VIDEO Образовање Скупштина

(ВИДЕО) Дуел Бранке Стаменковић (ДЈБ) и Весне Ракоњац (СНС) о дуалном образовању

Бранка Стаменковић

Овим амандманом ми тражимо да се доследно, као и сви претходни и будући чланови овог закона бришу јер сматрамо да овај закон не треба да буде донет и да дуално образовање не треба уводити у наш образовни систем, у најмању руку не у овом тренутку, не док не решимо горуће проблеме од којих пати основношколско и предшколско образовање и због којих на крају основне школе имамо лоше резултате због којих имамо и некакву потребу за легитимисањем тих резултата овим тзв. дуалним образовањем. Подсетићу вас да у стратегији образовања до 2020. године стоји да нама јесте циљ да повећамо и број високообразованих у овој земљи, њих има само 7%. Ми то нећемо постићи увођењем дуалног образовања. Ми ћемо то постићи само коренитом реформом предшколског и основношколског образовања, који су застарели и неправедни, који су само као бајаги бесплатни.

Молим вас, када је дете моје кренуло у припремни предшколски програм, који је као бајаги бесплатан, на првом часу од нас је захтевано да дамо новац за уџбенике, да дамо новац за играчке, да дамо новац за поправку сијалица и да дамо новац за сапун, за куповину убруса, за куповину тоалет папира. Исто се од нас захтевало и у прва четири разреда основне школе. Шта је ту бесплатно? Да не причамо о уџбеницима који под хитно морају да се плаћају из буџета Републике Србије. Посланичка група Доста је било се залаже да то буде тако. Хвала.

Весна Ракоњац

Хвала, уважени председавајући.

Поштовани министре, драге колеге, мало ми је мучно више да слушам о бесплатним уџбеницима, то нисмо имали ни у време социјализма. И у време социјализма родитељи су плаћали својој деци уџбенике, социјалне категорије су имале бесплатне уџбенике и бесплатне ужине. Према томе, определите се шта желите – утопију или капитализам. Капитализам сте желели, то сте добили. Према томе, уживајте у ономе што сте тражили, као што рекох, то сте и добили.

Друга ствар, ако желите да се угледате на земље ЕУ, погледајте модел Данске и како изгледа један вртић у Данској. Нема шарених зидова, нема играчака, зидови су сиви, деца су препуштена васпитачицама које нису баш много посвећене, јер код њих преовладава мишљење да деца треба сама да се изборе за своје статусе и родитељи нису толико брижни као ми, па неће јурити за дететом да му ставимо капу на главу када пада снег, него ћемо га пустити да изађе, па када осети да му је хладно вратиће се сам.

Значи, то је управо написала једна Српкиња која је напустила Србију у потрази за бољим животом и настанила се у Данској. Каже да су Данци најсрећнија нација на свету по неким евалуацијама. Према томе, изаберите шта хоћете. Хоћемо ли такав систем или вашу утопију која, кажем вам, није била ни у време социјализма. Не знам где сте ви живели седамдесетих и осамдесетих, ја сам живела у Србији, школовала се по оном социјалистичком систему који је био такав какав јесте, али никада све категорије ученика нису имале ни бесплатне уџбенике, ни бесплатну ужину, према томе, немојте више да нам продајете маглу и да залуђујете народ, молим вас.

Бранка Стаменковић

Хвала.

Колегиница Ракоњац се мени директно обраћала и причала о томе како ни у социјализму уџбеници нису били бесплатни, па Боже мој, нису ни у данашњем овом нашем капитализму. Само да знате, колегинице Ракоњац, нисмо ми к од капитализма видели. Ово што ми имамо није капитализам, него клептократија и партократија, а иначе у најкапиталистичкијим земљама света уџбеници су бесплатни, у САД, у Канади, у Норвешкој, у Боцвани су бесплатни уџбеници, али у Србији, пошто у социјализму нису били бесплатни, нису ни у клептократији. Хвала.

Додатак:

Клептократија је израз којим се описује стање у држави у којој је корупција највиших политичких институција доведена до нивоа када власт постоји само зарад личне добити појединаца и странака који је чине, на рачун шире популације и често без сакривања.

Партикратија или партократија је де факто облик владавине којом је политички процес у једној земљи подређен интересима политичких странака (једне или више њих) у односу на грађане као носиоце суверености.

