VIDEO Autorski tekst Ekonomija Južna Srbija Privreda

Trošak narodni – profit privatni

Jedan lanac megamarketa iz Nemačke koji posluje i u Nišu ima nekoliko interesantnih praksi. Na primer, uveli su praksu koja je atipična za Srbiju, a to je da u prodavnici široke potrošnje ne možete da nađete ni cigarete, ni plastične kese, kao kod njih. Interesantnije je, ipak, što na njihovim rafovima za svaki proizvod istaknuto nekoliko cena. Prva i najveća po veličini cifara, predstavlja iznos koji megamarket traži za dati proizvod. Ispod sledi ista ta cena uvećana za 20% poreza na dodatu vrednost, koliko zapravo košta na kasi. Taj iznos, kao što znamo, uzima naša država. 

Iako je mali detalj u pitanju, ipak je bitan: građani na taj način jasno vide da za svaki proizvod moraju da daju petinu novca više kako bi namirili državu. Taj novac je državi potreban kako bi nam obezbedila sve ono što je njena obaveza: besplatno zdravstvo, školstvo, nezavisno sudstvo, efikasnu administraciju, i subvencije stranim kompanijama. Ili možda ipak bez ovog poslednjeg?

Danas i sutra u Nišu boravi vladar Srbije, gospodar svih botova, vrhovni cenzor medija, onaj koji vedri i oblači, koji nikad ne spava i uvek bdi nad nama, predsednik Srbije, gospodin Vučić i to povodom nove investicije koja stiže u naš grad. Kao što to obično biva sa njim, on će nam pobedonosno saopštiti da je “on doveo tu-i-tu firmu u Niš”, kao i da će ta firma dobiti subvencije od države. Za Cumtobel na primer, o kome se priča poslednjih dana, država će dati 50 miliona evra kroz subvencije. Ovo je naš novac, onaj koji mi uplaćujemo u budžet kada plaćamo PDV na proizvode koje kupujemo.

Zamislite prodavnicu koja slabo posluje – ono što nudi je lošeg kvaliteta, svi to znaju, te niko ništa ne želi da kupi. Kako bi poboljšao prodaju, direktor se doseti genijalnog rešenja – platiće kupcima da kupuju u prodavnici!

Izvolite ovu čokoladu! Košta 100 dinara, niko je do sada nije hteo jer je loša, ali mi ćemo vam platiti 500 dinara da je kupite! 

Upravo tako funkcionišu subvencije stranim firmama u Srbiji.

Šta je “proizvod” države? Šta je to što ona treba da nudi firmama, investitorima, kapitalu, kako bi se oni u njoj osećali kao kod kuće?

Proizvod države je dobar poslovni ambijent, a on se sastoji od efikasne i nekorumpirane administracije, nezavisnog sudstva, dobrih zakona koji se poštuju, niskih nameta na rad. Proizvod je i dobra infrastruktura – dobri putevi, železnica, energetska mreža. Proizvod su i obrazovani ljudi.

Kakva je situacija po tom pitanju u Srbiji? Administracija definitivno nije efikasna (mada ima sitnih koraka napred), a uz to je i korumpirana (ovde ima krupnih koraka, ali unazad). Sudstvo radi samo kada odgovara vlasti. Dobrih zakona ima, ali se slabo poštuju. Autoputeve gradimo decenijama i još uvek ih nismo završili, o železnici niko ne priča jer je niko i ne koristi. EPS i Srbijagas se guše u dugovima. Obrazovanih ljudi imamo, ali sve više u inostranstvu, a manje u Srbiji.

Umesto da krenu da rešavaju jedan po jedan od navedenih problema, političari na vlasti su rešili da preko krpe stave zakrpu – namamiće investitore ogromnim svotama našeg novca. Sve što sam pobrojao predstavlja problem.

Nespretni pokušaj SNS-ovaca u parlamentu da opravdaju subvencije

Ovoj, kao i prethodnoj vlasti, puna su usta subvencija. Na sav glas ih hvale i uzdižu u nebesa tvrdeći da nam one mogu spasiti privredu. Međutim, subvencije su loše iz mnogo razloga.

