Саопштењe Скупштина

У страху од посланичких питања

Посланици Доста је било су до данас 38. пута поставили посланичка питања председнику Владе, сада председнику Републике, и председници Народне скупштине. Ни на једно од тих питања нису одговорили иако им је законска обавеза да на питања посланика писмено одговоре у року од 15. дана. Да би избегла ова питања на која очигледно нема одговор, Маја Гојковић је почела да заказује седнице скупштине свим данима, и петком, и суботом и средом, осим уторком и четвртком како правила и налажу. Јер, погађате, уторак и четвртак су дани за питања. Зар су питања толико тешка и толико боле?

На пример, председницу Народне скупштине смо питали када ће заказати седницу на којој ће се расправљати о њеној смени. Обећала је грађанима да ће је заказати пре неколико месеци али до тога није дошло. Затим, поставили смо питање зашто не постоји план рада Скупштине, зашто се скупштинске седнице заказују преко ноћи, за 24 сата а некада и краће, зашто малтретира запослене у скупштини и тера их да супротно Закону о раду раде преко 12 сати дневно, понекад и целу ноћ. Ни на једно од ових питања нисмо добили одговор.

Председника Републике смо питали када ће престати да крши Устав, баш као и Борис Тадић, и поднети оставку на место председника СНС-а. Док је био председник Владе питали смо га за све противуставне мере, тајне уговоре, корупцију у врху државе, Ни на једно питање нисмо добили одговор, иако је то била и остала његова обавеза.

Када ће председница скупштине и председник СНС-а и Републике почети да поштују закон и почети да одговарају на питања посланика? Када ће медији почети да извештавају грађане о овоме? Чега их је страх? Чињеница да то није радила ни претходна власт није ни за утеху ни за оправдање. Поштовање закона и правила морају да важе за све грађане. Политички моћници морају да науче да полажу рачуне грађанима и посланицима који их представљају.

Доста је било

Доста је било

Оставите коментар

2 Коментарa на "У страху од посланичких питања"

avatar
2500
Сортирајте по:   најновији | најстарији
Милан
Гост
Милан

Ако председница Народне скупштине и председник Републике свесно и намерно крше устав и законе само зато што желе да се на државним функцијама понашају исто као што се понашају на функцијама СНС-а као политичке странке и ако још и медији не желе да о томе извештавају и да се даље тиме баве, онда то говори који степен диктатуре је наметнут грађанима Србије.
Само се треба сетити да је и Хитлер успоставио диктатуру тако што је на демократски начин дошао на власт у Немачкој.
Дакле, није довољно да се СНС као политичка странка држи демократских принципа само приликом доласка на власт, а било је то још 2012. године, већ је потребно да се у сваком сегменту политичког деловања и вођења државе и након победе на изборима држе свих демократских, сада већ цивилизацијски обавезујућих, начела.
Шта тек рећи о медијима који су веома свесни да њих није основао СНС и да им ништа не дугују, а да су итекако дужни да критички сагледавају њихово вођење државе и (не)старање о грађанима Србије.
Дакле и чланови СНС-а и медији су дужни да се држе устава, закона и добрих обичаја који важе у савременом цивилизованом свету.
Ако не желе тако да раде, онда треба да схвате да им је место у земљама типа Хондурас, Саудијска Арабија и Северна Кореја. У том случају, желим им срећан пут и не морају више да се враћају. Сигурно ће уживати у таквим друштвима. Bon voyage!

Ana
Гост
Ana

Situacija je ovde postala neizdržljivo strašna. Ključno pitanje je zašto veći broj građana to ne uviđa, ili ako uviđa, zašto ne veruje da je njihov glas bitan i da njime mogu smeniti ovu bahatu vlast. Ja sam dosta puta pred prošle izbore čula od ljudi da misle da ne vredi da glasaju jer će „ovi“ ionako pokrasti izbore. Nisam uspela da ih ubedim da ipak treba da glasaju. Izgubili su nadu, a kad sada posle svega bolje razmislim, negde dolazim do zaključka da njihova predviđanja i nisu bila tako daleko od istine. Jer su prethodni izbori pokradeni na toliko „kreativnih“ načina da je to fascinantno. Treba dakle raditi u dva smera: s jedne strane onemogućiti krađe što je više moguće (u Beogradu su krađe manje verovatne, pa zato i postoji nada da ih ovde možemo srušiti), a s druge strane uveriti ljude da i najveštija krađa ne uspeva ako svi izađemo na izbore.

wpDiscuz