
члан покрета „Доста је било“, Ниш

Извор: Јужне вести

Повезани текстови:

Милош Бошковић – Биографија

Шта је Саша Радуловић рекао још 2014. године о субвенцијама
Шта је Саша Радуловић 2013. одговорио Фиату
Душан Павловић: Нa субвенције годинaмa одлaзио огромaн новaц
Радуловић за Истиномер: Субвенције су штетне

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

8 Коментарa на "Трошак народни – профит приватни"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Gojko
Гост
Gojko

… kazete … država će dati 50 miliona evra kroz subvencije …

a u vestima pise 8 miliona eura ..

Sumadinac
Гост
Sumadinac

Ko je preneo tu informaciju tim istim vestima? Vucic? Nije li bilo u vestima milion stvari koje je isti vucic preneo, a za koje se ispostavilo da su totalna neistina? npr. Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika.

Душан с Душановца
Гост
Душан с Душановца

Када је г. председник у питању, просто човек не зна шта да мисли. Невероватно је колике се субвенције дају да би неки „инвеститор“ дошао. Како је могуће да тадашњи премијер јавно саопшти – даћу још повољније услове за 10% него било ко ко вам понуди у региону. Он не схвата да је то новац свих грађана Србије а не његов лично, и да се може понашати како он хоће. Има лепа народна изрека „туђим …… је лако глогиње млатити“! Напокон, зашто се новац не даје наим фирмама које ће да упосле раднике, и где ће сав новац остати овде. Да ли у овој земљи постоји нека правна регулатива која ће дефинисати по којим се мерилима и колико даје субвенција? Како ствари стоје, нема! Што је најгоре, радници у таквим фирмама раде за 20.000 – 30.000 динара (највише 250 евра), а онда г. Вучић изађе и саопшти како је просек примања 450 евра. Нејасно је како неко уопште може поверовати. На жалост. ово је све више земља полуобразованих који верују у све оно што се на телевизији каже. А да говори може само Он. Пример страних „инвеститора“ се најбоље може сагледати на примеру фабрике Гоша. Наравно да треба имати разумевања за проблеме радника у њој, али то не значи да држАВа треба да финансијски интерфенише. Поставља се питање зашто се није реаговало одмах када се видело да „инвеститор“ не измирује своје обавезе ни према држави ни према радницима. Немачка и Ангела Меркел у коју се г. Вучић заклиње тако нешто не би дозволили, већ би држава извршила заплену и намирила дуговања. Овде, ништа од тога.
Како веровати председнику после онаквог самоинтервјуа на ТВ Пинк, где све своје политичке противнике назива идиотима, незналицама и свим могућим пежоративним изразима својственим само њему и СНС-у, а онда тражи од истих тих да чују њихово решење косовског проблема. Гестикулација руку у тој емисији подсећа на гестикулацију из документарних филмова о политичком животу 30-их година у Немачкој. Изјављује јавно да он има решење које неће јавно да саопшти док не чује остале, да би пар дана иза тога порекао како он није изјавио да има решење него да само нуди дијалог о Косову! Па ово заиста вређа здрав разум сваког иоле нормалног грађанина ове земље. Прави председник државе ако има нешто битно да саопшти грађанима ове земље, треба да то уради на РТС на не на некој приватној телевизији.
Али, сваки народ заслужује онакву власт каву има.

jedan Zika
Гост
jedan Zika

Pozdrav Vama Milose i svim ostalim.
Ovo je bio jos jedan veoma jasan clanak o stetnosti subvencija. Veoma vazan i jasan za nas koji nismo u ekonomskoj strruci (ali razumemo kada neko kao Vi to odjasnite).
– Pitanje za ekonomske puznavaoce, i posetioce sajta i saradnike naseg DJB-a.
Sta je bilo sa Gosom? Kako je privatizovana? Da li je pre privatizacije bila, akcionarsko drustvo ili drustvena ili drzavna Firma. Ko ju je i kako i pod kojim uslovimja privatizovao, ili jednostavno „za rukav dovukao“ „strateskog partenera“ , jednostavno prodao. Da li jei kome su placanje subvencije kiliko i do kada?
Ponavljam tehnicko lice sam, ekonomiju razumem kad je neko kao Vi i komentatori objasne, zato molim za objasnjenje o Gosi.
Mislim da je problem privatizacije Gose daleko nakaradniji od Zasrava FIAT-a.
(Gose sam se „uhvatio“ zato sto sam primetio da je zapostavljena)
Pozdrav svima od jednog Zike