Kao model razvoja ih koriste mahom nefunkcionalne, od milošta zvane “banana države”. Još ako su u istom regionu, onda će se takmičiti u visini davanja. Tako često ispadamo veća “banana država” od Makedonije, pošto dajemo veće subvencije.

Subvencijama privlačimo kompanije kojima su niski troškovi proizvodnje na prvom mestu, čak i po cenu ugrožavanja osnovih uslova za rad. Zato čitamo vesti kako radnici ni do toaleta ne mogu da odu, a kamo li da dobiju bolovanje ili slobodne dane.

Subvencije su produžena ruka državnog sektora. Naime, bez ikakvih obaveza, država plaća privatniku da zapošljava ljude, odnosno daje platu radnicima u privatnom sektoru. Jedina razlika u odnosu na državni sektor je u tome što kompletan profit ide privatniku, a ništa državi. Da, dobro ste pročitali – ništa državi. Pored toga, ugovori koji se ovom prilikom sklapaju sa primaocima subvencija su uvek tajni i nikad ne znamo šta mi kao građani Srbije tačno dobijamo zauzvrat.

Vlast insistira na subvencijama kako bi u tim firmama zapošljavala svoje članove, od kojih kasnije traži deo novca za sebe, kao i glas na izborima. O ovom reketu su nedavno pisale i Južne vesti.

Subvencijama nikada nećemo dovesti ozbiljne firme poput Gugla, Epla ili neke druge visokotehnološke kompanije, jer one lako mogu svojim zaposlenima da obezbede visoke plate. Ono što njih interesuje je lakoća poslovanja, a tu stojimo veoma loše.

Kako je nedavno najavljeno, u Niš stiže austrijska firma Cumtobel, koja će uvoziti komponente iz Austrije, a ovde sklapati svoje proizvode. Dakle, naši radnici će raditi najobičnije manuelne poslove. Na taj način se takmičimo u onome gde su Kinezi odavno odneli pobedu – po jeftinoj radnoj snazi.

Koja su rešenja za oživljavanje domaće privrede? Fokus privredne reforme treba da budu mala i srednja preduzeća, jer su oni nosioci ekonomije svake bogate države. Kada se malim domaćim firmama obezbedi dobar poslovni ambijent, veliki će lako doći, a sa njima i strani investitori.

Dok je bio ministar privrede, Saša Radulović je započeo ozbiljne reforme i to upravo ukidanjem subvencija stranim firmama. Nažalost, čim je izašao iz Vlade, subvencije su brže-bolje vraćene, a posledice po ekonomiju i privredu naše zemlje su katastrofalne.

Dosta je bilo zna da postoje mnogo bolji načini da se potroši novac iz budžeta nego što su subvencije. Ako ćemo govoriti konkretno o poslovnom ambijentu, prvi problem koji muči većinu poslodavaca su visoki nameti na rad. Stoga bi najbolja “subvencija” prvenstveno bila smanjenje poreza i doprinosa. Za razliku od subvencija, koje pomažu samo mali broj odabranih i najčešće partijski povezanih kadrova, ova mera bi pomogla apsolutno svakom poslodavcu u Srbiji. A ono što je dobro za poštenog poslodavca koji posluje po zakonu, dobro je i za državu i sve njene građane u celini. Kada dođemo na vlast, prvo ćemo ukinuti subvencije i osmisliti način da smanjimo poreze na rad. To će biti prvi suštinski korak ka ukidanju parazitskog sistema i izgradnji države koja će istinski služiti svim građanima podjednako, a ne terati ih u inostranstvo u potrazi za pravednijom zemljom od rođene.

 

Miloš Bošković
narodni poslanik
član pokreta „Dosta je bilo“, Niš

Izvor: Južne vesti

Povezani tekstovi:

Miloš Bošković – Biografija

Šta je Saša Radulović rekao još 2014. godine o subvencijama
Šta je Saša Radulović 2013. odgovorio Fiatu
Dušan Pavlović: Na subvencije godinama odlazio ogroman novac
Radulović za Istinomer: Subvencije su štetne

Dosta je bilo

Dosta je bilo

Ostavite komentar

9 Komentara na "Trošak narodni – profit privatni"

avatar
2500
Sortirajte po:   najnoviji | najstariji
Gojko
Gost
Gojko

… kazete … država će dati 50 miliona evra kroz subvencije …

a u vestima pise 8 miliona eura ..