Доста је било

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Slika i prilika šta ne valja u sistemu obrazovanja Srbije.

    O obrazovanju govori osoba, narodni poslanik dr Rakonjac, osoba sa doktoratom odnosno osoba koja je prošla ceo naš školsko-obrazovni sistem, i to tako da demonstrira živ primer kako se ponaša žrtva očajnog sistema, jer je od nje napravio funkcionalno nepismenu osobu.
    Žalosno. Kakv crni doktorat je ona mogla da napiše?

    Dr. Rakonjac obrazlaže rešenja pozivajući se na karikirani članak (preuzet sa internet portala), a čiji je autor navodno osoba koja se u sve to lično uverila u Danskoj. Članak je mogao naravno biti i potpuno izmišljen, dorađen, prepričan i sl. radi čitanosti, a i da nije, svakako je subjektivan jer govori o iskustvu i utisku jedne osobe. Našoj poslanici sve to nije problem, već ona sa takvom uverenošću da je to što pročita i čuje istina i najbolje za decu, bez problema izvlači zaključke. Ako zanimljivo zvuči, sigurno je tačno, i sigurno je dobro.

    Njoj ne pada na pamet da daje zvanične izvore u smislu komparativnih rešenja ili primere komparativnog prava, koliko-toliko objektivne argumente, nego se poziva na članak sa portala. Neverovatno. Doktor nauka, narodni poslanik. Jadni mi.

  • Цењене колеге,
    рођен сам у фебруару 1959. године у том страшном диктаторском режиму. Наравно да ништа није црно – бело, ни један поредак не може свима удовољити; Но, јако добро се сећам да су школе, домови здравља и домови културе, барем у Војводини, били приоритет. Ондашња власт је описмењавала и лечила људе; у школама је било весело, хорови у три гласа били су најнормалнија појава, сви су били у некаквим секцијама, ишло се на такмичења широм оне мрске Југославије; на екскурзије се није ишло ради шопинга, водили су нас да видимо Дечане, Сопоћане, Студеницу, Жичу и Манасију, Цркву Светог спаса, Св. Наум, Смедерево, Ћеле-кулу, Дубровник, Тјентиште, пећине, музеје и позоришта. Све време основног школовања књиге су биле бесплатне, и у гимназији коју сам похађао књиге су биле џабе; већ на факултету (1977 – 1981) смо куповали уџбенике, али то није било скупо. Дипломе се нису штанцале на кило … искрено мислим након толико година да је тадашњи режим настојао да цивилизује овај народ. За разлику од овога којем је циљ да апсолутно све уништи.
    Не знам зашто сам ово написао. Ником не може да нашкоди. Ваљда

  • Svidja mi se odgovor. Ono sto bi se moglo unaprijediti u ovoj ideji o besplatnim udzbenicima je sledece.

    Poklanjanje udzbenika ucenicima svake godine je mozda finansijski neracionalno. Umjesto toga, skole bi mogle da izdaju udzbenike ucenicima u trajanju od jedne godine. Po zavrsetku skolske godine, ti udzbenici bi bili vraceni skoli i proslijedjeni novoj generaciji ucenika.

    Ovim bi troskovi besplatnih udzbenika bili smanjeni. Slican sistem se primjenjuje u SAD-u ako sam dobro razumio:

    https://www.quora.com/Why-dont-American-elementary-schools-have-textbooks

  • Besplatni udžbenici nego šta. I apsolutno podržavam priču da se isti udžbenici prenose kroz generacije pa kad završiš školsku godinu vratiš knjigu školi koja ti je istu i dala. Odrastao sam u ratu u Republici Srpskoj i prva generacija ratnih gimnazijalaca je krenula da radi po planu i programu iz Srbije. Nije bilo moguće kupiti knjige kod nas ali su neki dobri ljudi kupili 80 kompleta udžbenika koliko je bilo u dva razreda gimanzije. Naredne 4 generacije ili čak 5 su koristile te udžbenike. Naravno bilo je i uništavanja od strane đaka ali na početku godine se pregledaju knjige, uruče se uz revers i ako si vratio oštećenu, išaranu ili šta ti ja znam na koji način oštećenu knjihu, onda to i plati. Dakle sistem je savršeno radio i zašto to onda ne primjenjivati i dalje. Velika je stavka za roditelje sa više djece svake godine udžbenike.