Tanja
Гост
Tanja

“ Изволите ову чоколаду! Кошта 100 динара, нико је до сада није хтео јер је лоша, али ми ћемо вам платити 500 динара да је купите! “ Citirala sam u društvu i ljudi su se pokidali od smeha.Baš tako!

Glasac
Гост
Glasac

Postovani Milose,
link na vest koji ste nam dali je iz januara 2014.
„Радуловић: Субвенције су нас много коштале“
medjutim nasao sam ovaj link koji datira par meseci pre toga, septembar 2013.
„Ministar Radulović za „Blic“: Ne ukidamo subvencije za investitore“
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/ministar-radulovic-za-blic-ne-ukidamo-subvencije-za-investitore/51w1y8r

Zamolio bih objasnjenje o kontradiktornosti.
Vas sam glasac od samog pocetka i zeleo bih da cujem da li postoji objasnjenje za ovakve izjave.

Miloš Bošković
Гост
Miloš Bošković

Nije najbolje preneseno ono što je hteo da kaže.
Poenta je bila da postojeći ugovori za subvencionisanje neće biti raskidani, ali da novih subvencija neće biti.

M.M.
Гост
M.M.

Subvencije kao ni koncesije nisu apriori loše. Struktura kojom se došlo do subvencija i do koncesija je ono što ih čini lošim. Kao prvo subvencije kod nas se daju u određenom vremenskom periodu, ali bez ikakve klauzule da nakon njihovog isteka firma nastavi da radi najmanje u periodu u kojem je dobijala subvencije. Ne traži se nikakva garancija ili zalog firmi kao sredstvo obezbeđenja. Dovode se razne firme bez ikakve sledljivosti. Dozvoljava se da plate budu premale, čak se i stimulišu firme da ne daju velike plate. Inicijalno ugovori su loši od samog starta i dovode do toga da se investitoru mili doći ovde i iskoristiti sistem do kraja. Takav investitor nije potreban. Za državu nema nekog pravog napretka sem povećanja zaposlenosti i povećanje prometa određene količine novca u vidu plata. Sve ostalo je mizerno i samim subvencijama se poništava ili odvlači u minus. Takođe domaća privreda se veoma slabo subvencioniše, a imamo na pretek srednjih preduzeća koji su i ozbiljni izvoznici u pojedinim oblastima, ali se o tome slabo zna i prosto takva preduzeća nisu zanimljiva vođi. Domaća privreda se destimuliše i da pokuša uzeti subvencije jer onda postoje i političke ucene u vidu podrške SNS i slične stvari koje se već rade. Subvencije je na mala vrata uveo Dinkić, isti onaj čijim je robijaškim odelom mahao vođa i govorio kako će biti prvi uhapšeni kada dođe na vlast, a onda je taj isti Dinkić pod kapom SNS dodatno razvio štetni sistem subvencija. Promena vlasti nažalost ne garantuje da ćemo se rešiti štetnih subvencija, ali ćemo zaustiviti produkciju novih. Stare subvencije se moraju istrpeti i mora se napraviti plan za povlačenje investitora jer će veliki broj ljudi ostati bez posla. Kao što rekoh ako bi se uspostavila prava struktura subvencija gde se na dugoročnom planu vidi jasna dobit države ja nisam protiv njih. Mislim da neka stimulacija mora i može postojati, ali mora biti transparenta i narod mora znati zašto se rade određeni ustupci investitoru i šta država ima od toga.

wpDiscuz