Sumadinac
Gost
Sumadinac

Ko je preneo tu informaciju tim istim vestima? Vucic? Nije li bilo u vestima milion stvari koje je isti vucic preneo, a za koje se ispostavilo da su totalna neistina? npr. Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika.

Dušan s Dušanovca
Gost
Dušan s Dušanovca

Kada je g. predsednik u pitanju, prosto čovek ne zna šta da misli. Neverovatno je kolike se subvencije daju da bi neki „investitor“ došao. Kako je moguće da tadašnji premijer javno saopšti – daću još povoljnije uslove za 10% nego bilo ko ko vam ponudi u regionu. On ne shvata da je to novac svih građana Srbije a ne njegov lično, i da se može ponašati kako on hoće. Ima lepa narodna izreka „tuđim …… je lako gloginje mlatiti“! Napokon, zašto se novac ne daje naim firmama koje će da uposle radnike, i gde će sav novac ostati ovde. Da li u ovoj zemlji postoji neka pravna regulativa koja će definisati po kojim se merilima i koliko daje subvencija? Kako stvari stoje, nema! Što je najgore, radnici u takvim firmama rade za 20.000 – 30.000 dinara (najviše 250 evra), a onda g. Vučić izađe i saopšti kako je prosek primanja 450 evra. Nejasno je kako neko uopšte može poverovati. Na žalost. ovo je sve više zemlja poluobrazovanih koji veruju u sve ono što se na televiziji kaže. A da govori može samo On. Primer stranih „investitora“ se najbolje može sagledati na primeru fabrike Goša. Naravno da treba imati razumevanja za probleme radnika u njoj, ali to ne znači da držAVa treba da finansijski interfeniše. Postavlja se pitanje zašto se nije reagovalo odmah kada se videlo da „investitor“ ne izmiruje svoje obaveze ni prema državi ni prema radnicima. Nemačka i Angela Merkel u koju se g. Vučić zaklinje tako nešto ne bi dozvolili, već bi država izvršila zaplenu i namirila dugovanja. Ovde, ništa od toga.
Kako verovati predsedniku posle onakvog samointervjua na TV Pink, gde sve svoje političke protivnike naziva idiotima, neznalicama i svim mogućim pežorativnim izrazima svojstvenim samo njemu i SNS-u, a onda traži od istih tih da čuju njihovo rešenje kosovskog problema. Gestikulacija ruku u toj emisiji podseća na gestikulaciju iz dokumentarnih filmova o političkom životu 30-ih godina u Nemačkoj. Izjavljuje javno da on ima rešenje koje neće javno da saopšti dok ne čuje ostale, da bi par dana iza toga porekao kako on nije izjavio da ima rešenje nego da samo nudi dijalog o Kosovu! Pa ovo zaista vređa zdrav razum svakog iole normalnog građanina ove zemlje. Pravi predsednik države ako ima nešto bitno da saopšti građanima ove zemlje, treba da to uradi na RTS na ne na nekoj privatnoj televiziji.
Ali, svaki narod zaslužuje onakvu vlast kavu ima.

jedan Zika
Gost
jedan Zika

Pozdrav Vama Milose i svim ostalim.
Ovo je bio jos jedan veoma jasan clanak o stetnosti subvencija. Veoma vazan i jasan za nas koji nismo u ekonomskoj strruci (ali razumemo kada neko kao Vi to odjasnite).
– Pitanje za ekonomske puznavaoce, i posetioce sajta i saradnike naseg DJB-a.
Sta je bilo sa Gosom? Kako je privatizovana? Da li je pre privatizacije bila, akcionarsko drustvo ili drustvena ili drzavna Firma. Ko ju je i kako i pod kojim uslovimja privatizovao, ili jednostavno „za rukav dovukao“ „strateskog partenera“ , jednostavno prodao. Da li jei kome su placanje subvencije kiliko i do kada?
Ponavljam tehnicko lice sam, ekonomiju razumem kad je neko kao Vi i komentatori objasne, zato molim za objasnjenje o Gosi.
Mislim da je problem privatizacije Gose daleko nakaradniji od Zasrava FIAT-a.
(Gose sam se „uhvatio“ zato sto sam primetio da je zapostavljena)
Pozdrav svima od jednog Zike

Tanja
Gost
Tanja

“ Izvolite ovu čokoladu! Košta 100 dinara, niko je do sada nije hteo jer je loša, ali mi ćemo vam platiti 500 dinara da je kupite! “ Citirala sam u društvu i ljudi su se pokidali od smeha.Baš tako!

Glasac
Gost
Glasac

Postovani Milose,
link na vest koji ste nam dali je iz januara 2014.
„Radulović: Subvencije su nas mnogo koštale“
medjutim nasao sam ovaj link koji datira par meseci pre toga, septembar 2013.
„Ministar Radulović za „Blic“: Ne ukidamo subvencije za investitore“
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/ministar-radulovic-za-blic-ne-ukidamo-subvencije-za-investitore/51w1y8r

Zamolio bih objasnjenje o kontradiktornosti.
Vas sam glasac od samog pocetka i zeleo bih da cujem da li postoji objasnjenje za ovakve izjave.

Miloš Bošković
Gost
Miloš Bošković

Nije najbolje preneseno ono što je hteo da kaže.
Poenta je bila da postojeći ugovori za subvencionisanje neće biti raskidani, ali da novih subvencija neće biti.

M.M.
Gost
M.M.

Subvencije kao ni koncesije nisu apriori loše. Struktura kojom se došlo do subvencija i do koncesija je ono što ih čini lošim. Kao prvo subvencije kod nas se daju u određenom vremenskom periodu, ali bez ikakve klauzule da nakon njihovog isteka firma nastavi da radi najmanje u periodu u kojem je dobijala subvencije. Ne traži se nikakva garancija ili zalog firmi kao sredstvo obezbeđenja. Dovode se razne firme bez ikakve sledljivosti. Dozvoljava se da plate budu premale, čak se i stimulišu firme da ne daju velike plate. Inicijalno ugovori su loši od samog starta i dovode do toga da se investitoru mili doći ovde i iskoristiti sistem do kraja. Takav investitor nije potreban. Za državu nema nekog pravog napretka sem povećanja zaposlenosti i povećanje prometa određene količine novca u vidu plata. Sve ostalo je mizerno i samim subvencijama se poništava ili odvlači u minus. Takođe domaća privreda se veoma slabo subvencioniše, a imamo na pretek srednjih preduzeća koji su i ozbiljni izvoznici u pojedinim oblastima, ali se o tome slabo zna i prosto takva preduzeća nisu zanimljiva vođi. Domaća privreda se destimuliše i da pokuša uzeti subvencije jer onda postoje i političke ucene u vidu podrške SNS i slične stvari koje se već rade. Subvencije je na mala vrata uveo Dinkić, isti onaj čijim je robijaškim odelom mahao vođa i govorio kako će biti prvi uhapšeni kada dođe na vlast, a onda je taj isti Dinkić pod kapom SNS dodatno razvio štetni sistem subvencija. Promena vlasti nažalost ne garantuje da ćemo se rešiti štetnih subvencija, ali ćemo zaustiviti produkciju novih. Stare subvencije se moraju istrpeti i mora se napraviti plan za povlačenje investitora jer će veliki broj ljudi ostati bez posla. Kao što rekoh ako bi se uspostavila prava struktura subvencija gde se na dugoročnom planu vidi jasna dobit države ja nisam protiv njih. Mislim da neka stimulacija mora i može postojati, ali mora biti transparenta i narod mora znati zašto se rade određeni ustupci investitoru i šta država ima od toga.

Meda Božanin
Gost
Meda Božanin

Miško be, kako da ti šiljnem emajl ako nigde nema *tvoj* emajl?
Blagojević i Stankov ograničavaju komentare na botovske dužine i nemoguće je dati bilo kakav smisao odgovorima. Šta mogu da kažu 400 slova? 3 komentara na temu nisu objavili.

Imam odgovor na komentar o saobraćaju u Nišu ali mora na majl ili pusti taj članak ovde….

Meda Božanin

wpDiscuz